Svetski dan mentalnog zdravlja se svake godine obeležava 10. oktobra na inicijativu Svetske federacije za mentalno zdravlje i uz podršku Svetske zdravstvene organizacije, a u partnerstvu sa ministarstvima zdravlja i organizacijama civilnog društva širom sveta. Ove godine obeležavanje Svetskog dana mentalnog zdravlja posvećeno je mladima, a slogan ovogodišnje kampanje je „Mladi i mentalno zdravlje u svetu koji se menja”.
Mentalno zdravlje se može koncipirati kao stanje dobrobiti, gde svaka individua svesna svojih sposobnosti može da se nosi sa stresom u životu, u stanju je da radi produktivno, te je sposobna da pruži lični doprinos svojoj zajednici. Poseban značaj ima mentalno zdravlje u uzrastu 10–19 godina. Adolescencija predstavlja ključni period razvoja koji označava prelazak iz detinjstva u odraslo životno doba, a karakterišu ga brojne fizičke, psihološke i socijalne promene. Ovaj period burnih promena je istovremeno i izvor stresa i preispitivanja. Upotreba savremenih tehnologija koje nesumnjivo imaju i brojne koristi, može da predstavlja dodatni pritisak, s obzirom da je na primer u porastu komunikacija preko virtuelnih mreža u bilo koje doba dana ili noći. Neki adolescenti imaju veći rizik od mentalnih poremećaja zbog mesta na kome žive, stigme, diskriminacije ili isključenosti iz okruženja, kao i zbog nedostatka pristupa uslugama adekvatne zdravstvene i socijalne zaštite.
Oko 20% populacije dece i adolescenata na svetu ima neki poremećaj vezan za mentalno zdravlje, a neuropsihijatrijski poremećaji su među vodećim uzrocima invalidnosti kod mladih ljudi na svetu. Smatra se da polovina mentalnih poremećaja počinje pre 14. godine života, ali većina ostaje neprepoznata i nelečena. Depresija na primer je treći vodeći uzrok opterećenja bolestima kod mladih, a samoubistvo drugi vodeći uzrok smrti u populaciji 15–29 godina. Upotreba alkohola i nedozvoljenih psihoaktivnih supstanci među adolescentima predstavlja ozbiljan problem u mnogim zemljama i može dovesti do drugih rizičnih ponašanja kao što su nezaštićeni seksualni odnos ili neodgovorno ponašanje u saobraćaju. Poremećaji ponašanja u ishrani takođe su česti u ovom uzrastu.
Najčešći poremećaji mentalnog zdravlja u periodu adolescencije su: emocionalni poremećaji, poremećaji ponašanja, poremećaji ponašanja u ishrani (anoreksija, bulimija), psihoze, depresija i suicidalne ideje, samopovređivanje i rizična ponašanja (upotreba psihoaktivnih supstanci, rizično seksualno ponašanje i vršnjačko nasilje).
Postoje brojni dokazi o kratkoročnim i dugoročnim koristima koje očuvanje i unapređenje mentalnog zdravlja ima u adolescenciji. Preventivne mere treba primenjivati od najranijeg perioda života, a prevencija treba da bude zastupljena u svim fazama razvoja. Prevencija počinje prepoznavanjem i razumevanjem ranih znakova upozorenja, a veoma je značajna psihosocijalna podrška koju pored roditelja pružaju vršnjaci, škola i šira društvena zajednica.
Zaštita mentalnog zdravlja mora predstavljati neophodan i značajan aspekt sveukupnog sistema zdravstvene zaštite, odnosno javnog zdravlja.
Ključni rezultati istraživanja
Ostavite odgovor