Zavod za javno zdravlje Pančevo će ovogodišnji Svetski dan voda 22. mart obeležiti u saradnji sa PU „Dečja radost“ Pančevo kroz radionice i predavanja za decu predškolskog uzrasta.
Ove godine tema su otpadne vode. Kampanja se sprovodi pod motom „Zašto gubiti vodu?“ u cilju smanjenja i ponovne upotrebe otpadnih voda.
Jedan od ciljeva održivog razvoja životne sredine zahteva da se do 2030. godine poboljša kvalitet vode smanjenjem zagađenja, eliminacijom i smanjenjem oslobađanja opasnih hemikalija, smanjenjem proporcije netretiranih otpadnih voda i postepenim povećanjem reciklaže i bezbedne ponovne upotrebe. Progres ka ovom cilju će takođe pomoći dostizanje drugih ciljeva zdravlja i blagostanja, obezbeđenje bezbedne vode i sanitarcije, čistu i obnovljivu energiju, održive gradove i zajednice, život u vodi i život na kopnu.
Važne poruke:
- Globalno, preko 80% otpadnih voda koje se generišu u društvu se vraća u ekosistem bez prethodnog tretmana i ponovne upotrebe.
- 1,8 milijardi ljudi koristi vodu za piće koja je kontaminirana fecesom, dovodeći sebe u rizik od kolere, dizenterije, tifusa i poliomijelitisa. Nebezbedna voda, loši higijenski uslovi i sanitacija uzrokuju oko 842 000 smrti svake godine.
- 663 miliona ljudi nema pristup bezbednoj vodi za piće.
- Do 2050. godine, oko 70% svetske populacije će živeti u gradovima, u poređenju sa današnjih 50%. Većina gradova u razvijenim zemljama nema adekvatnu infrastrukturu i resurse koji bi obezbedili upravljanje otpadnim vodama na efikasan i održiv način.
- Mogućnosti koje pruža eksploatacija otpadnih voda kao resursa su enormne. Bezbedno upravljanje otpadnim vodama je jedan održiv izvor voda, energije, nutrijenata i drugih materija.
- Cena upravljanja otpadnim vodama je daleko nadmašena benefitima po zdravlje čoveka, ekonomski razvoj i održivost životne sredine – obezbeđujući nove mogućnosti za zaposlenje i kreiranje „zelenog“ posla.
Otpadne vode i ciklus vode
S vodom se mora bezbedno postupati u svakom delu njenog ciklusa: od izvora, pretretmana, distribucije, korišćenja, skladištenja i posttretmana, do korišćenja tretirane otpadne vode i njenog povratka u životnu sredinu i ponovnog ciklusa.
Usled rasta populacije, ubrzane urbanizacije i ekonomskog rasta, količine otpadne vode i njena zagađenost se globalno povećava. Ipak, upravljanje otpadnim vodama je ozbiljno zanemareno, a otpadne vode se često potcenjuju kao potencijalno pristupačan i održiv izvor vode, energije i hrane. Stoga na njih treba gledati kao na resurs, a ne kao na teret koji treba odbaciti. Postoje mnogi postupci tretmana i operativni sistemi koji će nam omogućiti da odgovorimo povećanim potrebama vode u rastućim gradovima, podržimo održivu poljoprivredu i povećamo proizvodnju energije i industrijski razvoj.
Otpadne vode i gradovi
Do 2030. godine se očekuje povećanje potreba za vodom za 50%. Većina tih potreba će biti u gradovima i zahtevaće nove pristupe sakupljanja i upravljanja otpadnim vodama. Ponovno korišćenje otpadnih voda može pomoći rešavanju i drugih problema, kao što je proizvodnja hrane i industrijski razvoj.
