„OSTVARIVANjE NADA I TEŽNjI MLADIH – DANAS I U BUDUĆNOSTI”
Svetski dan stanovništva obeležava se svake godine 11. jula sa ciljem da se skrene pažnja na globalne demografske izazove i njihov uticaj na održivi razvoj, zdravlje, obrazovanje, rodnu ravnopravnost i ljudska prava. Ovaj međunarodni dan ustanovile su Ujedinjene nacije 1989. godine, podstaknute rastućim interesovanjem za pitanja stanovništva i razvoja.
Ovogodišnja tema, „Ostvarivanje nada i težnji mladih – danas i u budućnosti“, naglašava da održiva demografska budućnost zavisi od toga u kojoj meri društva omogućavaju mladima da ostvaruju svoje životne planove, donose slobodne i informisane odluke i razvijaju svoje potencijale. Umesto da se demografske promene posmatraju isključivo kroz broj stanovnika ili stope fertiliteta, ovogodišnja kampanja stavlja u fokus kvalitet života mladih i njihova prava.
Podaci Ujedinjenih nacija pokazuju da danas u svetu živi oko 1,3 milijarde mladih uzrasta od 15 do 24 godine, pri čemu više od polovine živi u zemljama sa niskim i nižim srednjim prihodima. Do 2050. godine njihov broj će nastaviti da raste upravo u tim zemljama, dok će u razvijenijim državama udeo mladih u ukupnom stanovništvu opadati usled starenja populacije. Ove razlike ukazuju da demografski izazovi nisu isti u svim delovima sveta i da zahtevaju prilagođene javne politike.
Bez obzira na demografske trendove, zajednički izazov svih društava jeste stvaranje uslova u kojima mladi mogu da odrastaju zdravo, da steknu kvalitetno obrazovanje, pronađu dostojanstven posao i aktivno učestvuju u donošenju odluka koje oblikuju njihovu budućnost. Ulaganje u zdravlje, obrazovanje i osnaživanje mladih predstavlja jedno od najisplativijih ulaganja za razvoj svakog društva.
Poseban značaj imaju unapređenje mentalnog zdravlja mladih, usvajanje zdravih stilova života, prevencija upotrebe duvana, alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci, kao i obezbeđivanje dostupnih i kvalitetnih zdravstvenih usluga. Istovremeno, neophodno je omogućiti mladima pristup pouzdanim informacijama kako bi donosili odgovorne odluke o svom zdravlju i budućnosti.
Ujedinjene nacije posebno ističu da svaka mlada osoba treba da ima mogućnost da slobodno odlučuje o svom obrazovanju, zaposlenju, zasnivanju porodice i roditeljstvu, bez diskriminacije, nasilja ili ekonomskih i društvenih prepreka. Samo društva koja ulažu u mlade danas mogu očekivati održiv razvoj, veću socijalnu sigurnost i bolji kvalitet života u budućnosti.
Ističe se i sledeće:
- Strahovi od budućnosti, poput klimatskih promena, degradacije životne sredine, ratova i pandemija, utiču na odluke o rađanju. Gotovo svaka peta osoba navodi da su ovi faktori uticali ili bi mogli uticati na to da imaju manje dece nego što žele.
- Ekonomski faktori, uključujući troškove stanovanja, brige o deci i nesigurnost zaposlenja, predstavljaju značajno ograničenje za ostvarivanje željenog broja dece. Čak 39% ispitanika izjavilo je da finansijske okolnosti utiču na njihovu mogućnost da ostvare željeni broj potomaka.
- Prosečna starost pri rađanju dece na globalnom nivou kontinuirano raste i danas iznosi 28 godina.
- Gotovo 20% osoba reproduktivnog uzrasta očekuje da neće uspeti da ostvari željeni broj dece.
- Pristup uslugama reproduktivnog zdravlja i dalje predstavlja izazov, pri čemu je 18% ispitanika navelo da ima teškoće u ostvarivanju pristupa kontracepciji ili uslugama koje se odnose na lečenje neplodnosti i očuvanje plodnosti.
Svetski dan stanovništva 2026. g. podseća da demografska budućnost nije određena samo brojem stanovnika, već pre svega mogućnostima koje pružamo mladim ljudima. Ulaganje u njihovo zdravlje, obrazovanje, ravnopravnost i aktivno učešće u društvu predstavlja ulaganje u budućnost svih nas.
