„Promena narativa o samoubistvu“
Samoubistvo je i dalje globalni javnozdravstveni problem, koji pogađa pojedince i zajednice širom sveta. U nastojanju da se ovi događaji u što većoj meri spreče i podstaknu pozitivne promene, Međunarodno udruženje za prevenciju samoubistava (IASP) i SZO obeležavaju 10. septembar kao Svetski dan prevencije samoubistva (World Suicide Prevention Day – WSPD), a u periodu 2024-2026. g. ovaj datum je posvećen temi: „Promena narativa o samoubistvu“. Ovaj datum je ustanovljen 2003. godine, sa ciljem da usmeri pažnju na fenomen suicida, smanji stigmu i podigne svest među organizacijama, donosiocima odluka, stručnom i laičkom javnošću, šaljući jedinstvenu poruku da se samoubistva mogu sprečiti.
Cilj teme je podizanje svesti o važnosti promene narativa koji okružuje samoubistvo i transformacija načina na koji doživljavamo ovo složeno pitanje. Promena narativa zahteva sistemske promene. Reč je o prelasku sa kulture tišine i stigme na kulturu otvorenosti, razumevanja i podrške. To znači zalaganje za strategije, politike i zakone koji daju prioritet mentalnom zdravlju, povećavaju pristup zdravstvenoj zaštiti u vezi sa mentalnim zdravljem i pružaju podršku onima kojima je potrebna. To znači i ulaganja u istraživanja kako bi se bolje razumela složenost samoubistva i razvile intervencije zasnovane na dokazima.
Kao deo kampanje za period 2024-2026. godine, podstiču se pojedinci, zajednice, organizacije i države da se uključe u otvorene i iskrene diskusije o mentalnom zdravlju i samoubistvu. Započinjanjem razgovora možemo srušiti barijere i podići svest, razgovarati sa prijateljem ili voljenom osobom, deliti lične priče i zalagati se za resurse i usluge podrške za mentalno zdravlje. Svaki razgovor, bez obzira koliko mali, doprinosi društvu koje više razume i pruža podršku. Bavljenje ovim oblastima i saradnjom u različitim sektorima, možemo stvoriti podržavajuće i saosećajnije društvo u kome je samoubistvo moguće sprečiti i gde se svi osećaju cenjenim i shvaćenim.
U skladu sa ovogodišnjom temom, dato je nekoliko primera preporuka za pojedince o tome na koji način možemo promeniti način na koji govorimo o samoubistvu u svakodnevnom životu:
- Proverite kako su vaši bližnji. Odvojite vreme da se javite nekome iz svoje zajednice, članu porodice, prijatelju, kolegi ili čak strancu – jer to može promeniti tok nečijeg života. Obratite pažnju na ljude za koje mislite da se možda suočavaju sa teškoćama i ne plašite se da pitate osobu da li razmišlja o samoubistvu; pružanje podrške, pokazivanje empatije i uvažavanje njihovih osećanja verovatnije će ublažiti nego pogoršati njihovu patnju. Podstaknite ih da potraže pomoć i dodatnu podršku.
- Informišite se. Razmotrite mogućnosti za informisanje ili čak obuku o prevenciji samoubistava i podizanju svesti o toj temi, kako biste mogli da prepoznate osobe sa suicidnim mislima i ponašanjem i pružite im podršku. Takve mogućnosti mogu biti dostupne lokalno, putem radionica, na Festivalu mentalnog zdravlja, onlajn ili na vašem radnom mestu.
- Podelite svoju priču. Osobe koje su preživele pokušaj samoubistva ili izgubile blisku osobu na taj način često imaju dragocena iskustva i mogu nam pomoći da shvatimo koliko su važne reči i postupci drugih ljudi. Deljenje sopstvene priče na bezbedan način, uz odgovarajuću podršku, može imati snažan uticaj na vas i na ljude u vašem okruženju. Vaša priča može inspirisati druge da potraže pomoć i pružiti im saznanje da nisu sami.
