Недeља имунизације је годишњи догађај чији је општи циљ повећање обухвата имунизацијом јачањем уверења о потреби заштите сваког детета/особе од болести које се могу спречити вакцинацијом, који је иницирала Светска здравствена организација у октобру 2005. године, а у чије обележавање се укључила Србија од почетка. Обележавање ове тринаесте недеље по реду (23-30.04.2018.) координирана je од стране Регионалне канцеларије СЗО за Европу у сарадњи са земљама чланицама и партнерима у циљу повећања обухвата и изградњи позитивних ставова у вези неопходности имунизације.
Имунизација је резултат колективне одговорности. Учините све да Ви и чланови Ваше породице будете правовремено и потпуно вакцинисани.
Центар за превенцију и контролу болести Завода за јавно здравље Панчево, заједно са координаторима имунизације и сарадницима мреже осам Домова здравља, две опште болнице, три специјалне болнице реализовао је низ тимских активности током свих ових година –ревизијом вакциналних картона, пружањем стручнометодолошке помоћи свим учесницима у извођењу имунизације и изграђеним порукама о имунизацији ка медијима, здравственим радницима, доносиоцима одлука и општој популацији, допринео усвајању знања и изградњи позитивних ставова ка имунизацији.
Имунизација је једна од најуспешнијих јавно здравствених иницијатива. Имунизацијом се превенирају болести, компликације и смртни исходи од вакцинама превентабилних болести укључујући рак грлића материце, дифтерију, хепатитис Б, морбиле, заушке, велики кашаљ, запаљење плућа, дечију парализу, проливе изазване ротавирусом, рубелу и тетанус.
Сваке године се региструје 2-3 милиона смртних исхода од пнеумококних инфекција, ротавирусних инфекција, дифтерије, тетануса, великог кашља, малих богиња код невакцинисаних лица, а највише код деце испод 5 година живота. Процењује се да сваке године остане невакцинисано 18,7 милиона деце у свету, основним вакцинама према проширеном програму имунизације.
Имунизација је допринела искорењивању великих богиња и доприноси искорењивању дечије парализе.
У 2018. години навршава се 20 година од последњег регистрованог аутохтоног случаја дечије парализе изазваног дивљим полиовирусом у Европском региону СЗО (Турска 1998.). Све земље региона стекле су статус земаља без полиомијелитиса у јуну 2002. године.
Процењује се да је око 1,5 милиона смртних исхода деце узраста до 5 година живота спречено захваљујући примени вакцине и витамина А , где је било потребно.
Пре увођења вакцине против малих богиња, која је у примени скоро 50 година, процењује се да је годишње умирало око 2,6 милиона особа сваке године.
У 2016. години је регистровано 89.780 смртних исхода морбила (већину чине деца испод 5 годиан живота), први пут у историји испод 100.000. Код једног детета од двадесет оболелих мале богиње изазивају запаљење плућа, а од сваких хиљаду деце која добију мале богиње, једно или двоје ће умрети. У претходној години у Европском региону СЗО пријављено је 21.315 случајева морбила, са 35 смртних исхода, што је четири пута више у односу на 2016. годину. Епидемије са 100 и више случајева су регистроване у 15 од 53 земље. Највећи број је регистрован у Румунији (5562), Италији (5006), Украјини (4769), Грчкој (967), Немачкој (927), Србији (702), Таџикистану (649), Француској (540), Руској Федерацији (408), Белгији (369), В. Британији (292), Бугарској (168) итд. До епидемија је дошло због пада обухвата ММР вакцином у општој, специјалним популационим групама, прекиду у снабдевању вакцинама, недовољно осетљивог система надзора. Од почетка епидемије морбила у Румунији почетком 2016. године до краја марта 2018. године пријављено је 11.036 случајева са 40 смртних исхода (особе које су биле имунокомпромитоване или са неким коморбидитетом). Бебе испод годину дана и мала деца (1-4) су највише заступљени узраст у оболевању (2/3 свих случајева), а 98% случајева је невакцинисано. У 42 од 53 земље Европског региона СЗО закључно са 2016. годином прекинута је трансмисија морбила, а у 24 тај прекид траје дуже од 36 месеци, на основу података Европске верификационе комисије за елиминацију морбила/рубеле. Иако се процес елиминације морбила континуирано спроводи у земљама ЕУ, у областима са ниским обухватом региструју се епидемије у општој популацији и међу здравственим радницима. У 1997. години је била регистровaнa последњa већа епидемијa морбилa у Србији, нa територији Косовa и Метохије сa 3948 оболелих (стопa инциденције 42,9/100.000) и 7 смртних исходa. Стопa инциденције нaкон 1998. године континуирaно бележи тренд опaдaњa сa 7,21 до нaјниже регистровaне вредности од 0,03/100 000 у 2005. и 2006. години, да би дошло до пораста у 2007. години због епидемије морбила у Војводини (2,68/100.000). Након ове епидемије, због пада обухвата и нагомилавања осетљиве популације, региструјемо нове епидемије 2010/2011 (стопa инциденције 4,93/100.000), као и 2014/2015 године (стопa инциденције 5,35/100.000).
