Prema najnovijim procenama Svetske zdravstvene organizacije i Međunarodne agencije za istraživanje raka, obolevanje od malignih bolesti u svetu je poraslo sa 14,1 miliona u 2012. godini na 18,1 miliona ljudi u 2018. godini. Prema istom izvoru, registrovano je 9,6 miliona smrtnih slučajeva od svih lokalizacija malignih tumora u 2018. godini. Procena je da će tokom života jedan od pet muškaraca i jedna od šest žena oboleti od raka, a jedan od osam muškaraca i jedna od jedanaest žena umreti od nekog oblika maligne bolesti. Povećano opterećenje rakom je posledica nekoliko faktora, od kojih su najznačajniji ukupan porast stanovništva i produženo očekivano trajanje života, ali i promena učestalosti određenih faktora rizika raka povezanih sa socijalnim i ekonomskim razvojem.

U svetu su,  i dalje, rak pluća, rak dojke i rak debelog creva vodeće lokalizacije raka u obolevanju i u umiranju. Ove tri vrste raka čine zajedno jednu trećinu novoobolelih i umrlih osoba od raka u svetu. Rak pluća je najčešće dijagnostikovan rak kod muškaraca i čini 14,5% svih novih slučajeva raka i 22% svih smrtnih slučajeva od raka kod muškaraca. Potom slede karcinom prostate (13,5%) i kolorektalni karcinom (10,9%). Rak dojke je najčešće dijagnostikovan maligni tumor kod žena (čini 24,2% svih novootkrivenih slučajeva raka) i vodeći uzrok smrti od raka kod žena (15%), a slede ga rak pluća (13,8%) i rak debelog creva (9,5%).

 U Srbiji se godišnje u proseku dijagnostikuje oko 36.000 novih slučajeva malignih bolesti, dok od raka umre više od 20.000 ljudi. Vodeći uzroci obolevanja i umiranja od raka u našoj zemlji gotovo su identični vodećim uzrocima obolevanja i smrtnosti od malignih tumora u većini zemalja u razvoju. Srbija se prema najnovijim procenama među 40 zemalja Evrope svrstava u grupu zemalja sa srednjim rizikom obolevanja (nalazi se na 12. mestu) i visokim rizikom umiranja od malignih bolesti u Evropi (na drugom mestu odmah posle Mađarske). Procenjene stope obolevanja i umiranja od malignih tumora su niže kod muškaraca nego kod žena. Razlog ovome mogu biti više stope obolevanja i umiranja kod žena od raka dojke, pluća i grlića materice u odnosu na prosečne procenjene stope obolevanja i umiranja od ovih oblika raka u Evropi.

 Na osnovu podataka Registra za rak Zavoda za javno zdravlje Pančevo, u Južnobanatskom okrugu, u 2017.god od malignih bolesti obolele su 1353 osobe – 685 muškaraca i 668 žena, što je 1,6% više nego 2016.godine i 0,5% više nego na desetogodišnjem proseku registrovanja obolelih.

Podaci pokazuju da od malignih bolesti u Južnobanatskom okrugu češće obolevaju i umiru muškarci nego žene. Najčešći maligni tumori kod muškaraca su maligni tumori pluća, kolorektuma, prostate, mokraćne bešike i želudca. U 2017.godini u muškoj populaciji:

  • rak pluća se nalazio na prvom mestu sa 144 obolela (21% od ukupnog broja obolelih)
  • na drugom mestu je bio kolorektalni karcinom sa 114 obolelih (16,6%)
  • karcinom prostate se nalazio na trećem mestu sa 69 obolelih (10,1% ).

Najčešći maligni tumori kod žena u Južnobanatskom okrugu su maligni tumori dojke, kolorektuma, pluća, grlića, tela materice i pankreasa. U 2017.godini u ženskoj populaciji:

  • rak dojke je bio na prvom mestu sa 177 obolelih (26,5% od ukupnog broja obolelih)
  • kolorektalni karcinom – nalazio se na drugom mestu sa 70 obolelih (10,5%)
  • rak pluća bio je na trećem mestu sa 53 obolele žene (7,9% )

Tokom 2017.godine 971 osoba je umrla od malignih bolesti – 560 muškaraca i 411 žena, što je 3,5% više nego 2016.godine i 4,2% više nego na desetogodišnjem proseku registrovanja broja umrlih. U muškoj populaciji:

  • od raka pluća su umrle 184 osobe (32,8% od ukupnog broja umrlih)
  • na drugom mestu se nalazio kolorektalni karcinom sa 76 umrlih (13,4%)
  • karcinom prostate, nalazio se na trećem mestu sa 44 umrla (6,6%).

