Светска здравствена организација са Међународним удружењем за борбу против рака сваког 4. фебруара обележава Светски дан борбе против рака.
Ове године започиње нова трогодишња кампања за период 2025–2027, која ставља особе оболеле од рака и њихове приче у центар пажње. Приступ лечењу усмерен на оболеле особе представља темељну промену у начину на који се организују и пружају здравствене услуге и процедуре лечења рака, стављајући фокус на јединствене потребе појединца, њихових породица и заједнице у којој живе.
Ове године обележавамо прву годину кампање под слоганом „Уједињени у порукама, јединствени у причама” који ставља у центар пажње појединца, а не болест. Уважавањем јединствених потреба сваког појединца, са саосећањем и емпатијом, долази се до најбољих исхода по здравље, који не искључује мултисекторску сарадњу у циљу како превенције тако и лечења ове болести.
Глобално оптерећење раком и водеће локализације рака у свету
Према последњим проценама за 2022. годину Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака, оболевање од малигних болести у свету је порасло на готово 20 милиона људи и регистровано је 9,7 милиона смртних случајева од свих локализација малигних тумора у 2022. години. Процењује се да са дијагнозом малигних тумора која је постављена током протеклих пет година у свету живи 53,5 милиона људи. Током живота, једна од пет особа ће оболети од рака у свету, а један од девет мушкараца и једна од дванаест жена ће умрети од неког облика малигне болести.
Према проценама у 2022. години готово половина нових случајева малигних болести (49,2%) и 56,1% смртних случајева од рака у свету се регистровало у Азији. То је делом последица и чињенице да на овом континенту живи више од 60% светске популације. У Европи, која чини само 9,0% светске популације, регистровано је 22,4% нових случајева рака и 20,4% смртних случајева од малигних болести. За разлику од Европе, у Америци (Северној и Јужној), која чини више од 13,5% светске популације, регистровано је 21,2% новооболелих и 14,9% умрлих од рака. За разлику од других континената већи проценат смртних случајева од рака у односу на проценат новооткривених случајева је регистрован у Азији и Африци (7,8%; 5,9%) што се може се довести у везу са већим учешћем одређених локализација рака које имају лошију прогнозу, слабо преживљавање и са тиме да у многим земљама у Азији и Африци постоји ограничени приступ здравственој заштити и правовременој дијагностици и лечењу.
Рак плућа, рак дојке и рак дебелог црева су водеће локализације рака у оболевању и у умирању. Рак плућа је најчешће дијагностиковани малигни тумор и чини 12,4% свих нових случајева рака и 18,7% свих смртних случајева од рака код оба пола. Рак дојке код жена је најчешће дијагностикован малигни тумор после рака плућа и чини 11,6% свих новооткривених случајева рака у свету. Следе га рак дебелог црева (9,6%), рак простате (7,3%) и рак желуца који чини 4,9% свих нових случајева од рака у свету код оба пола.
Рак плућа је најчешћи узрок умирања од малигних болести у свету и следе га рак дебелог црева (9,3%), рак јетре (7,8%), рак дојке (6,9%) и рак желуца који чини 6,8% свих смртних случајева од рака у свету код оба пола. Водеће локализације у оболевању код мушкараца су рак плућа, простате и рак дебелог црева, а у умирању то су рак плућа, рак јетре и рак дебелог црева. Код жена водеће локализације у оболевању и умирању су рак дојке, рак плућа и рак дебелог црева.
Рак грлића материце и даље представља јавноздравствени проблем у 25 земаља у свету, од којих је већина у субсахарској Африци. Према проценама, рак глића материце је осми најчешћи малигни тумор у оболевању (3,3%) и девети узрок умирања од малигних тумора у свету (3,6%).
Повећано оптерећење раком је последица неколико фактора, од којих су најзначајнији укупан пораст становништва и продужено очекивано трајање живота, али и промена учесталости одређених фактора ризика рака повезаних са социјалним и економским развојем који утичу на функционисање здравственог система. Неједнакост у оптерећењу раком види се на примеру малигних тумора дојке. У развијеним земљама једној од дванаест жена ће током живота бити дијагностикован рак дојке, а једна од седамдесет једне ће умрети од ове врсте рака. У неразвијеним земљама тек једној од двадесет седам ће бити током живота дијагностикован рак дојке, а чак једна од четрдесет и осам ће умрети од ове малигне локализације. Као последица касне дијагностике у неразвијеним земљама жене имају 50% мању шансу да им се рак дојке открије на време и знатно већи ризик да ће умрети од ове локализације за разлику од жена у развијеним земљама света.
