Boravak u prirodi, iako se preporučuje, nosi sa sobom rizik od izlaganja zaraznim bolestima koje prenose krpelji. U prirodi se krpelji mogu naći u područjima koja su obrasla visokom travom, šibljem, žbunjem u šumama i livadama, ali i u neuređenim dvorištima i parkovskim površinama. Prisutni su od ranog proleća do kasne jeseni, a najaktivniji su u maju i junu.
Krpelji, ubodom, na čoveka mogu da prenesu veliki broj oboljenja, ali je za naše područje najznačajnija Lajmska bolest ili Borelioza.
Krpelj se po koži kreće brzo i neosetno. Na čoveku provede oko dva sata tražeći pogodno mesto za sisanje krvi (topliji i vlažniji delovi tela sa mekšom kožom). Ubod krpelja ne boli. Primetimo ga slučajno, kada se uveća, jer se nasisao krvi ili ako se javi upala na mestu uboda – alergijske reakcije na ubod. Na sreću, nisu svi krpelji zaraženi mikroorganizmima koji su patogeni za čoveka, pa ni svaki ubod krpelja ne znači sigurno oboljevanje. Samo krpelj koji je i sam inficiran Borelijom burgdorferi može da prenese infekciju na čoveka. Što je krpelj na telu domaćna duže veća je verovatnoća da dođe do infekcije. Nestručno uklanjanje krpelja, premazivanje, alkoholom, benzinom i drugim supstancama, takođe povećava verovatnoću nastanka infekcije.
LAJMSKA BOLEST – BORELIOZA je oboljenje koje izaziva bakterija Borrelia burgdorferi. Bolest je sistemska, zahvata ceo organizam, a posebno kožu, nervni sistem, zglobove i srce.
Simptomi bolesti mogu da se jave u periodu od 1 do 30 dana, a najčešće od 7-10 dana nakon uboda krpelja. Prvi znak bolesti je crvenilo oko mesta uboda (Erythema migrans – EM, u narodu poznat kao „bivolje oko”). Promena na koži ne boli i ne svrbi, pa može da prođe neprimećeno. Uz promenu na koži mogu biti prisutni i simptomi slični gripu (glavobolja, groznica, malaksalost, bolovi u zglobovima). Pojava ovih tegoba uz podatak da se dogodio ubod krpelja pre 1-30 dana predstavlja prvi stadijum Lajmske bolesti i zahteva antibiotsku terapiju. Ozbiljnije komplikacije mogu se javiti nedeljama i mesecima nakon uboda krpelja, u vidu simptoma od strane centralnog nervnog i kardiovaskularnog sistema, artritisa i kožnih manifestacija. Bolest može poprimiti hroničan tok, ukoliko se ne prepozna i ne leči na vreme. Pacijenti nakon sprovedenog lečenja borelioze mogu da imaju nespecifične tegobe (glavobolja, umor, bolovi u mišićima i zglobovima i slično), koje obično traju više meseci, nekada i godinama.
KAKO SE ZAŠTITITI?
Najbolja mera prevencije je sprečiti ubod krpelja.
Potrebno je:
- izbegavati hodanje po visokoj travi i ležanje na travi
- prilikom boravka u prirodi koristiti repelente kao ličnu zaštitu, nositi odeću svetle boje, kako bi se krpelj lakše uočio, dugačke rukave i nogavice koje je potrebno uvući u čarape
- po povratku iz prirodnog žarišta obavezno pregledati odeću i telo na prisustvo krpelja (ne zaboraviti kosmati deo tela).
KAKO POSTUPITI UKOLIKO JE DOŠLO DO UBODA KRPELJA?
- Nakon što se primeti prisustvo krpelja u koži potrebno ga je stručno i bezbedno ukloniti (izvaditi)
- Samostalno vađenje krpelja se ne preporučuje. Pritiskom i gnječenjem mesta uboda, krpelj se može raskomadati, a rilica otići još dublje čime se povećava rizik od infekcije. Potrebno je javiti se najbližoj zdravstvenoj ustanovi gde će obučeno osoblje krpelja izvaditi u celosti, uz dezinfekciju mesta intervencije
- Uklanjanje krpelja treba uraditi što je pre moguće ( u toku prva 24 sata) jer iako verovatnoća prenosa infekcije nije velika, ona raste sa povećanjem dužine boravka krpelja u koži.
- Ne treba stavljati nikakva hemijska sredstva (etar, alkohol, benzin, ulje, aceton) na kožu preko krpelja
- Nakon uklanjana krpelja, mesto uboda se posmatra mesec dana, pojava karakterističnog crvenila na mestu uboda ukazuje na prvi stadijum Lajmske bolesti i obavezno je treba lečiti
- Ranim otkrivanjem bolesti i preduzimanjem adekvatnog lečenja sprečava se razvoj drugog i trećeg stadijuma bolesti.