„Наша земља. Наша будућност. Ми смо генерација обнове”

Светски дан заштите животне средине је предвођен Програмом Уједињених нација за животну средину (UNEP), који се одржава сваке године од 1973. године. Израстао је у највећу глобалну платформу за ширење свести о значају очувања животне околине, односно о актуелним проблемима као што су загађење ваздуха, загађење пластиком, илегална трговина дивљим животињама, одржива потрошња, повећање нивоа мора, сигурност хране итд.

У обележавање овог дана укључено је преко 150 држава са десетинама милиона људи који учествују на мрежи и путем личних активности, догађаја и акција широм света. Подржавају га многе невладине организације, предузећа, владини субјекти, као и Уједињене нације  са њиховим програмом (UNEP – United Nation Environment Programme), у заједничкој акцији за заштиту животне средине.

На овај дан се широм света организују различити догађаји и активности, као што су кампање садње дрвећа, акције чишћења, еколошке иницијативе и едукативни програми за подизање свести о питањима животне средине. Светски дан заштите животне средине је важан подсетник на кључну улогу коју сви играмо у заштити наше планете и обезбеђивању одрживе будућности за генерације које долазе.

Тема Светског дана заштите животне средине мења се сваке године, како би се истакли различити еколошки изазови и подстакли појединци и заједнице да предузму мере за њихово решавање. Неке од тема из последњих година су „Победите загађење пластиком“, „Загађење ваздуха“ и „Биодиверзитет“.

Овогодишња кампања Светског дана заштите животне средине фокусира се на обнову земљишта, дезертификацију и отпорност на сушу, под слоганом „Наша земља. Наша будућност. Ми смо #генерација обнове”, пошто се ове године обележава 30. годишњица Конвенције УН за борбу против дезертификације (UNCCD).

Краљевина Саудијска Арабија биће домаћин глобалне прославе Светског дана заштите животне средине 2024.

Према Конвенцији УН за борбу против дезертификације, до 40% земљишта на планети је деградирано, што директно утиче на половину светске популације и угрожава око половину глобалног БДП-а (44 трилиона долара). Број и трајање суша порасли су за 29% од 2000. године – без хитне акције, суше би могле да погоде више од три четвртине светске популације до 2050. године. Обнова земљишта представља кључну идеју Декаде Уједињених нација о обнови екосистема (2021-2030), са позивом за заштиту и оживљавање екосистема широм света, што је кључно за постизање циљева одрживог развоја.

Таква акција је од виталног значаја јер се суочавамо са забрињавајућим интензивирањем троструке планетарне кризе:

  • кризом климатских промена,
  • кризом природе и губитка биодиверзитета и
  • кризом загађења и отпада.

Ова кризе кризе угрожавају све светске екосистеме. Милијарде хектара земље су деградиране, што погађа скоро половину светске популације и угрожава половину глобалног БДП-а. Највише су погођене руралне заједнице, мали фармери и екстремно сиромашни крајеви. Али обнова земљишта може да се покрене утичући на деградацију земљишта, сушу и дезертификацију (ширење сушних подручја). Сваки долар уложен у обнову може донети до 30 долара у услугама екосистема. Обнова повећава средства за живот, смањује сиромаштво и изграђује отпорност на екстремне временске услове. Рестаурација повећава складиштење угљеника и успорава климатске промене. Обнављање само 15 одсто земљишта и заустављање даље конверзије могло би да избегне и до 60% очекиваних изумирања врста.

Али, такође, мора се утицати на смањење деловања покретача деградације земљишта, суша и дезертификације, као што су климатске промене. Прошле године су оборени температурни рекорди. Велики део света осетио је утицај, не само у врућини, већ и у олујама, поплавама и суши. Обнављање земљишта без суочавања са климатским променама било би као давање једном руком, а одузимање другом, тако да земље Г20 морају показати лидерство у целој климатској агенди.

Осим држава учесница и глобалних лидера чији фокус је на решавању  хитних еколошких изазова, кључну улогу у очувању животне средине има понашање сваког појединца како би заштитили и обновили наше екосистеме, смањили емисије гасова стаклене баште и промовисали одрживе праксе у сваком аспекту наших живота. Свака мала акција рачуна. Било да се ради о једноставним променама у свакодневним навикама, залагању за промене политике или активном учешћу у иницијативама заједнице, и најмањи напори могу да направе значајну разлику у очувању наше животне средине.

Зато, Светски дан животне средине 2024. године треба схватити као позив на акцију за појединце, заједнице и организације да се удруже и раде на одрживој и напредној планети. То је шанса да се подигне свест о питањима животне средине, инспиришу други да предузму акцију и буде катализатор позитивних промена.

Како се може свако од нас укључити у Светски дан заштите животне средине ?

  • Организовати догађаје у заједници или учествовати у њима: придружити се локалним еколошким иницијативама, кампањама чишћења, акцијама садње дрвећа или едукативним семинарима организованим у локалној заједници. Сарађивати са појединцима који исто мисле како би се подигла свест о хитним питањима животне средине и применили одржива решења;
  • Смањити употребу, поново користити, рециклирати: усвојити одрживе праксе у свом свакодневном животу прихватајући слоган „Смањи, поново користи, рециклирај“. Минимизирати стварање отпада, одлучити се за алтернативе за вишекратну употребу и одвојити материјале који се могу рециклирати да би се смањио еколошки отисак;
  • Штедету воду и енергију: водити рачуна о потрошњи воде и енергије. Применити технике за уштеду воде, као што је коришћење ефикасних уређаја и поновна употреба воде где је то могуће. Прећи на енергетски ефикасне уређаје и прихватити обновљиве изворе енергије да би се смањио угљенични отисак;
  • Подржати одрживе изборе хране: доносити информисане одлуке о храни коју конзумирати. Одлучити се за храну локалног порекла, органску и одрживо произведену. Смањити потрошњу меса и изабрати биљне алтернативе да би се смањио утицај пољопривреде на животну средину;
  • Заговарати промене политике: ангажовати се са креаторима политике и заговарати одрживе праксе и политике. Придружити се еколошким организацијама које раде на утицању на политичке одлуке за зеленију и одрживију будућност;
  • Повезати се са природом: проводити време у природи да би се развило дубље поштовање за животну средину. Посетити паркове, шуме или плаже и укључити се у активности које промовишу одржавање и очување животне средине. Повезати се са локалним организацијама које раде на заштити природних станишта и дивљих животиња.

Извор:

https://izjzv.org.rs/?lng=&cir=&link=3-15-4180

Оставите одговор