„Naša zemlja. Naša budućnost. Mi smo generacija obnove”

Svetski dan zaštite životne sredine je predvođen Programom Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP), koji se održava svake godine od 1973. godine. Izrastao je u najveću globalnu platformu za širenje svesti o značaju očuvanja životne okoline, odnosno o aktuelnim problemima kao što su zagađenje vazduha, zagađenje plastikom, ilegalna trgovina divljim životinjama, održiva potrošnja, povećanje nivoa mora, sigurnost hrane itd.

U obeležavanje ovog dana uključeno je preko 150 država sa desetinama miliona ljudi koji učestvuju na mreži i putem ličnih aktivnosti, događaja i akcija širom sveta. Podržavaju ga mnoge nevladine organizacije, preduzeća, vladini subjekti, kao i Ujedinjene nacije  sa njihovim programom (UNEP – United Nation Environment Programme), u zajedničkoj akciji za zaštitu životne sredine.

Na ovaj dan se širom sveta organizuju različiti događaji i aktivnosti, kao što su kampanje sadnje drveća, akcije čišćenja, ekološke inicijative i edukativni programi za podizanje svesti o pitanjima životne sredine. Svetski dan zaštite životne sredine je važan podsetnik na ključnu ulogu koju svi igramo u zaštiti naše planete i obezbeđivanju održive budućnosti za generacije koje dolaze.

Tema Svetskog dana zaštite životne sredine menja se svake godine, kako bi se istakli različiti ekološki izazovi i podstakli pojedinci i zajednice da preduzmu mere za njihovo rešavanje. Neke od tema iz poslednjih godina su „Pobedite zagađenje plastikom“, „Zagađenje vazduha“ i „Biodiverzitet“.

Ovogodišnja kampanja Svetskog dana zaštite životne sredine fokusira se na obnovu zemljišta, dezertifikaciju i otpornost na sušu, pod sloganom „Naša zemlja. Naša budućnost. Mi smo #generacija obnove”, pošto se ove godine obeležava 30. godišnjica Konvencije UN za borbu protiv dezertifikacije (UNCCD).

Kraljevina Saudijska Arabija biće domaćin globalne proslave Svetskog dana zaštite životne sredine 2024.

Prema Konvenciji UN za borbu protiv dezertifikacije, do 40% zemljišta na planeti je degradirano, što direktno utiče na polovinu svetske populacije i ugrožava oko polovinu globalnog BDP-a (44 triliona dolara). Broj i trajanje suša porasli su za 29% od 2000. godine – bez hitne akcije, suše bi mogle da pogode više od tri četvrtine svetske populacije do 2050. godine. Obnova zemljišta predstavlja ključnu ideju Dekade Ujedinjenih nacija o obnovi ekosistema (2021-2030), sa pozivom za zaštitu i oživljavanje ekosistema širom sveta, što je ključno za postizanje ciljeva održivog razvoja.

Takva akcija je od vitalnog značaja jer se suočavamo sa zabrinjavajućim intenziviranjem trostruke planetarne krize:

  • krizom klimatskih promena,
  • krizom prirode i gubitka biodiverziteta i
  • krizom zagađenja i otpada.

Ova krize krize ugrožavaju sve svetske ekosisteme. Milijarde hektara zemlje su degradirane, što pogađa skoro polovinu svetske populacije i ugrožava polovinu globalnog BDP-a. Najviše su pogođene ruralne zajednice, mali farmeri i ekstremno siromašni krajevi. Ali obnova zemljišta može da se pokrene utičući na degradaciju zemljišta, sušu i dezertifikaciju (širenje sušnih područja). Svaki dolar uložen u obnovu može doneti do 30 dolara u uslugama ekosistema. Obnova povećava sredstva za život, smanjuje siromaštvo i izgrađuje otpornost na ekstremne vremenske uslove. Restauracija povećava skladištenje ugljenika i usporava klimatske promene. Obnavljanje samo 15 odsto zemljišta i zaustavljanje dalje konverzije moglo bi da izbegne i do 60% očekivanih izumiranja vrsta.