У току је највећа епидемија морбила у Србији, након 25 година, са првим смртним исходима после 20 година, која је почела у октобру 2017. године и која средином априла 2018. бележи преко 4600 оболелих, са 13 смртних исхода.
Од 1995. године до 2013. године у Јужнобанатском округу се не региструје ни један пријављен случај оболења од морбила.У 2014. имали смо импортован једам случај морбиле у Вршцу. У 2015. и 2016. години није било пријављених оболелих од морбила док у 2017.години на територији Јужнобанатског округа регистрована су укупно три случаја морбила, два са територије Панчева (Омољица, Качарево) и један са територије Ковина (Делиблато), а у 2018. години до 20.04.2018. години пријављено је девет оболелих од морбила осам са територије града Панчева, један Долово и један Баваниште (општина Ковин). Сви су остварили контакте са потврђеним случајевима морбила у Београду и нису забележни нови случајеви сумње/обољења међу контактима оболелих.
Обухват имунизације на територији Јужнобанатског округа је, осим вакцинације ММР вакцином (примовакцинација ММР-вакцинација је 89.87%, ММР-ревакцинација у 7. години обухват је 98.92%), у свим вакцинама преко 95% и на нивоу је петогодишњег просека за округ. Ове године нисмо достигли обухват >95% за ММР вакцину због одбијања родитеља да се деца вакцинишу ММР вакцином у домовима здравља Ковин, Панчево и Вршац (84 пријаве санитарној инспекцији), акутне болести (201) и политика одлагања вакцинације дуже од прописаног правилником о имунизацији.
Анализирајући вакцинама превентабилне болести у Јужнобанатском округу може се закључити да је Дифтерија елиминисана, задњи случај обољења од Тетануса новорођенчади забележен је 1974. године и није регистрован ни један случај Тетануса. Велики кашаљ који је све до 2015. године био сведен на појединачна јављања, у 2015. години имали смо 13 пријављених оболелих, у 2016. пет у 2017. двоје што је на петогодишњем просеку посматрања. Захваљујући високом обухвату деце, вакцином против дечје парализе од 1962.године није регистрован ниједан случај овог обољења. У 2017. години нема пријава Рубеле као ни у петогодишњем посматраном периоду. Ове године биле су две пријаве оболелих, лабораторијски потврђени, од Паротитиса (заушке) и изнад је петогодишњег просека (0.80).
Од 2005. године је почела вакцинација против ВХБ, као обавезна по календару имунизације. У 2017. години обухват је у првој години био 96,51%. Ревизијом вакциналних картона у 12. години са три дозе обухват износи 92,60% (662:613). Као и претходне године и 2017. године немамо ни једну пријаву Хаемофилусом инфллуенце тип б, а инциденција петогодишњег просек је 0,27. Обухват вакцинације износи 97.09%.
Ове године пријављено је 29 оболелих од ТБЦ са Ин -9,87 на прошлогодишњем је нивоу (Ин-9,87) и испод петогодишњег просека посматрање (Ин – 12,53). У 2017. години као и 2016. године пријавен је један умрли од ТБЦ, (Мт-0,34) и испод је петогодишњег просека посматрања (Мт-0,41). Обухват БЦГ вакцинацијом је ове године био 98.51%.
Обухват вакцинацијом на територији Јужнобанатског округа у 2017. години изгледа овако:
ОПВ/ДТаП-ИПВХиБ вакцинација 97.17%, ревакцинација у 2. години 96.93% у 7. години 96.41%, у 14. години 98.19%; Ако посматрамо правовременост вакцинацијом ОПВ вакцином деце рођене 2016. године која су вакцинисана унутар првих шест месеци она за општину Панчево износи 82,76% а у општини Вршац 96.46% што је добра правовременост.