Uglavnom u nerazvijenim oblastima gradova i u gradovima u zemljama u razvoju veliki deo otpadnih voda se ispušta direktno u najbližu vodenu površinu, odvod vode ili neformalni odvodni kanal, nekad bez ili sa vrlo malo tretmana. Dodatno, otpadne vode iz domaćinstva, otpad iz bolnica i industrije, motornih garaža, sadrži veoma toksične hemikalije. Efikasnost tretmana čak i u gradovima koji imaju sisteme za preradu otpadnih voda, zavisi od sistema koji se koristi. Tradicionalni sistem za tretman otpadnih voda ne može da ukloni neke od zagađivača.
Otpadne vode i industrija
Društveni i ekološki pritisci tokom poslednjih godina su doveli do sve većeg pokreta industrija za smanjenje sopstvenih otpadnih voda i njihovo tretiranje pre ispuštanja. Na otpadne vode se sada gleda kao na potencijalni izvor za ponovu upotrebu i reciklažu posle pogodnog tretmana, što pruža ekonomske i finansijske koristi. Upravljanje otpadnim vodama može biti posao za sebe ili pak „industrijska simbioza“. Potrošnja industrijske vode čini 22% globalne potrošnje vode. U 2009. godini u Evropi i Severnoj Americi potrošnja vode u industriji je bila 50% u poređenju sa 4-12% u zemljama u razvoju. Očekuje se da će s rapidnim porastom industrijalizacije, ova proporcija biti pet puta veća u narednih 10-20 godina. Postoji tendencija upotrebe otpadne ovde u kući i u lokalu jer se na ovaj način ostvaruju ekonomske uštede. Voda se može ponovo upotrebiti , na primer, za hlađenje ili grejanje, a kišnica s krova se može sakupljati za ispiranje toaleta, navodnjavanje ili pranje kola.
Otpadna voda u poljoprivredi
Poslednjih godina je povećana potrošnja hemijskih đubriva i pesticida i to kako u industrijskoj proizvodnji, tako i na malim farmama, čineći poljoprivredu potencijalnim izvorom zagađenja životne sredine. Na ovaj način se zagađuju i podzemne vode. Upotreba netretirane ili neadekvatno prečišćene otpadne vode je glavni problem u mnogim zemljama u razvoju gde se praktikuje navodnjavanje. Farmeri sve češće traže neuobičajene izvore voda, bilo zbog nedostupnosti drugih izvora, ali i iz razloga što otpadne vode sadrže nutrijente. Ako se primenjuje bezbedno, otpadna voda je dragocen izvor vode i hranljivih materija i može doprineti bezbednosti vode i hrane i poboljšanju životnog standarda. Poboljšanje upravljanja otpadnim vodama može da poboljša zdravlje radnika u poljoprivredi smanjenjem rizika od izloženosti patogenima.
Mi smo svi gubitnici kada dođemo do otpadne vode. Svaki put kada koristimo vodu, mi proizvodimo otpadnu vodu. A umesto da je ponovo koristimo, mi puštamo 80% vode da oteče. Svi treba da se trudimo da smanjimo proizvodnju i da povećamo ponovnu upotrebu otpadne vode koliko možemo. Ovde su tri ideje za sve nas gubitnike!
- Zatvori slavinu kada pereš zube, sudove ili čistiš povrće. U suprotnom, samo proizvodiš otpadnu vodu, bez da si vodu upotrebio.
- Odloži smeće, ulje, hemikalije i ostatke hrane u kontejner za otpatke, ne u kanalizaciju. Što je otpadna voda više zagađena, potrebno je više energije i novca za njen tretman.
- Sakupi upotrebljenu vodu iz kuhinje ili kade i iskoristi je za zalivanje biljaka u vrtu ili pranje bicikla i kola.
Voda koja dolazi do nas i naših kuća je na putu vodenog ciklusa. Smanjenje količine i zagađenja naših otpadnih voda i bezbedna ponovna upotreba nam pomažu da sačuvamo naš najdragoceniji resurs.
Korisni linkovi:
http://www.worldwaterday.org/wp-content/uploads/2017/01/Fact_sheet_WWD2017_EN.pdf
Ostavite odgovor