„Јавно здравље: глобални изазови, локалне акције“ („Public health: Global issues, local actions“), уз додељене специфичне теме сваком од дана од понедељка до петка. Иновација на пољу сарадње, боље повезивање свих јавноздравствених чинилаца, као и унапређење позиције за решавање јавноздравствених проблема у популацији, неки су од основних циљева покренуте кампање.
Пет овогодишњих тема подељене су на следећи начин:
• Понедељак 22. мај – „Ментално здравље за све“
• Уторак 23. мај – „Различитост у здрављу“
• Среда 24. мај – „Доступност здравствене заштите“
• Четвртак 25. мај – „Превенција и контрола хроничних болести“
• Петак 26. мај – „Глобалне ванредне ситуације и одговор на њих“
Понедељак 22.мај – „Ментално здравље за све“
Незаобилазна тема у сваком свеобухватном размишљању о здрављу, ментално здравље добија на посебном значају у више различитих контекста. Ментално здравље одређено је бројним индивидуалним, социјалним и структуралним детерминантама, и с тим у вези мора се посматрати кроз више различитих поља деловања. Бројне су теме које овогодишња Европска недеља јавног здравља покушава да покрене, од којих се могу издвојити превентивне акције и интервенције у менталном здрављу, утицај рада на ментално здравље, ментално здравље здравствених радника, утицај услова живота на ментално здравље, ментално здравље у ванредним ситуацијама.
Уторак 23. мај – „Различитост у здрављу“
Настојање да се обезбеди једнакост у правима у контексту здравствене заштите, има са друге стране за последицу увиђање бројних различитости које појединци уносе у свој однос са системом здравствене заштите. Начин да се обезбеде потребне услуге уз уважавање различитости важна је јавноздравствена тема, са посебним освртом на рањиве друштвене групе. У овом пољу, неке од тема које овогодишња Европска недеља јавног здравља наглашава су здравље жена, социоекономске разлике, заступање потреба особа са инвалидитетом, борба против дискриминације.
Среда 24. мај – „Доступност здравствене заштите“
Бројне су препреке које се могу наћи на путу ка остварењу потребних здравствених услуга. Постоји више начина на који се може унапредити доступност здравствене заштите, од којих неки укључују и увођење нових технологија и телемедицинских услуга, али и интегрисање различитих здравствених служби са другим секторима. У овом пољу, посветиће се пажња темама попут дигиталног здравља, правовремене и једнаке доступности лекова и вакцина, квалитета неге, „медицинским пустињама“, интегрисању здравствених услуга у различите секторе.
Четвртак 25. мај – „Превенција и контрола хроничних болести“
Веома значајан узрок различитих видова оптерећења друштва болешћу, јесу хроничне незаразне болести, као водећи узроци обољевања и умирања у савременом свету. Бројни заједнички фактори ризика за ова стања могу допринети бољем усмерењу превентивних активности. Усвајање правилних образаца исхране, престанак пушења, смањење прекомерне телесне масе и више физичке активности могу се повољно одразити на ризике за читав низ стања, и стога се њихова важност увек наглашава. Са друге стране, као значајан чинилац у овом пољу помињу се и последице COVID-19. Теме које ће употпунити овај дан јесу бихејвиоралне науке и хроничне болести, утицај јавних политика на обољевање од хроничних болести, деловање на епидемију физичке неактивности, исхрана као начин превенције и контроле хроничних незаразних болести, едукација младих у овој области, здрави градови као начин за постизање бољих здравствених показатеља.
Петак 26. мај – „Глобалне ванредне ситуације и одговор на њих“
Живот у времену велике глобалне повезаности, како путем телекомуникација, тако и у физичком смислу, донео је бројне нове изазове у области здравствене заштите, чији смо сведоци били у посебно актуелном времену пандемије COVID-19. Искуства су нас научила да за ванредну ситуацију никада нисмо довољно спремни, и да претходне припреме никада нису сувишне. Поред поменутог добро познатог примера из сфере инфективних болести, нове глобалне јавноздравствене претње долазе и од утицаја климатских промена, екстремних временских прилика али и последица антимикробне резистенције. Узевши све ово у обзир, последњи тематски дан Европске недеље јавног здравља издваја значај припремљености за ванредне ситуације, важност система надзора, вакциналних стратегија, координације свих учесника у процесу, рада на сузбијању антимикробне резистенције.
Свеукупно, пета Европска недеља јавног здравља тежи да пошаље јасну поруку – јавно здравље има изузетно значајну улогу у напретку савремених друштава, са посебним нагласком на случајеве променљиве здравствене ситуације, која захтева и да се јавноздравствени одговор адекватно прилагођава.
Извор:
Оставите одговор