Сваке године се обележава Светски дан борбе против туберкулозе 24. марта, како би се подигла свест јавности о здравственом, социјалном и економском утицају туберкулозе (ТБ). Ове године тога дана се обележава 140. годишњица објаве др Роберта Коха о открићу проузроковача туберкулозе.

Заустављање ове исцрпљујуће болести остаје и даље глобални приоритет. Последњих десет година у томе је постигнут охрабрујући напредак. Међутим, пандемија KОВИД-19 довела је даљи успех у борби против ове болести у опасност. Негативно је утицала на превенцију и контролу туберкулозе на првом месту јер SARS-CoV-2 вирус представља повећан ризик за особе оболеле од туберкулозе, као и због тога што је изазвала озбиљне поремећаје на глобалном нивоу у пружању здравствених услуга у области дијагностике и лечења туберкулозе.

Борба за окончање туберкулозе није само борба против једне болести. То је такође борба да се смањи сиромаштво, неједнакост, дискриминација и стигма и прошири социјална заштита и универзална покривеност здравственом заштитом.  

Према подацима Светске здравствене организације (СЗО) из 2020. године, туберкулоза и даље представља девети по учесталости узрок смрти у свету и водећи узрок смрти од једног инфективног агенса, учесталији у односу на ХИВ/АИДС. Процењено је да је укупно 9,9 милиона људи оболело од туберкулозе у 2020. години.

Утицај пандемије КОВИД-19 преокренуо је године глобалног напретка у смањењу броја умрлих од туберкулозе, са процењеним бројем умрлих у 2020. на нивоу из 2017. године. Процењено је да је око 1,5 милиона ХИВ-негативних особа умрло од туберкулозе (у односу на 1,2 милиона у 2019), као и 208.000 особа које живе са ХИВ-ом. Највећи број оболелих се налази у региону југоисточное Азије (44%), Африке (25%) и западног Пацифика (18%), док је мање оптерећење овом болести у источном Медитерану (8,2%), Америци (2,9%) и Европи (2,5%). Израчунато је да осам земаља чине две трећине глобалног укупног броја оболелих од туберкулозе: Индија (26%), Индонезија (8,5%), Кина (8,4%), Филипини (6,0%), Пакистан (5,7%), Нигерија (4,4%), Бангладеш (3,6%) и Јужна Африка (3,3%). У Европској унији и Европској економској заједници (ЕУ/ЕЕА) у току 2019. године пријављена су 49.752 случаја оболевања од ТБ. Стопа пријављивања се смањује само за око 5% сваке године. Потребан је пад од најмање 10% да би се постигли циљеви одрживог развоја и циљеви глобалне стратегије за елиминацију ТБ као јавноздравственог проблема.  

Србија се, као и сваке године, 24. марта 2022. године придружује светској кампањи обележавања Светског дана борбе против туберкулозе под слоганом „ИНВЕСТИРАЈ У ТУБЕРКУЛОЗУ, СПАСИ ЖИВОТЕ”, што је посебно значајно сада у контексту преусмеравања средстава и капацитета здравственог система у борбу против KОВИД-19. Запостављање континуираних напора на контроли ове болести у било ком тренутку у будућности може бити опасно и у земљама са ниским оптерећењем овом болести као што је Република Србија, због присуства резистентних облика болести који се теже лече а посебно у условима епидемије друге заразне болести.

Посебна пажња током епидемије KОВИД-19 посвећена је:

  • заједничким напорима свих кључних институција и организација да се смањи утицај епидемије KОВИД-19 и одржи неопходан ниво капацитета дијагностике и лечење туберкулозе, како би се сви потенцијално оболели на време дијагностиковали и започело лечење;
  • правовременој набавци антитуберкулотских лекова прве и друге линије у циљу спречавања у прекиду снабдевања лековима;
  • набавци најновијих међународно одобрених лекова за лечење резистентних облика туберкулозе;
  • обезбеђивању капацитета за хоспитално и амбулантно лечење туберкулозних болесника.

У 2020. години у Републици Србији пријављено је 314 случајева оболевања од свих облика туберкулозе, који подлежу обавезном пријављивању, што одговара нотификационој стопи од 4,55/100.000. Вредност нотификационе стопе у 2020. години је за 49,6% нижа у односу на 2019. годину када су пријављена 623 оболела од туберкулозе. Имајући у виду да је уназад 15 година просечан годишњи пад броја оболелих од туберкулозе био 5–10%, што је у складу са постојећим научним сазнањима у области надзора над туберкулозом, оваква вредност може указивати на смањен број дијагностикованих случајева са једне стране и некомплетно пријављивање због епидемиолошке ситуације изазване вирусом САРС-ЦоВ-2. Пријављено је 10 смртних исхода од туберкулозе – стопа смртности од 0,14/100.000 (седам пута мање у односу на 2007. годину када је стопа смртности износила 0,94/100.000, што је била највиша вредност у последњих 15 година). 

Основно о туберкулози -Туберкулоза је заразна болест коју изазива бактерија (бацил) туберкулозе. Инфекција се преноси ваздухом, изузетно ретко на други начин. Најважнији извор преношења инфекције су болесници са плућном туберкулозом. Када особа са нелеченом заразном туберкулозом плућа кашље, кија, смеје се или говори, она избацује у ваздух бациле заједно са капљицама пљувачке. Ове веома мале честице дуго лебде у ваздуху и до преношења инфекције долази када друга особа удахне заразне капљице са бацилима туберкулозе.

Ако особа има добру отпорност организма, инфекција са удахнутим бацилима се савлада у зачетку и до болести најчешће и не долази. Свега 10% инфицираних особа ће се касније у току живота разболети од туберкулозе, а најчешћи разлог је пад отпорности организма изазван стресом, неуредним животом, неухрањеношћу, лошим условима живота, алкохолизмом, неком дуготрајном болешћу, ХИВ  инфекцијом, итд.

Туберкулоза се може појавити у било ком делу тела, али најчешће се јавља у плућима. Најчешћи симптоми плућне туберкулозе су кашаљ, некада са појавом крви у испљувку, повишена температура, ноћно знојење, губитак апетита, мршављење и општи осећај слабост (детаљније о туберкулози: https://www.batut.org.rs/index.php?category_id=183)

Оставите одговор