Svake godine se obeležava Svetski dan borbe protiv tuberkuloze 24. marta, kako bi se podigla svest javnosti o zdravstvenom, socijalnom i ekonomskom uticaju tuberkuloze (TB). Ove godine toga dana se obeležava 140. godišnjica objave dr Roberta Koha o otkriću prouzrokovača tuberkuloze.

Zaustavljanje ove iscrpljujuće bolesti ostaje i dalje globalni prioritet. Poslednjih deset godina u tome je postignut ohrabrujući napredak. Međutim, pandemija KOVID-19 dovela je dalji uspeh u borbi protiv ove bolesti u opasnost. Negativno je uticala na prevenciju i kontrolu tuberkuloze na prvom mestu jer SARS-CoV-2 virus predstavlja povećan rizik za osobe obolele od tuberkuloze, kao i zbog toga što je izazvala ozbiljne poremećaje na globalnom nivou u pružanju zdravstvenih usluga u oblasti dijagnostike i lečenja tuberkuloze.

Borba za okončanje tuberkuloze nije samo borba protiv jedne bolesti. To je takođe borba da se smanji siromaštvo, nejednakost, diskriminacija i stigma i proširi socijalna zaštita i univerzalna pokrivenost zdravstvenom zaštitom.  

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO) iz 2020. godine, tuberkuloza i dalje predstavlja deveti po učestalosti uzrok smrti u svetu i vodeći uzrok smrti od jednog infektivnog agensa, učestaliji u odnosu na HIV/AIDS. Procenjeno je da je ukupno 9,9 miliona ljudi obolelo od tuberkuloze u 2020. godini.

Uticaj pandemije KOVID-19 preokrenuo je godine globalnog napretka u smanjenju broja umrlih od tuberkuloze, sa procenjenim brojem umrlih u 2020. na nivou iz 2017. godine. Procenjeno je da je oko 1,5 miliona HIV-negativnih osoba umrlo od tuberkuloze (u odnosu na 1,2 miliona u 2019), kao i 208.000 osoba koje žive sa HIV-om. Najveći broj obolelih se nalazi u regionu jugoistočnoe Azije (44%), Afrike (25%) i zapadnog Pacifika (18%), dok je manje opterećenje ovom bolesti u istočnom Mediteranu (8,2%), Americi (2,9%) i Evropi (2,5%). Izračunato je da osam zemalja čine dve trećine globalnog ukupnog broja obolelih od tuberkuloze: Indija (26%), Indonezija (8,5%), Kina (8,4%), Filipini (6,0%), Pakistan (5,7%), Nigerija (4,4%), Bangladeš (3,6%) i Južna Afrika (3,3%). U Evropskoj uniji i Evropskoj ekonomskoj zajednici (EU/EEA) u toku 2019. godine prijavljena su 49.752 slučaja obolevanja od TB. Stopa prijavljivanja se smanjuje samo za oko 5% svake godine. Potreban je pad od najmanje 10% da bi se postigli ciljevi održivog razvoja i ciljevi globalne strategije za eliminaciju TB kao javnozdravstvenog problema.  

Srbija se, kao i svake godine, 24. marta 2022. godine pridružuje svetskoj kampanji obeležavanja Svetskog dana borbe protiv tuberkuloze pod sloganom „INVESTIRAJ U TUBERKULOZU, SPASI ŽIVOTE”, što je posebno značajno sada u kontekstu preusmeravanja sredstava i kapaciteta zdravstvenog sistema u borbu protiv KOVID-19. Zapostavljanje kontinuiranih napora na kontroli ove bolesti u bilo kom trenutku u budućnosti može biti opasno i u zemljama sa niskim opterećenjem ovom bolesti kao što je Republika Srbija, zbog prisustva rezistentnih oblika bolesti koji se teže leče a posebno u uslovima epidemije druge zarazne bolesti.

Posebna pažnja tokom epidemije KOVID-19 posvećena je:

  • zajedničkim naporima svih ključnih institucija i organizacija da se smanji uticaj epidemije KOVID-19 i održi neophodan nivo kapaciteta dijagnostike i lečenje tuberkuloze, kako bi se svi potencijalno oboleli na vreme dijagnostikovali i započelo lečenje;
  • pravovremenoj nabavci antituberkulotskih lekova prve i druge linije u cilju sprečavanja u prekidu snabdevanja lekovima;
  • nabavci najnovijih međunarodno odobrenih lekova za lečenje rezistentnih oblika tuberkuloze;
  • obezbeđivanju kapaciteta za hospitalno i ambulantno lečenje tuberkuloznih bolesnika.

U 2020. godini u Republici Srbiji prijavljeno je 314 slučajeva obolevanja od svih oblika tuberkuloze, koji podležu obaveznom prijavljivanju, što odgovara notifikacionoj stopi od 4,55/100.000. Vrednost notifikacione stope u 2020. godini je za 49,6% niža u odnosu na 2019. godinu kada su prijavljena 623 obolela od tuberkuloze. Imajući u vidu da je unazad 15 godina prosečan godišnji pad broja obolelih od tuberkuloze bio 5–10%, što je u skladu sa postojećim naučnim saznanjima u oblasti nadzora nad tuberkulozom, ovakva vrednost može ukazivati na smanjen broj dijagnostikovanih slučajeva sa jedne strane i nekompletno prijavljivanje zbog epidemiološke situacije izazvane virusom SARS-CoV-2. Prijavljeno je 10 smrtnih ishoda od tuberkuloze – stopa smrtnosti od 0,14/100.000 (sedam puta manje u odnosu na 2007. godinu kada je stopa smrtnosti iznosila 0,94/100.000, što je bila najviša vrednost u poslednjih 15 godina). 

Osnovno o tuberkulozi -Tuberkuloza je zarazna bolest koju izaziva bakterija (bacil) tuberkuloze. Infekcija se prenosi vazduhom, izuzetno retko na drugi način. Najvažniji izvor prenošenja infekcije su bolesnici sa plućnom tuberkulozom. Kada osoba sa nelečenom zaraznom tuberkulozom pluća kašlje, kija, smeje se ili govori, ona izbacuje u vazduh bacile zajedno sa kapljicama pljuvačke. Ove veoma male čestice dugo lebde u vazduhu i do prenošenja infekcije dolazi kada druga osoba udahne zarazne kapljice sa bacilima tuberkuloze.

Ako osoba ima dobru otpornost organizma, infekcija sa udahnutim bacilima se savlada u začetku i do bolesti najčešće i ne dolazi. Svega 10% inficiranih osoba će se kasnije u toku života razboleti od tuberkuloze, a najčešći razlog je pad otpornosti organizma izazvan stresom, neurednim životom, neuhranjenošću, lošim uslovima života, alkoholizmom, nekom dugotrajnom bolešću, HIV  infekcijom, itd.

Tuberkuloza se može pojaviti u bilo kom delu tela, ali najčešće se javlja u plućima. Najčešći simptomi plućne tuberkuloze su kašalj, nekada sa pojavom krvi u ispljuvku, povišena temperatura, noćno znojenje, gubitak apetita, mršavljenje i opšti osećaj slabost (detaljnije o tuberkulozi: https://www.batut.org.rs/index.php?category_id=183)

Ostavite odgovor