Globalni demografski trendovi
Svetu su bile potrebne stotine hiljada godina da broj stanovnika dostigne milijardu, a zatim je za svega oko 200 godina taj broj porastao sedam puta. Globalna populacija dostigla je 7 milijardi 2011. godine, u 2021. brojala je gotovo 7,9 milijardi ljudi, a procenjuje se da će dostići oko 8,5 milijardi 2030. godine, 9,7 milijardi 2050. godine i 10,9 milijardi do 2100. godine.
Ovaj izuzetno brz rast stanovništva prvenstveno je rezultat sve većeg broja ljudi koji dožive reproduktivni period života. Istovremeno, došlo je do značajnih promena u stopama fertiliteta, ubrzane urbanizacije i intenziviranja migracija. Ovi trendovi imaće dalekosežne posledice za buduće generacije.
Poslednjih decenija zabeležene su velike promene u fertilitetu i očekivanom trajanju života. Početkom sedamdesetih godina prošlog veka žene su u proseku rađale 4,5 dece, dok je do 2015. godine ukupna stopa fertiliteta na globalnom nivou opala na manje od 2,5 deteta po ženi. Istovremeno, prosečan očekivani životni vek u svetu povećan je sa 64,6 godina početkom devedesetih godina na 72,6 godina u 2019. godini.
Pored toga, svet beleži visok nivo urbanizacije i ubrzane migracije. Godina 2007. bila je prva u kojoj je više ljudi živelo u urbanim nego u ruralnim područjima, a procenjuje se da će do 2050. godine oko 66% svetskog stanovništva živeti u gradovima.
Ovi globalni demografski trendovi imaju široke društvene i ekonomske posledice. Oni utiču na privredni razvoj, tržište rada, raspodelu prihoda, siromaštvo i sisteme socijalne zaštite. Takođe, utiču na napore usmerene ka obezbeđivanju univerzalnog pristupa zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju, stanovanju, sanitaciji, bezbednoj vodi za piće, hrani i energiji.
Kako bi se na održiv način odgovorilo na potrebe stanovništva, donosioci odluka moraju imati pouzdane informacije o tome koliko ljudi živi na planeti, gde žive, kakva je njihova starosna struktura i kako će se broj stanovnika menjati u budućnosti.
Deset ključnih poruka zasnovanih na publikaciji „ Pregled svetskog stanovništva 2026: Mladi” (“World Population Highlights 2026: Youth“), koju je pripremio Odsek za stanovništvo Odeljenja Ujedinjenih nacija za ekonomska i socijalna pitanja (UN DESA).
- Više od polovine od 1,3 milijarde mladih u svetu živi u zemljama sa niskim i srednje niskim prihodima (Low- and Lower-Middle-Income Countries/LLMIC).
Između 2025. i 2050. godine očekuje se da će broj mladih (osoba uzrasta od 15 do 24 godine) u zemljama sa niskim i srednje niskm prihodima porasti za 16%, pri čemu će najveći deo tog rasta biti zabeležen u podsaharskoj Africi.
U istom periodu, broj mladih u zemljama sa visokim i srednje visokim prihodima smanjiće se za gotovo 24%.
Kao rezultat toga, do 2050. godine čak 69% mladih u svetu živeće u zemljama sa niskim i srednje niskm prihodima, u poređenju sa 59% u 2025. godini.
- Zemlje sa niskim i srednje niskm prihodima moraće značajno da povećaju ulaganja kako bi odgovorile na potrebe rastuće populacije mladih.
Da bi iskoristile potencijal mladog stanovništva, države treba da ulažu u zdravlje i dobrobit mladih, obezbede kvalitetno obrazovanje i dostojanstven rad, kao i da uklone prepreke koje sprečavaju njihovo puno učešće u društvu.
U mnogim zemljama u kojima se očekuje brz rast broja mladih biće neophodno značajno povećati ulaganja po detetu i mladoj osobi kako najugroženiji ne bi dodatno zaostajali.
Ulaganje u ljudski kapital mladih donosi višestruke koristi – doprinosi izlasku pojedinaca, porodica i zajednica iz siromaštva, smanjuje nejednakosti i jača otpornost i mir u društvu.
- U zemljama sa visokim i srednje visokim prihodima udeo mladih u ukupnom stanovništvu nastaviće da opada.
