Према најновијим проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака, оболевање од малигних болести у свету је порасло са 14,1 милиона у 2012. години на 18,1 милиона људи у 2018. години. Према истом извору, регистровано је 9,6 милиона смртних случајева од свих локализација малигних тумора у 2018. години. Процена је да ће током живота један од пет мушкараца и једна од шест жена оболети од рака, а један од осам мушкараца и једна од једанаест жена умрети од неког облика малигне болести. Повећано оптерећење раком је последица неколико фактора, од којих су најзначајнији укупан пораст становништва и продужено очекивано трајање живота, али и промена учесталости одређених фактора ризика рака повезаних са социјалним и економским развојем.

У свету су,  и даље, рак плућа, рак дојке и рак дебелог црева водеће локализације рака у оболевању и у умирању. Ове три врсте рака чине заједно једну трећину новооболелих и умрлих особа од рака у свету. Рак плућа је најчешће дијагностикован рак код мушкараца и чини 14,5% свих нових случајева рака и 22% свих смртних случајева од рака код мушкараца. Потом следе карцином простате (13,5%) и колоректални карцином (10,9%). Рак дојке је најчешће дијагностикован малигни тумор код жена (чини 24,2% свих новооткривених случајева рака) и водећи узрок смрти од рака код жена (15%), а следе га рак плућа (13,8%) и рак дебелог црева (9,5%).

 У Србији се годишње у просеку дијагностикује око 36.000 нових случајева малигних болести, док од рака умре више од 20.000 људи. Водећи узроци оболевања и умирања од рака у нашој земљи готово су идентични водећим узроцима оболевања и смртности од малигних тумора у већини земаља у развоју. Србија се према најновијим проценама међу 40 земаља Европе сврстава у групу земаља са средњим ризиком оболевања (налази се на 12. месту) и високим ризиком умирања од малигних болести у Европи (на другом месту одмах после Мађарске). Процењене стопе оболевања и умирања од малигних тумора су ниже код мушкараца него код жена. Разлог овоме могу бити више стопе оболевања и умирања код жена од рака дојке, плућа и грлића материце у односу на просечне процењене стопе оболевања и умирања од ових облика рака у Европи.

 На основу података Регистра за рак Завода за јавно здравље Панчево, у Јужнобанатском округу, у 2017.год од малигних болести оболеле су 1353 особе – 685 мушкарацa и 668 жена, што је 1,6% више него 2016.године и 0,5% више него на десетогодишњем просеку регистровања оболелих.

Подаци показују да од малигних болести у Јужнобанатском округу чешће оболевају и умиру мушкарци него жене. Најчешћи малигни тумори код мушкараца су малигни тумори плућа, колоректума, простате, мокраћне бешике и желудца. У 2017.години у мушкој популацији:

  • рак плућа се налазио на првом месту са 144 оболела (21% од укупног броја оболелих)
  • на другом месту je био колоректални карцином са 114 оболелих (16,6%)
  • карцином простате се налазио на трећем месту са 69 оболелих (10,1% ).

Најчешћи малигни тумори код жена у Јужнобанатском округу су малигни тумори дојке, колоректума, плућа, грлића, тела материце и панкреаса. У 2017.години у женској популацији:

  • рак дојке је био на првом месту са 177 оболелих (26,5% од укупног броја оболелих)
  • колоректални карцином – налазио се на другом месту са 70 оболелих (10,5%)
  • рак плућа био је на трећем месту са 53 оболеле жене (7,9% )

Током 2017.године 971 особа је умрла од малигних болести – 560 мушкараца и 411 жена, што је 3,5% више него 2016.године и 4,2% више него на десетогодишњем просеку регистровања броја умрлих. У мушкој популацији:

  • од рака плућа су умрле 184 особе (32,8% од укупног броја умрлих)
  • на другом месту се налазио колоректални карцином са 76 умрлих (13,4%)
  • карцином простате, налазио се на трећем месту са 44 умрла (6,6%).

У 2017.години у женској популацији:

  • од рака дојке умрло је 80 особа (19,5% од укупног броја умрлих).
  • на другом месту се налазио рак плућа са 74 умрле особе (18%)
  • колоректални карцином – налазио се на трећем месту са 49 умрлих (11,9%)

ТАБЕЛА Дистрибуција броја оболелих и умрлих од малигних тумора 2017.

Превенција малигних болести има огроман јавноздравствени потенцијал и представља најефикаснији приступ у контроли малигних болести. Подаци из литературе су показали да се на више од 80% свих малигних болести може утицати модификовањем и елиминацијом фактора ризика повезаних са настанком малигних болести – пушењe дувана, прекомернa телеснa тежинa, неправилнa исхранa, недовољнa физичкa активност, конзумације алкохола, претерана изложеност сунчевој светлости или вештачким изворима светлости, као што су соларијуми, хроничне инфекције повезане са настанком малигних болести итд.

Уколико до болести ипак дође, њен је исход могуће побољшати раним откривањем, адекватним лечењем и рехабилитацијом, уз одговарајуће палијативно збрињавање. Нове смернице Светске здравствене организације имају за циљ да побољшају шансе за преживљавање људи који живе са раком, тако што ће усмерити здравствене службе да се фокусирају на рану дијагнозу и лечење ове болести. Један од проблема је што се многи случајеви рака открију прекасно. Чак и у земљама са развијеном здравственом службом, многи случајеви рака се откривају у узнапредовалој фази, када је теже успешно лечење.

У Србији су 2013. године донети национални програми за скрининг рака грлића материце, рака дојке и колоректалног рака, који би требало да у наредном периоду значајно смање оболевање и умирање од наведених локализација малигних тумора. На скрининг рака дојке позивају се жене старости од 50 до 69 година. Мамографски превентивни прегледи предвиђени су да се раде свим женама наведеног узраста на две године. Скринингом на карцином грлића материце обухваћене су жене између 25 и 64 година, које су позиване на превентивни гинеколошки преглед и Пап тест једном у три године. Циљна група за тестирање на рак дебелог црева односи се на грађане оба пола старости од 50 до 74 година, који се једном у две године позивају на тестирање на скривено крварење у столици.

И даље један од значајних проблема у Србији представља и непрепознавање ризичног понашања и недовољно коришћење позитивних искустава из развијених земаља света у спровођењу програма превенције и раног откривања рака.

Кључне поруке за рано постављање дијагнозе су:

  • Повећати свест јавности о симптомима различитих врста рака и охрабрити људе да се обрате свом изабраном лекару по појави симптома;
  • Инвестирати у јачање и опремање здравствених служби и у едукацију здравствених радника како би могли да поставе тачну и благовремену дијагнозу;
  • Омогућити приступ безбедном и делотворном лечењу, супортивном лечењу и палијативној нези људима који живе са раком;
  • Рано откривање рака у великој мери умањује финансијски ефекат ове болести и чини лечење делотворнијим и успешнијим.

 

 

 

 

Оставите одговор