Svetska zdravstvena organizacija sa Međunarodnim udruženjem za borbu protiv raka svakog 4. februara obeležava Svetski dan borbe protiv raka.
Ove godine započinje nova trogodišnja kampanja za period 2025–2027, koja stavlja osobe obolele od raka i njihove priče u centar pažnje. Pristup lečenju usmeren na obolele osobe predstavlja temeljnu promenu u načinu na koji se organizuju i pružaju zdravstvene usluge i procedure lečenja raka, stavljajući fokus na jedinstvene potrebe pojedinca, njihovih porodica i zajednice u kojoj žive.
Ove godine obeležavamo prvu godinu kampanje pod sloganom „Ujedinjeni u porukama, jedinstveni u pričama” koji stavlja u centar pažnje pojedinca, a ne bolest. Uvažavanjem jedinstvenih potreba svakog pojedinca, sa saosećanjem i empatijom, dolazi se do najboljih ishoda po zdravlje, koji ne isključuje multisektorsku saradnju u cilju kako prevencije tako i lečenja ove bolesti.
Globalno opterećenje rakom i vodeće lokalizacije raka u svetu
Prema poslednjim procenama za 2022. godinu Svetske zdravstvene organizacije i Međunarodne agencije za istraživanje raka, obolevanje od malignih bolesti u svetu je poraslo na gotovo 20 miliona ljudi i registrovano je 9,7 miliona smrtnih slučajeva od svih lokalizacija malignih tumora u 2022. godini. Procenjuje se da sa dijagnozom malignih tumora koja je postavljena tokom proteklih pet godina u svetu živi 53,5 miliona ljudi. Tokom života, jedna od pet osoba će oboleti od raka u svetu, a jedan od devet muškaraca i jedna od dvanaest žena će umreti od nekog oblika maligne bolesti.
Prema procenama u 2022. godini gotovo polovina novih slučajeva malignih bolesti (49,2%) i 56,1% smrtnih slučajeva od raka u svetu se registrovalo u Aziji. To je delom posledica i činjenice da na ovom kontinentu živi više od 60% svetske populacije. U Evropi, koja čini samo 9,0% svetske populacije, registrovano je 22,4% novih slučajeva raka i 20,4% smrtnih slučajeva od malignih bolesti. Za razliku od Evrope, u Americi (Severnoj i Južnoj), koja čini više od 13,5% svetske populacije, registrovano je 21,2% novoobolelih i 14,9% umrlih od raka. Za razliku od drugih kontinenata veći procenat smrtnih slučajeva od raka u odnosu na procenat novootkrivenih slučajeva je registrovan u Aziji i Africi (7,8%; 5,9%) što se može se dovesti u vezu sa većim učešćem određenih lokalizacija raka koje imaju lošiju prognozu, slabo preživljavanje i sa time da u mnogim zemljama u Aziji i Africi postoji ograničeni pristup zdravstvenoj zaštiti i pravovremenoj dijagnostici i lečenju.
Rak pluća, rak dojke i rak debelog creva su vodeće lokalizacije raka u obolevanju i u umiranju. Rak pluća je najčešće dijagnostikovani maligni tumor i čini 12,4% svih novih slučajeva raka i 18,7% svih smrtnih slučajeva od raka kod oba pola. Rak dojke kod žena je najčešće dijagnostikovan maligni tumor posle raka pluća i čini 11,6% svih novootkrivenih slučajeva raka u svetu. Slede ga rak debelog creva (9,6%), rak prostate (7,3%) i rak želuca koji čini 4,9% svih novih slučajeva od raka u svetu kod oba pola.
Rak pluća je najčešći uzrok umiranja od malignih bolesti u svetu i slede ga rak debelog creva (9,3%), rak jetre (7,8%), rak dojke (6,9%) i rak želuca koji čini 6,8% svih smrtnih slučajeva od raka u svetu kod oba pola. Vodeće lokalizacije u obolevanju kod muškaraca su rak pluća, prostate i rak debelog creva, a u umiranju to su rak pluća, rak jetre i rak debelog creva. Kod žena vodeće lokalizacije u obolevanju i umiranju su rak dojke, rak pluća i rak debelog creva.
Rak grlića materice i dalje predstavlja javnozdravstveni problem u 25 zemalja u svetu, od kojih je većina u subsaharskoj Africi. Prema procenama, rak glića materice je osmi najčešći maligni tumor u obolevanju (3,3%) i deveti uzrok umiranja od malignih tumora u svetu (3,6%).
Povećano opterećenje rakom je posledica nekoliko faktora, od kojih su najznačajniji ukupan porast stanovništva i produženo očekivano trajanje života, ali i promena učestalosti određenih faktora rizika raka povezanih sa socijalnim i ekonomskim razvojem koji utiču na funkcionisanje zdravstvenog sistema. Nejednakost u opterećenju rakom vidi se na primeru malignih tumora dojke. U razvijenim zemljama jednoj od dvanaest žena će tokom života biti dijagnostikovan rak dojke, a jedna od sedamdeset jedne će umreti od ove vrste raka. U nerazvijenim zemljama tek jednoj od dvadeset sedam će biti tokom života dijagnostikovan rak dojke, a čak jedna od četrdeset i osam će umreti od ove maligne lokalizacije. Kao posledica kasne dijagnostike u nerazvijenim zemljama žene imaju 50% manju šansu da im se rak dojke otkrije na vreme i znatno veći rizik da će umreti od ove lokalizacije za razliku od žena u razvijenim zemljama sveta.