Danas u ovoj grupi zemalja na svaku osobu uzrasta od 15 do 24 godine dolazi približno jedna osoba stara 65 ili više godina. Do 2050. godine broj starijih osoba biće gotovo tri puta veći od broja mladih.
U zemljama sa opadajućim udelom mladih biće od ključnog značaja jačanje međugeneracijske solidarnosti i obezbeđivanje da se glas mladih čuje kroz njihovo aktivno učešće u kreiranju javnih politika i donošenju odluka.
- Bezbedne, uređene i regularne migracije mogu doprineti osnaživanju mladih.
Veća dostupnost i fleksibilnost legalnih puteva migracije može proširiti mogućnosti za mlade, uz zaštitu njihovih ljudskih prava i unapređenje bezbednosti i prosperiteta u zemlji porekla, tokom tranzita i u zemlji odredišta.
Istovremeno, stvaranje održivih mogućnosti za život i rad u matičnim zemljama može ublažiti uzroke koji mlade podstiču ili primoravaju na migraciju.
- Usvajanje zdravih životnih navika od najranijeg uzrasta ključno je za duži i kvalitetniji život.
Tokom detinjstva i mladosti formiraju se navike koje utiču na zdravlje tokom celog života. Politike koje podstiču fizičku aktivnost i zdravu ishranu mogu kasnije smanjiti učestalost i smrtnost od infarkta, moždanog udara, dijabetesa i drugih hroničnih nezaraznih bolesti.
Prevencija i suzbijanje štetne upotrebe duvana, alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci, koja često počinje u adolescenciji, doprinosi boljem mentalnom i fizičkom zdravlju.
- Mladići su nesrazmerno češće izloženi smrtnim povredama i nasilju.
Među mladima, četiri od pet vodećih uzroka smrti povezani su sa povredama, pri čemu mladići imaju znatno veći rizik od smrtnog ishoda nego devojke.
Unapređenje mentalnog zdravlja, prevencija štetne upotrebe supstanci, jačanje porodične podrške i stvaranje okruženja u kojem mladi mogu da napreduju doprinose sprečavanju povreda i nasilja, sa pozitivnim efektima za pojedince i društvo.
- Komplikacije u trudnoći i pri porođaju među vodećim su uzrocima smrti mladih žena.
U zemljama sa niskim i srednje niskm prihodima svaka četvrta žena koja umre između 15. i 24. godine života izgubi život tokom trudnoće, porođaja ili neposredno nakon porođaja.
Napredak u smanjenju maternalne smrtnosti u ovim zemljama poslednjih godina je usporen, a razlike među državama i unutar njih i dalje su velike.
Dostupnost kvalitetne zdravstvene zaštite pre, tokom i nakon porođaja, uz prisustvo obučenih zdravstvenih radnika, može značajno smanjiti broj smrtnih ishoda.
- U zemljama sa niskim prihodima skoro svaka deseta devojka uzrasta od 15 do 19 godina svake godine rodi dete.
Osnaživanje mladih da donose informisane i odgovorne odluke, kao i obezbeđivanje pristupa pouzdanim informacijama i kvalitetnim zdravstvenim uslugama, uključujući efikasne metode planiranja porodice, može sprečiti neželjene trudnoće, spasiti živote i unaprediti zdravlje i dobrobit mladih žena i muškaraca.
- Približno svaka peta žena uzrasta od 20 do 24 godine u svetu stupila je u brak pre navršene 18. godine.
Dosledna primena zakona o minimalnoj starosti za sklapanje braka, kao i rešavanje uzroka koji podstiču ili primoravaju mlade na rano stupanje u brak – poput siromaštva i nedostatka obrazovnih i radnih mogućnosti – mogu doprineti iskorenjivanju dečjih brakova i obezbediti da se brak sklapa slobodno, uz pun i informisan pristanak.
Povećanje zakonske starosne granice za brak u zemljama gde su rani brakovi česti može imati višestruke pozitivne efekte na zdravlje, obrazovanje i autonomiju žena, kao i na smanjenje učestalosti ranih trudnoća.
- Mlade žene i devojke imaju pravo na puno i ravnopravno ostvarivanje svih svojih ljudskih prava.
Diskriminacija i nasilje prema ženama, koji često predstavljaju osnovni uzrok dečjih brakova i drugih štetnih praksi, i dalje su prisutni u mnogim delovima sveta i negativno utiču na zdravlje i kvalitet života.