Ali, takođe, mora se uticati na smanjenje delovanja pokretača degradacije zemljišta, suša i dezertifikacije, kao što su klimatske promene. Prošle godine su oboreni temperaturni rekordi. Veliki deo sveta osetio je uticaj, ne samo u vrućini, već i u olujama, poplavama i suši. Obnavljanje zemljišta bez suočavanja sa klimatskim promenama bilo bi kao davanje jednom rukom, a oduzimanje drugom, tako da zemlje G20 moraju pokazati liderstvo u celoj klimatskoj agendi.

Osim država učesnica i globalnih lidera čiji fokus je na rešavanju  hitnih ekoloških izazova, ključnu ulogu u očuvanju životne sredine ima ponašanje svakog pojedinca kako bi zaštitili i obnovili naše ekosisteme, smanjili emisije gasova staklene bašte i promovisali održive prakse u svakom aspektu naših života. Svaka mala akcija računa. Bilo da se radi o jednostavnim promenama u svakodnevnim navikama, zalaganju za promene politike ili aktivnom učešću u inicijativama zajednice, i najmanji napori mogu da naprave značajnu razliku u očuvanju naše životne sredine.

Zato, Svetski dan životne sredine 2024. godine treba shvatiti kao poziv na akciju za pojedince, zajednice i organizacije da se udruže i rade na održivoj i naprednoj planeti. To je šansa da se podigne svest o pitanjima životne sredine, inspirišu drugi da preduzmu akciju i bude katalizator pozitivnih promena.

Kako se može svako od nas uključiti u Svetski dan zaštite životne sredine ?

  • Organizovati događaje u zajednici ili učestvovati u njima: pridružiti se lokalnim ekološkim inicijativama, kampanjama čišćenja, akcijama sadnje drveća ili edukativnim seminarima organizovanim u lokalnoj zajednici. Sarađivati sa pojedincima koji isto misle kako bi se podigla svest o hitnim pitanjima životne sredine i primenili održiva rešenja;
  • Smanjiti upotrebu, ponovo koristiti, reciklirati: usvojiti održive prakse u svom svakodnevnom životu prihvatajući slogan „Smanji, ponovo koristi, recikliraj“. Minimizirati stvaranje otpada, odlučiti se za alternative za višekratnu upotrebu i odvojiti materijale koji se mogu reciklirati da bi se smanjio ekološki otisak;
  • Štedetu vodu i energiju: voditi računa o potrošnji vode i energije. Primeniti tehnike za uštedu vode, kao što je korišćenje efikasnih uređaja i ponovna upotreba vode gde je to moguće. Preći na energetski efikasne uređaje i prihvatiti obnovljive izvore energije da bi se smanjio ugljenični otisak;
  • Podržati održive izbore hrane: donositi informisane odluke o hrani koju konzumirati. Odlučiti se za hranu lokalnog porekla, organsku i održivo proizvedenu. Smanjiti potrošnju mesa i izabrati biljne alternative da bi se smanjio uticaj poljoprivrede na životnu sredinu;
  • Zagovarati promene politike: angažovati se sa kreatorima politike i zagovarati održive prakse i politike. Pridružiti se ekološkim organizacijama koje rade na uticanju na političke odluke za zeleniju i održiviju budućnost;
  • Povezati se sa prirodom: provoditi vreme u prirodi da bi se razvilo dublje poštovanje za životnu sredinu. Posetiti parkove, šume ili plaže i uključiti se u aktivnosti koje promovišu održavanje i očuvanje životne sredine. Povezati se sa lokalnim organizacijama koje rade na zaštiti prirodnih staništa i divljih životinja.

Izvor:

https://izjzv.org.rs/?lng=&cir=&link=3-15-4180

Ostavite odgovor