До 2050. године процене су да ће се број новооткривених случајева рака у свету увећати за 77%. Осим продуженог очекиваног трајања живота и даље ће бити присутни познати фактори ризика (пушење, алкохол и гојазност), али и висока учесталост фактора ризика из животне средине, загађење ваздуха. И у развијеним и у неразвијеним земљама апсолутни број новооболелих особа од рака ће порасти. У развијеним земљама за 4,8 милиона нових случајева до 2050. године, овај пораст у неразвијеним земљама ће износити 142%, а у средње развијеним 99%. У овим земљама удвостручиће се број умрлих особа од рака.
Епидемиолошке карактеристике малигних болести у Републици Србији
У Србији је током 2022. године од свих малигних тумора оболело 41.578 особа (22.056 мушкараца и 19.522 жене). Исте године од рака је умрло 19.350 особа оба пола, 10.616 мушкараца и 8734 жене.
Србија се према проценама Међународне агенције за истраживање рака сврстава међу 40 земаља Европе у групу земаља са нешто нижим ризиком оболевања (налази се на 33. месту) и високим ризиком умирања од малигних болести у Европи (на четвртом месту, после Мађарске, Пољске и Румуније). Процењене стопе оболевања од свих малигних тумора су ниже код мушкараца него код жена.
Мушкарци у Србији су у средњем ризику оболевања од свих малигних тумора, у односу на мушкарце у земљама Источне и Западне Европе.
За разлику од мушкараца, жене у Србији су у нешто вишем ризику оболевања од свих малигних тумора, одмах после жена у Западној и Северној Европи.
Мушкарци и жене у Србији се међу 40 земаља у Европи налазе у високом ризику умирања од свих локализација малигних тумора.
Епидемиолошке карактеристике малигних болести у Јужнобанатском округу
Према последњим публикованим податацима Института за јавно здравље Србије за 2022. годину, од седам округа у Војводини, Јужни Банат се налазио на шестом месту по оболевању и трећем месту по умирању од малигних болести. Посматрајући последњих 20 година у нашем округу, бележи се тренд пораста броја оболелих, али охрабрује чињеница да је у последње четири године забележен пад броја умрлих од малигних болести.
На основу података Регистра за рак Завода за јавно здравље Панчево, у Јужнобанатском округу je у 2023. години, 1626 особa оболелo (847 мушкараца и 779 жена) и 775 умрло (432 мушкарца и 343 жене) од рака.
Највећи број оболелих у нашем округу је у узрасту 55-75 година, док се болест региструје и код знатно млађих особа, већ са 20-30 година живота.
У Панчеву је током 2023. године регистровано 808 оболелих и 348 умрлих, док су у Вршцу 254 особе оболе, а 124 умрле од малигних болести.
Мушкарци у нашој средини највише оболевају и умиру од рака плућа, дебелог црева и простате, док се код жена малигни тумори најчешће локализују на дојци, плућима и дебелом цреву.
Рак плућа, дојке и дебелог црева су водеће локализације и у оболевању и у умирању. Ове три врсте малигних болести заједно чине готово половину од укупног броја умрлих особа од свих локализација рака.
Превенција и рано откривање
Превенција малигних болести има огроман јавноздравствени потенцијал и представЉа најефикаснији приступ у контроли малигних болести, јер је на приближно две трећине фактора ризика који су одговорни за настанак рака могуће утицати, мењати их или их потпуно елиминисати. Чак 40% малигних болести може бити избегнуто једноставним мерама: престанком пушења, ограниченим конзумирањем алкохола, избегавањем сувишног излагања сунцу, задржавањем просечне тежине конзумирањем здраве хране, вежбањем, као и заштитом од инфекција које се могу развити у рак.
Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” у сарадњи са мрежом института и завода за јавно здравље, заједно са професионалним удружењима, експертима, као и организацијама цивилног друштва, обележиће Светски дан борбе против рака 2025. организовањем различитих едукативно-промотивних активности у локалној заједници како би се подигла свест о раку, факторима ризика, превентивним прегледима, као и обезбеђивање услова да се задовоље јединствене потребе сваког оболелог појединца.
Препорука Међународног удружења за борбу против рака је да фокус овогодишње кампање буде усмерен на укључивање реалних прича и искустава у борби са раком из перспективе оболеле особе, чланова њихових породица, здравствених радника, као и да се подстакну особе широм света да учествују у изазову који подразумева да се деле на друштвеним мрежама видео снимци или фотографије на којима су особе окренуте наопако са њиховим реалним причама о томе како је рак окренуо њихов свет наопако.
Епидемиолошке карактеристике малигних болести у Републици Србији:
https://www.zjzpa.org.rs/wp-content/uploads/2025/02/SDREpidemioloskeKarakteristikeMB.doc
Корисни линкови:
https://www.batut.org.rs/index.php?content=2958
https://izjzv.org.rs/?lng=&cir=&link=3-15-4346
https://www.skriningsrbija.rs/
Оставите одговор