Da bi se ubrzao napredak u smanjenju rodnih nejednakosti, neophodno je obezbediti da devojke i žene od najranijeg uzrasta imaju pravo da samostalno odlučuju o svom seksualnom i reproduktivnom zdravlju.
Podjednako je važno edukovati dečake i muškarce o prednostima rodno ravnopravnog društva i podsticati mlade da aktivno učestvuju u promociji jednakosti.
Prioritetne oblasti delovanja obuhvataju ukidanje diskriminatornih zakona i društvenih normi, kao i usvajanje i jačanje politika koje doprinose osnaživanju svih žena i devojaka.
ODABRANI INDIKATORI, SRBIJA (https://www.unfpa.org/data/world-population/RS)
I Srbija, populacija, 2025. g:
- Ukupna populacija: 6,7 miliona
- Stanovništvo dobi 0-14 godina: 14%
- Stanovništvo dobi 10-19 godina: 10%
- Stanovništvo dobi 10-24 godine: 15%
- Stanovništvo dobi 15-64 godine: 63%
- Stanovništvo dobi 65 i stariji: 23%
- Ukupna stopa fertiliteta: 1,5
- Očekivano trajanje života na rođenju muškaraca: 74 godine
- Očekivano trajanje života na rođenju žena: 80 godina
II Seksualno i reproduktivno zdravlje
- Porođaji uz prisustvo obučenog zdravstvenog osoblja, 2004-2024. g: 100%
- Stopa maternalne smrtnosti, 2023. g: 11/100.000 živorođenih
- Zakoni i propisi koji garantuju pristup seksualnom i reproduktivnom zdravlju, informisanju i edukaciji, 2022. g: 99%
- Broj novih HIV infekcija u toku jedne godine (na 1.000 neinficiranih): 0
- Univerzalna dostupnost zdravstvene zaštite, indeks pokrivenosti uslugama, 2021. g: 72%.
III Planiranje porodice
- Stopa prevalencije kontracepcije, žene dobi 15-49 godina, bilo koja metoda, 2025. g:
- Sve žene: 47%
- Žene u bračnoj ili vanbračnoj zajednici: 59%.
- Stopa prevalencije kontracepcije, žene dobi 15-49 godina, savremene metode, 2025. g:
- Sve žene: 30%
- Žene u bračnoj ili vanbračnoj zajednici: 30%.
- Proporcija nezadovoljenih potreba za planiranjem porodice, žene dobi 15-49 godina, 2025. g:
- Sve žene: 6%
- Žene u bračnoj ili vanbračnoj zajednici: 11%.
- Proporcija zadovoljenih zahteva za planiranjem porodice savremenim metodama, žene dobi 15-49 godina, 2024. g: 56%.
IV Obrazovanje
- Ukupna neto stopa upisa, osnovno obrazovanje, 2017-2024. g: 98%
- Ukupna neto stopa upisa, niže srednje obrazovanje, 2017-2024. g: 100%
- Ukupna neto stopa upisa, više srednje obrazovanje, 2017-2024. g: 88%
- Indeks polnog pariteta, ukupna neto stopa upisa, primarno obrazovanje, 2017-2024. g: 1
- Indeks polnog pariteta, ukupna neto stopa upisa, niže srednje obrazovanje, 2017-2023. g: /
- Indeks polnog pariteta, ukupna neto stopa upisa, više srednje obrazovanje, 2017-2023. g: 1.
V Rodna pitanja, ljudska prava i ljudski kapital
- Proporcija (slobodnog) donošenja odluka o seksualnosti, reproduktivnom zdravlju i pravima, 2007-2024. g: 84%
- Stopa nataliteta adolescenata, na 1.000 devojaka dobi 15-19 godina, 2001-2024. g: 14‰
- Proporcja nasilja od strane intimnog partnera, poslednjih 12 meseci, 2018. g: 4%
- Donošenje odluka o zdravstvenoj zaštiti žena, 2007-2024. g: 100%
- Donošenje odluka o upotrebi kontracepcije, 2007-2024. g: 86%.
- Donošenje odluka o seksualnom odnosu, 2007-2024. g: 98%.
VI Štetne prakse
- Maloletnički brak do 18 godina, 2006-2024. g: 6%.
Izvor:
https://izjzv.org.rs/?lng=&cir=&link=3-15-4616
Demografski podaci za Južnobanataski okrug: