Боравак у природи, иако се препоручује, носи са собом ризик од излагања заразним болестима које преносе крпељи. У природи се крпељи могу наћи у подручјима која су обрасла високом травом, шибљем, жбуњем у шумама и ливадама, али и у неуређеним двориштима и парковским површинама. Присутни су од раног пролећа до касне јесени, а најактивнији су у мају и јуну.
Крпељи, убодом, на човека могу да пренесу велики број обољења, али је за наше подручје најзначајнија Лајмска болест или Борелиоза.
Крпељ се по кожи креће брзо и неосетно. На човеку проведе око два сата тражећи погодно место за сисање крви (топлији и влажнији делови тела са мекшом кожом). Убод крпеља не боли. Приметимо га случајно, када се увећа, јер се насисао крви или ако се јави упала на месту убода – алергијске реакције на убод. На срећу, нису сви крпељи заражени микроорганизмима који су патогени за човека, па ни сваки убод крпеља не значи сигурно обољевање. Само крпељ који је и сам инфициран Борелијом бургдорфери може да пренесе инфекцију на човека. Што је крпељ на телу домаћна дуже већа је вероватноћа да дође до инфекције. Нестручно уклањање крпеља, премазивање, алкохолом, бензином и другим супстанцама, такође повећава вероватноћу настанка инфекције.
ЛАЈМСКА БОЛЕСТ – БОРЕЛИОЗА је обољење које изазива бактерија Borrelia burgdorferi. Болест је системска, захвата цео организам, а посебно кожу, нервни систем, зглобове и срце.
Симптоми болести могу да се јаве у периоду од 1 до 30 дана, а најчешће од 7-10 дана након убода крпеља. Први знак болести је црвенило око места убода (Erythema migrans – ЕМ, у народу познат као „бивоље око”). Промена на кожи не боли и не сврби, па може да прође непримећено. Уз промену на кожи могу бити присутни и симптоми слични грипу (главобоља, грозница, малаксалост, болови у зглобовима). Појава ових тегоба уз податак да се догодио убод крпеља пре 1-30 дана представља први стадијум Лајмске болести и захтева антибиотску терапију. Озбиљније компликације могу се јавити недељама и месецима након убода крпеља, у виду симптома од стране централног нервног и кардиоваскуларног система, артритиса и кожних манифестација. Болест може попримити хроничан ток, уколико се не препозна и не лечи на време. Пацијенти након спроведеног лечења борелиозе могу да имају неспецифичне тегобе (главобоља, умор, болови у мишићима и зглобовима и слично), које обично трају више месеци, некада и годинама.
КАКО СЕ ЗАШТИТИТИ?
Најбоља мера превенције је спречити убод крпеља.
Потребно је:
- избегавати ходање по високој трави и лежање на трави
- приликом боравка у природи користити репеленте као личну заштиту, носити одећу светле боје, како би се крпељ лакше уочио, дугачке рукаве и ногавице које је потребно увући у чарапе
- по повратку из природног жаришта обавезно прегледати одећу и тело на присуство крпеља (не заборавити космати део тела).
КАКО ПОСТУПИТИ УКОЛИКО ЈЕ ДОШЛО ДО УБОДА КРПЕЉА?
- Након што се примети присуство крпеља у кожи потребно га је стручно и безбедно уклонити (извадити)
- Самостално вађење крпеља се не препоручује. Притиском и гњечењем места убода, крпељ се може раскомадати, а рилица отићи још дубље чиме се повећава ризик од инфекције. Потребно је јавити се најближој здравственој установи где ће обучено особље крпеља извадити у целости, уз дезинфекцију места интервенције
- Уклањање крпеља треба урадити што је пре могуће ( у току прва 24 сата) јер иако вероватноћа преноса инфекције није велика, она расте са повећањем дужине боравка крпеља у кожи.
- Не треба стављати никаква хемијска средства (етар, алкохол, бензин, уље, ацетон) на кожу преко крпеља
- Након уклањана крпеља, место убода се посматра месец дана, појава карактеристичног црвенила на месту убода указује на први стадијум Лајмске болести и обавезно је треба лечити
- Раним откривањем болести и предузимањем адекватног лечења спречава се развој другог и трећег стадијума болести.