- Zalažite se za podizanje svesti o mentalnom zdravlju. Promovišite svest o mentalnom zdravlju u svojoj zajednici; koristite društvene mreže, lokalne događaje ili čak neformalne razgovore kako biste pomogli u širenju te poruke.
O raširenosti samoubistava u svetu, Evropi i Srbiji
Procenjuje se da se godišnje dogodi više od 700.000 samoubistava širom sveta (1 od 100 smrtnih slučajeva), a svako samoubistvo duboko utiče na mnogo više ljudi.
Prema podacima Eurostata, dobno-standardizovana stopa smrtnosti od suicida u Srbiji pokazuje izrazit dugoročni trend smanjenja. Standardizovana stopa smanjena je sa 17,28 na 100.000 stanovnika 2012. godine, na 9,78 na 100.000 u 2023. godini, što predstavlja smanjenje od oko 43%. U istom periodu prosečna stopa za zemlje EU-27 smanjena je sa 11,74 na 10,37 na 100.000 stanovnika. Tako je Srbija, nakon perioda u kojem je stopa bila značajno iznad proseka EU, 2023. godine dostigla stopu nižu od proseka EU-27.
U Vojvodini, takođe, zapaža se značajan trend pada nestandardizovane stope samoubistva u poslednjih 25 godina, sa 29,6/100.000 – 2000. godine na 9,6/100.000 – 2025. godine
Ovaj trend predstavlja važan javnozdravstveni pomak, ali suicid i dalje ostaje značajan uzrok prevremene i preventabilne smrtnosti. Posebnu pažnju zahteva izražena razlika između muškaraca i žena, s obzirom na to da muškarci čine približno tri četvrtine registrovanih smrti od suicida u Srbiji, kao i to da je ovaj fenomen drugi vodeći uzrok smrti među mladima (posle saobraćajnih nesreća). Zbog toga, kontinuirano praćenje trendova, rano prepoznavanje osoba u riziku, dostupnost psihološke i psihijatrijske podrške i razvoj sveobuhvatnih programa prevencije ostaju važni elementi javnozdravstvenog odgovora.
O prevenciji samoubistva
Samoubistvo je rezultat konvergencije genetskih, psiholoških, socijalnih, kulturoloških i drugih rizičnih činilaca, ponekad udruženih sa iskustvom traume i gubitka. Ljudi koji oduzmu sebi život predstavljaju neujednačenu grupu, sa jedinstvenim, složenim i višestrukim uzročnim uticajima koji prethode samom završnom činu. Takva heterogenost predstavlja izazov za stručnjake koji se bave prevencijom samoubistva. Ovi izazovi se mogu prevazići usvajanjem pristupa u prevenciji koji je na više različitih nivoa i kohezivan.
Prevencija samoubistva zahteva napor mnogih: porodica, prijatelja, kolega, članova zajednice, zdravstvenih radnika, zaposlenih u obrazovanju, medija, sveštenika, političkih i državnih zvaničnika, obučenih volotnera. Takođe, prevencija samoubistva zahteva integrisane strategije koje obuhvataju rad na individualnom i sistemskom nivou, kao i na nivou zajednice. Istraživanja ukazuju na to da bi napori na prevenciji bili mnogo efikasniji ukoliko bi se odvijali na više nivoa, primenom više različitih mera i planski.