U 2017.godini u ženskoj populaciji:

  • od raka dojke umrlo je 80 osoba (19,5% od ukupnog broja umrlih).
  • na drugom mestu se nalazio rak pluća sa 74 umrle osobe (18%)
  • kolorektalni karcinom – nalazio se na trećem mestu sa 49 umrlih (11,9%)

TABELA Distribucija broja obolelih i umrlih od malignih tumora 2017.

Prevencija malignih bolesti ima ogroman javnozdravstveni potencijal i predstavlja najefikasniji pristup u kontroli malignih bolesti. Podaci iz literature su pokazali da se na više od 80% svih malignih bolesti može uticati modifikovanjem i eliminacijom faktora rizika povezanih sa nastankom malignih bolesti – pušenje duvana, prekomerna telesna težina, nepravilna ishrana, nedovoljna fizička aktivnost, konzumacije alkohola, preterana izloženost sunčevoj svetlosti ili veštačkim izvorima svetlosti, kao što su solarijumi, hronične infekcije povezane sa nastankom malignih bolesti itd.

Ukoliko do bolesti ipak dođe, njen je ishod moguće poboljšati ranim otkrivanjem, adekvatnim lečenjem i rehabilitacijom, uz odgovarajuće palijativno zbrinjavanje. Nove smernice Svetske zdravstvene organizacije imaju za cilj da poboljšaju šanse za preživljavanje ljudi koji žive sa rakom, tako što će usmeriti zdravstvene službe da se fokusiraju na ranu dijagnozu i lečenje ove bolesti. Jedan od problema je što se mnogi slučajevi raka otkriju prekasno. Čak i u zemljama sa razvijenom zdravstvenom službom, mnogi slučajevi raka se otkrivaju u uznapredovaloj fazi, kada je teže uspešno lečenje.

U Srbiji su 2013. godine doneti nacionalni programi za skrining raka grlića materice, raka dojke i kolorektalnog raka, koji bi trebalo da u narednom periodu značajno smanje obolevanje i umiranje od navedenih lokalizacija malignih tumora. Na skrining raka dojke pozivaju se žene starosti od 50 do 69 godina. Mamografski preventivni pregledi predviđeni su da se rade svim ženama navedenog uzrasta na dve godine. Skriningom na karcinom grlića materice obuhvaćene su žene između 25 i 64 godina, koje su pozivane na preventivni ginekološki pregled i Pap test jednom u tri godine. Ciljna grupa za testiranje na rak debelog creva odnosi se na građane oba pola starosti od 50 do 74 godina, koji se jednom u dve godine pozivaju na testiranje na skriveno krvarenje u stolici.

I dalje jedan od značajnih problema u Srbiji predstavlja i neprepoznavanje rizičnog ponašanja i nedovoljno korišćenje pozitivnih iskustava iz razvijenih zemalja sveta u sprovođenju programa prevencije i ranog otkrivanja raka.

Ključne poruke za rano postavljanje dijagnoze su:

  • Povećati svest javnosti o simptomima različitih vrsta raka i ohrabriti ljude da se obrate svom izabranom lekaru po pojavi simptoma;
  • Investirati u jačanje i opremanje zdravstvenih službi i u edukaciju zdravstvenih radnika kako bi mogli da postave tačnu i blagovremenu dijagnozu;
  • Omogućiti pristup bezbednom i delotvornom lečenju, suportivnom lečenju i palijativnoj nezi ljudima koji žive sa rakom;
  • Rano otkrivanje raka u velikoj meri umanjuje finansijski efekat ove bolesti i čini lečenje delotvornijim i uspešnijim.

 

 

 

 

Ostavite odgovor