Do 2050. godine procene su da će se broj novootkrivenih slučajeva raka u svetu uvećati za 77%. Osim produženog očekivanog trajanja života i dalje će biti prisutni poznati faktori rizika (pušenje, alkohol i gojaznost), ali i visoka učestalost faktora rizika iz životne sredine, zagađenje vazduha. I u razvijenim i u nerazvijenim zemljama apsolutni broj novoobolelih osoba od raka će porasti. U razvijenim zemljama za 4,8 miliona novih slučajeva do 2050. godine, ovaj porast u nerazvijenim zemljama će iznositi 142%, a u srednje razvijenim 99%. U ovim zemljama udvostručiće se broj umrlih osoba od raka.
Epidemiološke karakteristike malignih bolesti u Republici Srbiji
U Srbiji je tokom 2022. godine od svih malignih tumora obolelo 41.578 osoba (22.056 muškaraca i 19.522 žene). Iste godine od raka je umrlo 19.350 osoba oba pola, 10.616 muškaraca i 8734 žene.
Srbija se prema procenama Međunarodne agencije za istraživanje raka svrstava među 40 zemalja Evrope u grupu zemalja sa nešto nižim rizikom obolevanja (nalazi se na 33. mestu) i visokim rizikom umiranja od malignih bolesti u Evropi (na četvrtom mestu, posle Mađarske, Poljske i Rumunije). Procenjene stope obolevanja od svih malignih tumora su niže kod muškaraca nego kod žena.
Muškarci u Srbiji su u srednjem riziku obolevanja od svih malignih tumora, u odnosu na muškarce u zemljama Istočne i Zapadne Evrope.
Za razliku od muškaraca, žene u Srbiji su u nešto višem riziku obolevanja od svih malignih tumora, odmah posle žena u Zapadnoj i Severnoj Evropi.
Muškarci i žene u Srbiji se među 40 zemalja u Evropi nalaze u visokom riziku umiranja od svih lokalizacija malignih tumora.
Epidemiološke karakteristike malignih bolesti u Južnobanatskom okrugu
Prema poslednjim publikovanim podatacima Instituta za javno zdravlje Srbije za 2022. godinu, od sedam okruga u Vojvodini, Južni Banat se nalazio na šestom mestu po obolevanju i trećem mestu po umiranju od malignih bolesti. Posmatrajući poslednjih 20 godina u našem okrugu, beleži se trend porasta broja obolelih, ali ohrabruje činjenica da je u poslednje četiri godine zabeležen pad broja umrlih od malignih bolesti.
Na osnovu podataka Registra za rak Zavoda za javno zdravlje Pančevo, u Južnobanatskom okrugu je u 2023. godini, 1626 osoba obolelo (847 muškaraca i 779 žena) i 775 umrlo (432 muškarca i 343 žene) od raka.
Najveći broj obolelih u našem okrugu je u uzrastu 55-75 godina, dok se bolest registruje i kod znatno mlađih osoba, već sa 20-30 godina života.
U Pančevu je tokom 2023. godine registrovano 808 obolelih i 348 umrlih, dok su u Vršcu 254 osobe obole, a 124 umrle od malignih bolesti.
Muškarci u našoj sredini najviše obolevaju i umiru od raka pluća, debelog creva i prostate, dok se kod žena maligni tumori najčešće lokalizuju na dojci, plućima i debelom crevu.
Rak pluća, dojke i debelog creva su vodeće lokalizacije i u obolevanju i u umiranju. Ove tri vrste malignih bolesti zajedno čine gotovo polovinu od ukupnog broja umrlih osoba od svih lokalizacija raka.
Prevencija i rano otkrivanje
Prevencija malignih bolesti ima ogroman javnozdravstveni potencijal i predstavLja najefikasniji pristup u kontroli malignih bolesti, jer je na približno dve trećine faktora rizika koji su odgovorni za nastanak raka moguće uticati, menjati ih ili ih potpuno eliminisati. Čak 40% malignih bolesti može biti izbegnuto jednostavnim merama: prestankom pušenja, ograničenim konzumiranjem alkohola, izbegavanjem suvišnog izlaganja suncu, zadržavanjem prosečne težine konzumiranjem zdrave hrane, vežbanjem, kao i zaštitom od infekcija koje se mogu razviti u rak.
Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” u saradnji sa mrežom instituta i zavoda za javno zdravlje, zajedno sa profesionalnim udruženjima, ekspertima, kao i organizacijama civilnog društva, obeležiće Svetski dan borbe protiv raka 2025. organizovanjem različitih edukativno-promotivnih aktivnosti u lokalnoj zajednici kako bi se podigla svest o raku, faktorima rizika, preventivnim pregledima, kao i obezbeđivanje uslova da se zadovolje jedinstvene potrebe svakog obolelog pojedinca.
Preporuka Međunarodnog udruženja za borbu protiv raka je da fokus ovogodišnje kampanje bude usmeren na uključivanje realnih priča i iskustava u borbi sa rakom iz perspektive obolele osobe, članova njihovih porodica, zdravstvenih radnika, kao i da se podstaknu osobe širom sveta da učestvuju u izazovu koji podrazumeva da se dele na društvenim mrežama video snimci ili fotografije na kojima su osobe okrenute naopako sa njihovim realnim pričama o tome kako je rak okrenuo njihov svet naopako.
Epidemiološke karakteristike malignih bolesti u Republici Srbiji:
https://www.zjzpa.org.rs/wp-content/uploads/2025/02/SDREpidemioloskeKarakteristikeMB.doc
Korisni linkovi:
https://www.batut.org.rs/index.php?content=2958
https://izjzv.org.rs/?lng=&cir=&link=3-15-4346
https://www.skriningsrbija.rs/
Ostavite odgovor