Neke od konkretnih mera koje se predlažu za prevenciju samoubistva su sledeće:
- Obuka osoblja iz primarne zdravstvene zaštite za rano identifikovanje depresivne krize (PHQ-9 skrining-test i specijalistički psihijatrijski pregled) i za adekvatan pristup lečenju mentalnih poremećaja koji su značajno povezani sa pojavom samoubistva, ali i obuka zaposlenih u školama, policiji i javnosti uopšte (primećivanje i reagovanje na ponašanje koje ukazuje da osoba razmišlja o samoubistvu);
- Kontrola pristupa sredstvima kojima se suicid može izvršiti: kontrola posedovanja vatrenog oružja i akcije predaje oružja policiji bez pravnih posledica; kontrola prodaje i uslova čuvanja pesticida, sedativa dr; ograničenje pristupa mostovima i visokim građevinama sa isticanjem poruka dežurnih tele-apel centara za pomoć u krizi itd;
- Osnivanje centara za intervenciju u krizi koji su lako, stalno i besplatno dostupni korisnicima, 24h/7 dana u nedelji (npr. SOS telefonske službe, psihološka savetovališta i sl);
- Rad sa rizičnim grupama (članovi porodice osobe koja je izvršila suicid, adolescenti, teško oboleli, zatvorenici…);
- Poznavanje znakova upozorenja za neposredan rizik za suicidno ponašanje:
- povlačenje u sebe i izbegavanje komunikacije sa drugima,
- iznošenje planova o izvršenju samoubistva,
- završavnje poslova i obaveza, “svodjenje računa”,
- stalna briga za sadašnjost i nepostojanje perspektive,
- izražavanje osećanja izolovanosti, usamljenosti i nerazumevanja,
- osećaj lične neuspešnosti, beskorisnosti i gubitka samopoštovanja,
- stalno vraćanje na probleme za koje ne postoje rešenja ili su van kontrole,
- gubitak osnovne životne filozofije, vere ili sitema vrednosti,
- promena životnih navika i dnevne rutine,
- iznošenje teza o besmislu života,
- česta uplakanost, potištenost i nagle promene raspoloženja,
- sklonost rizičnom ponašanju,
- nezainteresovanost za ličnu higijenu i fizički izgled,
- gubitak interesa za stvari koje su ranije predstavljale zadovoljstvo.
- Poznavanje komunikacije koja može pomoći; Osobi koja razmišlja o samoubistvu prvenstveno treba ponuditi podršku, biti pažljiv slušalac koji se trudi da razume kroz šta ta osoba prolazi i kako se oseća. Podstaknite je da se javi lekaru ili nazove SOS telefone.
- Poznavanje predrasuda o samoubistvu;
- Odgovorno izveštavanje medija o samoubistvu – postoji čitav niz uputstava o tome kako bi mediji trebalo, a kako ne bi trebalo da izveštavaju o samoubistvu. Svakako je potrebno izbegavati objavljivanje fotografija osoba koje su izvršile samoubistvo i mesta gde je ono izvršeno, izbegavati izveštavanje o detaljima upotrebljenog metoda i nikako senzacionalistički izveštavati o samoubistvu (naslovnica, velika slova, upotrebljavati opis „uspešno izvršeno“ itd.).
Šta možete uraditi?
Ukoliko ste primetili da osoba koju poznajete pati, ako posumnjate da gubi volju za životom, ponudite joj razgovor. Potrebno je da joj pokažete da nije sama. Postavite se u poziciju te osobe i to će vam pomoći da bolje razumete kroz šta prolazi, a i pomoći će vama da reagujete na prirodan način.
Budite pažljiv i nepristrasan slušalac. Ne kritikujte je, ne morališite, ne sažaljevajte i nemojte da joj govorite šta je najbolje za nju da uradi. To može da je zatvori i udalji od dalje komunikacije.
Pokažite da saosećate sa njom, budite topli i strpljivi. Nemojte se ustručavati da postavite pitanje o samoubistvu. Ne možete joj „usaditi” tu ideju u glavu, a ukoliko zaista razmišlja o samoubistvu, osetiće olakšanje što sa nekim može da podeli teško breme.
