Prošle nedelje, 07. juna 2019. u svetu je po prvi put obeležen Svetski dan bezbednosti hrane. Dvadesetog decembra prošle godine Generalna skupština Ujedinjenih nacija (UN) usvojila je rezoluciju kojom se proglašava Svetski dan bezbednosti hrane, kojim će se globalno skretati pažnja na bezbrojne prednosti bezbedne hrane.

Uspostavljanjem Svetskog dana bezbednosti hrane Ujedinjene nacije (UN) žele usmeriti globalnu pažnju na uticaj nebezbedne hrane na zdravlje ljudi.

Prema podacima UN, više od 200 različitih bolesti prenosi se putem hrane, jedan od 10 ljudi oboleva od nebezbedne hrane svake godine, a oko 420.000 ljudi od nje i umire, od čega je 125.000 dece mlađe od pet godina.

Godišnje oboli do 600 miliona ljudi

Nebezbedna hrana predstavlja pretnju ljudskom zdravlju i privredi, te pogađa osetljive i marginalizovane grupe stanovništva, posebno žene i decu, stanovnike područja zahvaćenih sukobima i migrante.

Takođe nanosi štetu trgovini i dovodi do bacanja hrane, što se ne može tolerisati s obzirom da veliki broj ljudi istovremeno pati od gladi. Svetski dan bezbednosti hrane trebao bi da podstakne na zaustavljanje bolesti koje se prenose putem hrane od kojih na godišnjom nivou oboleva oko 600 miliona ljudi u svetu.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) želi unaprediti razumevanje bezbednosti hrane – javnozdravstvenog pitanja globalne važnosti, te ukazati na važnost i ulogu svih učesnika u prehrambenom lancu – od uzgajivača, prerađivača, proizvođača do prodavača i potrošača, te državnih institucija u sistemu bezbednosti hrane i akademske zajednice.

Hrana koja sadrži štetne bakterije, viruse, parazite ili hemijske sastojke odgovorna je za više od 200 bolesti u rasponu od dijareje do karcinoma. Nove pretnje bezbednostii hrane nastaju gotovo svakodnevno.

Promene u proizvodnji, distribuciji i konzumaciji hrane, promene u životnoj sredini, pojava novih patogena, sve otpornijih mikroba – izazov su svim nacionalnim sistemima koji brinu o bezbednosti hrane.

Povećanje broja putovanja, te pojačana međunarodna trgovina u službi su globalnog širenja kontaminacije. Nove metode bezbednosti hrane stalno se razvijaju, a značajan broj njih omogućen je i u laboratorijama u Srbiji, kao i laboratorijama Zavoda za javno zdravlje Pančevo.

Kako snabdevanje hranom postaje sve više globalno, potreba za jačanjem sistema bezbednosti hrane u zemljama i međunarodno postaje sve očitija. Zbog toga se promovišu napori na poboljšanju bezbednosti hrane od poljoprivrednog imanja do tanjira (i u svemu između toga).

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) pomaže zemljama da spreče i otkriju bolesti uzrokovane hranom i da adekvatno deluju na njih – u skladu s prehrambenim kodeksom (Codex Alimentarius), zbirkom međunarodnih standarda, smernica i pravila koji pokrivaju hranu i procese u proizvodnji i distribuciji hrane.

Zajedno s UN-ovom Organizacijom za hranu i poljoprivredu (FAO – Food and Agriculture Organization), SZO upozorava zemlje na važnost bezbednosti hrane putem međunarodne informativne mreže.

Pet ključnih preporuka

Utvrđeno je pet ključnih koraka ka bezbednijoj hrani namenjenih kako proizvođačima, tako i prodavačima i potrošačima.

  1. Održavajte čistoću– perite ruke pre rukovanja hranom i često za vreme pripreme hrane, održavajte higijenu svih radnih površina, pribora i posuđa, zaštitite kuhinju i hranu od insekata i drugih životinja. Iako većina mikroorganizama ne uzrokuje bolesti, opasni mikroorganizmi se mogu često naći u i na tlu, vodi, životinjama i ljudima i preneti se najmanjim dodirom u hranu.
  2. Odvojite svežu (sirovu) od kuvane hrane– prilikom obrade sirovih namirnica upotrebljavajte posebnu opremu i pribor poput noževa i daski za rezanje, a hranu čuvajte u posebnim posudama da bi izbegli dodir sirove i pripremljene hrane. Sirove namirnice, a posebno meso, živinsko meso, riba i morski plodovi, kao i njihovi sokovi, mogu da sadržate opasne mikroorganizme koji se mogu preneti na druge namirnice tokom pripreme i čuvanja hrane.
  3. Hranu kuvajte temeljno– posebno se ovo odnosi na meso, živinsko meso, jaja, ribu i plodove mora. Hrana poput supe ili variva treba da provri, kako bi dosegla temperaturu od 70 stepeni C. Već kuvanu hranu opet temeljno podgrejte. Temeljno kuvanje ili pečenje ubija gotovo sve opasne mikroorganizme. Istraživanja su pokazala da termička obrada namirnica na 70 stepeni C može pomoći da hrana bude bezbedna za konzumaciju. Posebno je potrebno posvetiti pažnju termičkoj obradi mlevenog mesa, rolovanog pečenja, velikih komada mesa i celih piladi.
  4. Čuvajte hranu na sigurnim temperaturama– ne ostavljajte kuvanu ili pečenu hranu na sobnoj temperaturi duže od dva sata. Nakon konzumiranja spremite svu skuvanu i lako kvarljivu hranu u zamrzivač (po mogućnosti ispod 5 stepeni C). Ne čuvajte hranu predugo, čak ni u zamrzivaču i ne odmrzavajte smrznutu hranu na sobnoj temperaturi. Hrana na temperaturi ispod 5 i iznad 60 stepeni Celziusa usporava ili zaustavlja rast mikroorganizama.
  5. Koristite bezbednu vodu i sveže namirnice– upotrebljavajte zdravstveno ispravnu vodu ili je prethodno prokuvajte, kako bi je učinili bezbednom i zdravstveno ispravnom. Perite voće i povrće posebno ako se jede sirovo. Ne upotrebljavajte hranu kojoj je istekao rok upotrebe. Sirova hrana, uključujući vodu i led, može biti zagađena opasnim hemikalijama i mikroorganizmima. U plesnivoj ili oštećenoj hrani se mogu razvijati toksične supstance. Pažljiv odabir sirovih namirnica i jednostavne mere poput pranja ili guljenja mogu smanjiti rizik.

 

Ostavite odgovor