„Javno zdravlje: globalni izazovi, lokalne akcije“ („Public health: Global issues, local actions“), uz dodeljene specifične teme svakom od dana od ponedeljka do petka. Inovacija na polju saradnje, bolje povezivanje svih javnozdravstvenih činilaca, kao i unapređenje pozicije za rešavanje javnozdravstvenih problema u populaciji, neki su od osnovnih ciljeva pokrenute kampanje.
Pet ovogodišnjih tema podeljene su na sledeći način:
• Ponedeljak 22. maj – „Mentalno zdravlje za sve“
• Utorak 23. maj – „Različitost u zdravlju“
• Sreda 24. maj – „Dostupnost zdravstvene zaštite“
• Četvrtak 25. maj – „Prevencija i kontrola hroničnih bolesti“
• Petak 26. maj – „Globalne vanredne situacije i odgovor na njih“
Ponedeljak 22.maj – „Mentalno zdravlje za sve“
Nezaobilazna tema u svakom sveobuhvatnom razmišljanju o zdravlju, mentalno zdravlje dobija na posebnom značaju u više različitih konteksta. Mentalno zdravlje određeno je brojnim individualnim, socijalnim i strukturalnim determinantama, i s tim u vezi mora se posmatrati kroz više različitih polja delovanja. Brojne su teme koje ovogodišnja Evropska nedelja javnog zdravlja pokušava da pokrene, od kojih se mogu izdvojiti preventivne akcije i intervencije u mentalnom zdravlju, uticaj rada na mentalno zdravlje, mentalno zdravlje zdravstvenih radnika, uticaj uslova života na mentalno zdravlje, mentalno zdravlje u vanrednim situacijama.
Utorak 23. maj – „Različitost u zdravlju“
Nastojanje da se obezbedi jednakost u pravima u kontekstu zdravstvene zaštite, ima sa druge strane za posledicu uviđanje brojnih različitosti koje pojedinci unose u svoj odnos sa sistemom zdravstvene zaštite. Način da se obezbede potrebne usluge uz uvažavanje različitosti važna je javnozdravstvena tema, sa posebnim osvrtom na ranjive društvene grupe. U ovom polju, neke od tema koje ovogodišnja Evropska nedelja javnog zdravlja naglašava su zdravlje žena, socioekonomske razlike, zastupanje potreba osoba sa invaliditetom, borba protiv diskriminacije.
Sreda 24. maj – „Dostupnost zdravstvene zaštite“
Brojne su prepreke koje se mogu naći na putu ka ostvarenju potrebnih zdravstvenih usluga. Postoji više načina na koji se može unaprediti dostupnost zdravstvene zaštite, od kojih neki uključuju i uvođenje novih tehnologija i telemedicinskih usluga, ali i integrisanje različitih zdravstvenih službi sa drugim sektorima. U ovom polju, posvetiće se pažnja temama poput digitalnog zdravlja, pravovremene i jednake dostupnosti lekova i vakcina, kvaliteta nege, „medicinskim pustinjama“, integrisanju zdravstvenih usluga u različite sektore.
Četvrtak 25. maj – „Prevencija i kontrola hroničnih bolesti“
Veoma značajan uzrok različitih vidova opterećenja društva bolešću, jesu hronične nezarazne bolesti, kao vodeći uzroci oboljevanja i umiranja u savremenom svetu. Brojni zajednički faktori rizika za ova stanja mogu doprineti boljem usmerenju preventivnih aktivnosti. Usvajanje pravilnih obrazaca ishrane, prestanak pušenja, smanjenje prekomerne telesne mase i više fizičke aktivnosti mogu se povoljno odraziti na rizike za čitav niz stanja, i stoga se njihova važnost uvek naglašava. Sa druge strane, kao značajan činilac u ovom polju pominju se i posledice COVID-19. Teme koje će upotpuniti ovaj dan jesu bihejvioralne nauke i hronične bolesti, uticaj javnih politika na oboljevanje od hroničnih bolesti, delovanje na epidemiju fizičke neaktivnosti, ishrana kao način prevencije i kontrole hroničnih nezaraznih bolesti, edukacija mladih u ovoj oblasti, zdravi gradovi kao način za postizanje boljih zdravstvenih pokazatelja.
Petak 26. maj – „Globalne vanredne situacije i odgovor na njih“
Život u vremenu velike globalne povezanosti, kako putem telekomunikacija, tako i u fizičkom smislu, doneo je brojne nove izazove u oblasti zdravstvene zaštite, čiji smo svedoci bili u posebno aktuelnom vremenu pandemije COVID-19. Iskustva su nas naučila da za vanrednu situaciju nikada nismo dovoljno spremni, i da prethodne pripreme nikada nisu suvišne. Pored pomenutog dobro poznatog primera iz sfere infektivnih bolesti, nove globalne javnozdravstvene pretnje dolaze i od uticaja klimatskih promena, ekstremnih vremenskih prilika ali i posledica antimikrobne rezistencije. Uzevši sve ovo u obzir, poslednji tematski dan Evropske nedelje javnog zdravlja izdvaja značaj pripremljenosti za vanredne situacije, važnost sistema nadzora, vakcinalnih strategija, koordinacije svih učesnika u procesu, rada na suzbijanju antimikrobne rezistencije.
Sveukupno, peta Evropska nedelja javnog zdravlja teži da pošalje jasnu poruku – javno zdravlje ima izuzetno značajnu ulogu u napretku savremenih društava, sa posebnim naglaskom na slučajeve promenljive zdravstvene situacije, koja zahteva i da se javnozdravstveni odgovor adekvatno prilagođava.
Izvor:
Ostavite odgovor