Ako vam osoba kaže da razmišlja o samoubistvu, shvatite je ozbiljno. Nemojte pokušavati da je „razveselite“, ni utešite tako što ćete omalovažiti problem („ma proći će ti to“, „nije to tako strašno“). Nemojte se usredsrediti na rešavanje problema (saveti, primeri drugih u sličnim situacijama i dr.) ili držati slovo o vrednosti života i pravu na samoubistvo.
Budite strpljivi; tolerišite tišinu. Osobi koja se bori sa suicidalnim osećanjima ponekad je vrlo teško da o njima priča, pa joj treba dati vremena da objasni kako se oseća.
Ako sumnjate (i ako utvrdite) da je osoba suicidalna, vrlo je važno da utvrdite da li ima plan samoubistva i da li ima sredstva da taj plan ostvari, jer to govori o visini suicidalnog rizika. Ne ostavljajte je samu. Sklonite sve predmete kojima bi mogla sebe da povredi.
Pomozite joj da shvati da su problemi REŠIVI i da postoje druge alternative osim samoubistva. Pomozite joj da shvati da nepodnošljivi unutrašnji doživljaj koji ima neće trajati večno i da samoubistvo ne mora biti rešenje.
Nažalost, većini ljudi je vrlo neprijatno da razgovaraju o samoubistvu. U našoj kulturi je to tabu-tema i društvo uglavnom ignoriše postojanje problema. Ali činjenica je da u svetu gotovo milion ljudi godišnje izvrši samoubistvo. Zato se ne treba ustručavati da ponudite pomoć onome kome je potrebna!
Rečenice koje mogu pomoći u razgovoru sa osobom za koju brinete da razmišlja o samoubistvu:
- „Čini mi se da si u poslednje vreme tužan/-na i nesrećan/-na.“
- „Kako se osećaš?“
- „Da li ti se nekada čini da ti je toliko teško da ti nikad neće biti bolje?“
- „Da li razmišljaš o smrti?“
- „Da li razmišljaš o samoubistvu?“
- „Kako bi to uradio/-la?“
- „Kada si planirao/-la da to uradiš?“
- „Da li bi želeo/-la da ti neko pomogne da nađeš drugi način da izađeš iz te teške situacije?“
U momentima krize, osobi je teško da sagleda sve mogućnosti za rešavanje aktuelnih problema i alternativna rešenja. Međutim, taj težak unutrašnji osećaj da drugi izlaz, osim samoubistva, ne postoji, nije uvek podjednako intenzivan.
Naročito je važno da osoba ima sa kim da razgovara u trenucima kada taj osećaj beznađa postane nepodnošljiv. To sigurno mogu biti bliske osobe iz okruženja, ali i volonterske i profesionalne službe koje se time bave:
- Hitna medicinska pomoć (u slučaju pokušaja izvršenja samoubistva), na br. 194;
- Nacionalna linija za prevenciju samoubistva (0800/309-309, 00-24 časa);
- Centar za pružanje emotivne podrške osobama u krizi i prevenciju samoubistva „Srce“, na telefon 0800/300-303 (svaki dan, 14-23 časa), putem e-mail-a: vanja@centarsrce.org.rs ili chat-a na: www.centarsrce.org.
- Izabrani lekar i psihijatar u domu zdravlja i višim nivoima zdravstvene zaštite (ne čekati da se izgubi snaga za obraćanje za pomoć);
- Psiholozi u domu zdravlja, na klinikama i u drugim zdravstvenim ustanovama i udruženjima građana;
- Od 2022. godine, razvijene su i usluge za podršku mentalnom zdravlju mladih u okviru inicijative „Sve je OK“: https://svejeok.rs/mladi/podrska/. Preko ove plaforme mladi mogu zakazati „onlajn“ savetovanje, upoznati savetnike, dobiti informacije kako da pozovu SOS centre ili se dopisivati sa psihologom.
Izvori:
https://izjzv.org.rs/?lng=&cir=&link=3-15-4655
ttps://www.iasp.info/2024/05/15/worldsuicidepreventionday2024/