Светски дан срца је установљен 2000. године, са циљем да се људима широм света пошаље порука да су болести срца и крвних судова водећи узроци смрти, и да сваке године од њих умре 20,5 милиона људи. Процењује се да ће до 2030. године тај број порасти на 23 милиона.

Ове године Светски дан срца обележава се под слоганом „Активан приступ може да спаси животе” са снажном поруком доносиоцима одлука да је неопходан план акције да би се заштитило кардиоваскуларно здравље. Светска федерација за срце упозорава да се најмање 80% превремених смрти од кардиоваскуларних болести може спречити контролом главних фактора ризика (пушење, неправилна исхрана и физичка неактивност).

Од болести срца и крвних судова током 2023. године у Србији је умрло 48.277 особа (22.422 мушкараца и 25.855 жена). Болести срца и крвних судова, са учешћем од 49,8% у свим узроцима смрти, водећи су узрок умирања у Србији. Током 2023. године, у структури смртности од болести срца и крвних судова водеће место припало је осталим болестима срца и крвних судова (37,1%), након чега  је следила смртност од исхемијских болести срца и цереброваскуларних болести (35,0%), а смртност од хипертензивне болести била је на трећем месту (22,4%).

Епидемиолошка ситуација у Јужном Банату

Болести срца и крвних судова су водећи узрок оболевања и умирања и у Јужнобанатском округу.

Посматрајући последњих пет година, у нашем округу, од акутног коронарног синдрома (АКС) годишње је просечно оболевало 890 особа. Од укупног броја оболелих од АКС, инфаркт миокарда се потврди код око 90%, а нестабилна ангина пекторис код 10% пацијената.

У 2023. години регистровано је 657 особа оболелих од инфаркта миокарда и 48 од нестабилне ангине пекторис.

На основу података Регистра за АКС, Завода за јавно здравља Панчево, од инфаркта миокарда у нашем округу чешће оболевају и умиру мушкарци него жене (однос 60:40). Срчани удар се најчешће региструје код мушкараца после 55. и код жена после 60. године живота, међутим дијагнозу ове болести, не тако ретко добију и знатно млађе особе, већ са 30-35 година.

Од АКС у Јужном Банату у последњем петогођу, годишње је просечно умирало 145 особа и то углавном од инфаркта миокарда (99%). У 2023. години регистровано је 188 умрлих од инфаркта миокарда и 4 од нестабилне ангине пекторис. Смртни исход од инфаркта миокарда најчешће се бележи код мушкараца после 60. године и жена после 65. године живота, али се региструје и код млађих, већ у узрасту од 40 година.

Као најтежи облик исхемијских болести срца, акутни коронарни синдром (АКС) је водећи јавноздравствени проблем у развијеним земљама света, а последњих неколико деценија и у земљама у развоју. У АКС спадају акутни инфарктмиокарда и нестабилна ангина пекторис. Према подацима популационог регистраза АКС, у Србији је у 2023. години са дијагнозом АКС евидентирано 21.625 случајева. Инфаркт миокарда дијагностикован је код 80,5%, а нестабилна ангина пекторис код 19,5% оболелих. Инциденција АКС износила је 207,9 на 100.000 становника. Од овог синдрома 2023. године у Србији је умрло 4255 особа. Стопа смртности од АКС износила је 36,7 на 100.000 становника.

Најзначајнији фактори ризика за појаву болести срца и крвних судова су:

Пушење – изазива једну петину свих кардиоваскуларних болести. Дуван сваке године убије више од осам милиона људи. Сваког дана скоро 22.000 људи умире од активне или пасивне изложености дуванском диму. Пушачи имају двоструко до троструко виши ризик за појаву срчаног и можданог удара, у поређењу са непушачима. Ризик је већи уколико је особа почела да пуши пре 16. године живота. Ризик расте са годинама и виши је код жена него код мушкараца. У односу на жене непушаче, ризик за појаву инфаркта је 20 пута већи код жена које пуше и истовремено користе орална контрацептивна средства.

Неправилна исхрана – је независан фактор ризика, али је повезана и са другим факторима ризика за настанак кардиоваскуларних болести, као што су: гојазност, шећерна болест, повишене масноће у крви, повишен крвни  притисак. Процењује се да око три милијарде људи широм света нема приступ безбедној и здравој храни. Урбанизација, промена начина живота и повећана доступност прерађене хране, у последњих 50 година довели су до нездравих промена у обрасцима исхране. Сматра се да је недовољан унос воћа и поврћа одговоран за настанак 20% свих болести срца и крвних судова. Прекомерна телесна тежина и гојазност у дечијем узрасту повећавају ризик за настанак срчаног и можданог удара пре 65. године живота за три до пет пута.

Недовољна физичка активност – значајно доприноси старењу крвних судова, убрзавајући процес атеросклерозе. Одговорна је за појаву скоро сваког четвртог случаја срчаног удара. Представља и фактор ризика за настанaк гојазности, шећерне болести и повећаног крвног притиска. Свакодневна получасовна шетња брзим ходом смањује ризик од срчаног удара за 18%, а од можданог удара за 11%.

Кардиоваскуларне болести се могу спречити, јер су проузроковане превентабилним факторима ризика. Оне се у великој мери могу превенирати и контролисати усвајањем здравих животних навика, као што су правилна исхрана, редовно бављење физичком активношћу и припадност категорији непушача. Такође, позитиван утицај на људе има и средина која пружа подршку да здрав избор за здраво срце буде подједнако лак и доступан свима.

Активности које треба предузети у кругу породице:

  • Обезбедити правилну исхрану
  • Забранити пушење у домаћинству
  • Ограничити гледање телевизије и седење за рачунаром код куће
  • Организовати активности на отвореном – вожња бициклом, шетња или рад у башти.

Активности које треба предузети у локалној заједници:

  • Повећање квалитета физичког васпитања у школама
  • Формирање безбедних терена за физичке активности
  • Обезбеђивање правилне исхране у школама, болницама и радним организацијама
  • Забрана пушења у радним организацијама, болницама и школама
  • Утицај на локалне доносиоце одлука да локалне заједнице постану здраве заједнице.

Светски дан срца обележава се 29. септембра 2024. године, организацијом бројних активности чланова и партнера Светске федерације за срце: предавања, трибине, јавне манифестације, концерти, спортски догађаји…

Корисни линкови:

https://world-heart-federation.org/

https://www.batut.org.rs/index.php?content=2879

Оставите одговор