Прошле недеље, 07. јуна 2019. у свету је по први пут обележен Светски дан безбедности хране. Двадесетог децембра прошле године Генерална скупштина Уједињених нација (УН) усвојила је резолуцију којом се проглашава Светски дан безбедности хране, којим ће се глобално скретати пажња на безбројне предности безбедне хране.
Успостављањем Светског дана безбедности хране Уједињене нације (УН) желе усмерити глобалну пажњу на утицај небезбедне хране на здравље људи.
Према подацима УН, више од 200 различитих болести преноси се путем хране, један од 10 људи оболева од небезбедне хране сваке године, а око 420.000 људи од ње и умире, од чега је 125.000 деце млађе од пет година.
Годишње оболи до 600 милиона људи
Небезбедна храна представља претњу људском здрављу и привреди, те погађа осетљиве и маргинализоване групе становништва, посебно жене и децу, становнике подручја захваћених сукобима и мигранте.
Такође наноси штету трговини и доводи до бацања хране, што се не може толерисати с обзиром да велики број људи истовремено пати од глади. Светски дан безбедности хране требао би да подстакне на заустављање болести које се преносе путем хране од којих на годишњом нивоу оболева око 600 милиона људи у свету.
Светска здравствена организација (СЗО) жели унапредити разумевање безбедности хране – јавноздравственог питања глобалне важности, те указати на важност и улогу свих учесника у прехрамбеном ланцу – од узгајивача, прерађивача, произвођача до продавача и потрошача, те државних институција у систему безбедности хране и академске заједнице.
Храна која садржи штетне бактерије, вирусе, паразите или хемијске састојке одговорна је за више од 200 болести у распону од дијареје до карцинома. Нове претње безбедностии хране настају готово свакодневно.
Промене у производњи, дистрибуцији и конзумацији хране, промене у животној средини, појава нових патогена, све отпорнијих микроба – изазов су свим националним системима који брину о безбедности хране.
Повећање броја путовања, те појачана међународна трговина у служби су глобалног ширења контаминације. Нове методе безбедности хране стално се развијају, а значајан број њих омогућен је и у лабораторијама у Србији, као и лабораторијама Завода за јавно здравље Панчево.
Како снабдевање храном постаје све више глобално, потреба за јачањем система безбедности хране у земљама и међународно постаје све очитија. Због тога се промовишу напори на побољшању безбедности хране од пољопривредног имања до тањира (и у свему између тога).
Светска здравствена организација (СЗО) помаже земљама да спрече и открију болести узроковане храном и да адекватно делују на њих – у складу с прехрамбеним кодексом (Codex Alimentarius), збирком међународних стандарда, смерница и правила који покривају храну и процесе у производњи и дистрибуцији хране.
Заједно с УН-овом Организацијом за храну и пољопривреду (FAO – Food and Agriculture Organization), СЗО упозорава земље на важност безбедности хране путем међународне информативне мреже.
Пет кључних препорука
Утврђено је пет кључних корака ка безбеднијој храни намењених како произвођачима, тако и продавачима и потрошачима.
- Одржавајте чистоћу– перите руке пре руковања храном и често за време припреме хране, одржавајте хигијену свих радних површина, прибора и посуђа, заштитите кухињу и храну од инсеката и других животиња. Иако већина микроорганизама не узрокује болести, опасни микроорганизми се могу често наћи у и на тлу, води, животињама и људима и пренети се најмањим додиром у храну.
- Одвојите свежу (сирову) од куване хране– приликом обраде сирових намирница употребљавајте посебну опрему и прибор попут ножева и даски за резање, а храну чувајте у посебним посудама да би избегли додир сирове и припремљене хране. Сирове намирнице, а посебно месо, живинско месо, риба и морски плодови, као и њихови сокови, могу да садржате опасне микроорганизме који се могу пренети на друге намирнице током припреме и чувања хране.
- Храну кувајте темељно– посебно се ово односи на месо, живинско месо, јаја, рибу и плодове мора. Храна попут супе или варива треба да проври, како би досегла температуру од 70 степени Ц. Већ кувану храну опет темељно подгрејте. Темељно кување или печење убија готово све опасне микроорганизме. Истраживања су показала да термичка обрада намирница на 70 степени Ц може помоћи да храна буде безбедна за конзумацију. Посебно је потребно посветити пажњу термичкој обради млевеног меса, ролованог печења, великих комада меса и целих пилади.
- Чувајте храну на сигурним температурама– не остављајте кувану или печену храну на собној температури дуже од два сата. Након конзумирања спремите сву скувану и лако кварљиву храну у замрзивач (по могућности испод 5 степени Ц). Не чувајте храну предуго, чак ни у замрзивачу и не одмрзавајте смрзнуту храну на собној температури. Храна на температури испод 5 и изнад 60 степени Целзиуса успорава или зауставља раст микроорганизама.
- Користите безбедну воду и свеже намирнице– употребљавајте здравствено исправну воду или је претходно прокувајте, како би је учинили безбедном и здравствено исправном. Перите воће и поврће посебно ако се једе сирово. Не употребљавајте храну којој је истекао рок употребе. Сирова храна, укључујући воду и лед, може бити загађена опасним хемикалијама и микроорганизмима. У плеснивој или оштећеној храни се могу развијати токсичне супстанце. Пажљив одабир сирових намирница и једноставне мере попут прања или гуљења могу смањити ризик.
Оставите одговор