ДТП/ДТаП-ИПВ-ХиБ вакцинација 97.17%, ревакцинација у 2. години 96.93% , у 7. години ДТ 96.34%, 14. години дТ 98.00%;
Обухват примовакцинације ММР-вакцинација је 89.87%, ММР-ревакцинација у 7. години обухват је 98.92%. ММР-ревакцинација у 12. години од 2011. године нема. Обухват ММР вакцином испод 95% уследио је због одбијања родитеља да вакцинишу децу која је пријављена санитарној инспекцији 48 обвезника из ДЗ Ковин и 29 из ДЗ Панчево за вакцинацију, и 22 за ревакцинацију, из ДЗ Вршац-13, ДЗ Панчево -7. Ако посматрамо правовременост вакцинацијом ММР деце рођене 2015. године и вакцинисана са навршених 12-15 месеци она за општину Панчево износи 68,54% а у општини Вршац 75,22%.
И у 2017. години одрађена је имунизација против грипа. Укупно је вакцинисано 9636 лица, према узрасту 59% припада старијим од 65> година. Од укупног броја вакцинисаних против грипа по клиничким индикацијама је имунизованих16,63%, док је процентуални број имунизованих по епидемиолошким индикацијама старији од 65 година 57,16%. У здравственим установама вакцинисано је 20,27%, установе социјалне заштите 4,19%, геронтолошки центри 1,21% и јавне службе 0,51%.
Од почетка надзора за сезону 2016/2017 годину узето је 16 узорака на грипу за територију Јужнобанатског округа и то: четрнаест сентинелних узорака ( ДЗ Панчево -8, ДЗ Алибунар -3 и ДЗ Вршац -3), и двa болничкa (ОБ Панчево ). Код свих 16 пацијената потврђена је инфекција вирусом грипа типа А (Х3). Лабораторијска потврда, рађено Real-time PCR методом, за 12 пацијента је одрађена у Центру за вирусологију, Одељење за инфлуенцу и друге инфекције Института за јавно здравље Војводине, а четири на Институту за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак“.
Подручје Јужнобанатског округа, као и територија Војводине карактерише се ендемичном епизоотијом беснила код дивљих животиња, углавном лисица, а изузетно и код домаћих (мачка, паса). Од 2010. до 2017. године на територији Јужнобанатског округа није било доказаног беснила код животиња. Задњих деценија на овом подручју није забележен ниједан случај обољења код људи. Епидемиолошка служба Завода за јавно здравља Панчево, Инфективно одељење ОБ Панчево и Инфективно одељење ОБ Вршац, врше антирабичну имунизацију. У антирабичним амбулантама Јужнобанатског округа прегледано је 1102 пацијента за 10% више него 2016. године (1004) и у односу на петогодишњи ниво посматрања (1008). Код 35 пацијената је индикована антирабичну заштита за 17% мање него 2016. године (42) и дато је 88 дозе вакцина, за 32% мање него 2016. године (130), што се тумачи повољном епидемиолошком ситуацијом у смислу мањег броја уједених пацијената од стране мачака непознатог власника, за 36% мање него 2016. године и због повољне епидемиолошке и епизоотиолошке ситуације у Војводини и Јужнобанатском округу по питању беснила паса.
И даље је неопходно радити на основним стратегијама према плану активности елиминације морбила: достизању и одржавању обухвата преко 95% у свим административним јединицама, достизању и одржавању индикатора квалитета у активном надзору и спровођењу допунске имунизације невакцинисаних и непотпуно вакцинисаних лица, како би се достигао циљ елиминације морбила у најмање 5 региона СЗО до краја 2020. године.
Драматичан пад оболевања од вакцина превентабилних болести доводи у позицију неке заразне болести да се оне сматрају делом прошлости у Европи. Насупрот томе, близу милион особа у Европском региону СЗО није вакцинисано основим вакцинама и болести које се могу превенирати вакцинацијом континуирано изазивају оболевање, компликације/ секвеле и чак смртне исходе. У претходним годинама, земље Европског региона су суочене са епидемијама малих богиња, рубеле, заушака које се јављају код осетљиве популације која није вакцинисана или није вакцинисана на време. Како заразне болести не познају границе епидемије се шире из земље у земљу.Вакцине су временом постале жртве свога успеха, јер се не “виде“ оболели од тих болести, већ само они који нису имали прилику да оболе, јер су вакцинисани.
Имунизација мора бити приоритет из 7 кључних разлога:
- Имунизација спашава животе
- Имунизација је основно право, али није доступно свима
- Епидемије представљају озбиљне претње
- Заразне болести могу да изазову смртни исход
- Заразне болести се могу контролисати и одстранити
- Имунизација је исплатива јавно здравствена мера
- Деци у здравственим системима треба обезбедити безбедну, ефективну, доступну и ефикасну вакцину
Оставите одговор