Светски дан превенције утапања, проглашен Резолуцијом Генералне скупштине УН  А/РЕС/75/273 „Глобална превенција утапања“ из априла 2021. године, обележава се други пут од установљења, 25. јула, под слоганом: „УРАДИТЕ ЈЕДНУ СТВАР – DO ONE THING“ позивајући све да ураде бар једну активност која унапређује напоре да се спречи утапање. Овај догађај глобалног карактера служи као прилика да се истакне трагичан и далекосежан утицај утапања на породице и заједнице и да се понуде решења како би се оно спречило и спасили животи.

Процењује се да се сваке године у свету утопи 236.000 људи, а утапање је међу десет водећих узрока смрти деце и омладине узраста од 1 до 24 године. Више од 90% смртних случајева утопљеника дешава се у рекама, језерима, бунарима и резервоарима за воду у домаћинствима, као и у земљама са ниским и средњим приходима, при чему су деца и адолесценти у руралним подручјима више погођени. Утапање и бројеви:

  • Утапање је узрок више од 2,5 милиона смртних случајева у свету који се могу спречити у току протекле деценије (овај број не укључује случајеве који се могу приписати катастрофама попут поплава и инцидената у водном саобраћају);
  • СЗО процењује да је 2019. године 235.600 људи у свету умрло услед утапања;
  • То је значајно међународно питање које до данас остаје углавном непрепознато у односу на његову величину и последице;
  • Утапање је међу десет водећих узрока смрти код деце и младих узраста од 1 до 24 године у сваком региону света;
  • Више од 90% смртних случајева услед утапања дешава се у рекама, језерима, бунарима, посудама за складиштење воде у домаћинству и базенима за пливање, као и у слабо и средње развијеним земљама;
  • Катастрофе повезане са поплавама све више погађају милионе људи широм света, делимично због повећања штетног утицаја климатских промена, а утапање је водећи узрок смрти током поплава;
  • Преко 60% свих смртних случајева утопљеника је у регионима западног Пацифика и југоисточне Азије. Стопе умрлих од утапања на 100.000 становника су највише у региону западног Пацифика, а затим у афричком региону;
  • Стопе утапања разликују се за преко 68 пута између земаља са најнижом и највећом стопом;
  • У Србији је током 2020. године забележено 55 смртних случајева услед дављења и потапања, од тога 45 (81,8%) међу особама мушког пола, а 10 (18,2%) међу особама женског пола.
  • Утапање је проблем који погађа све нације света. Оно се може сваком десити, али ником не би требало да се деси, јер се свако утапање може спречити организованим мерама друштва.

Све заинтересоване стране се позивају да обележе Светски дан превенције утапања, наглашавајући потребу за хитним, координисаним и мултисекторским деловањем на провереним мерама као што су:

ПОСТАВЉАЊЕ БАРИЈЕРА КОЈЕ КОНТРОЛИШУ ПРИСТУП ВОДИ – глобално, највеће стопе смртних случајева услед утапања јављају се код деце узраста 1-4 године, од којих се већина удави веома близу куће. Глобални извештај о утапању идентификује факторе ризика за утапање код деце као што су:  изостанак или неадекватан надзор, недостатак баријера за спречавање приступа води и ниска свесност о опасности одраслих који чувају децу.

ОБЕЗБЕЂИВАЊЕ БЕЗБЕДНИХ МЕСТА, ДАЛЕКО ОД ВОДЕ, ЗА ЧУВАЊЕ ДЕЦЕ ПРЕДШКОЛСКОГ УЗРАСТА, СА ОСПОСОБЉЕНИМ ПРУЖАОЦИМА ОВИХ УСЛУГА – глобално, деца узраста 1–4 године су најподложнија утапању јер су веома покретна и могу пасти у отворену воду или неправилно затворене колекције воде из којих не могу изаћи. Недостатак родитељеве или старатељеве свести о ризицима и превенцији утапања у детињству, неадекватан надзор и пречести или дуг боравак у близини водених површина представљају значајне факторе ризика за утапање у овој старосној групи.

ПОДУЧАВАЊЕ ВЕШТИНИ ПЛИВАЊА (ОБУКЕ НЕПЛИВАЧА), БЕЗБЕДНОСТИ НА ВОДИ И БЕЗБЕДНОГ СПАСАВАЊА – утапање је водећи узрок смрти деце у свим земљама, иако преко 90% случајева отпада на слабо и средње развијене земље. Ово је глобално довело до повећаног интересовања за обуку непливача за вештине пливања и начина превенције утапања. Веома корисна мера је ангажовање спасилаца на што је више могуће плажа, а обавезно на базенима.

ОБУЧАВАЊЕ ПОСМАТРАЧА И НАМЕРНИКА У БЕЗБЕДНОМ СПАСАВАЊУ И РЕАНИМАЦИЈИ – спасавање и реанимација су ограниченог утицаја на смањење смртности од утапања и морбидитет (ресурси су више исплативи када се примени на превенцију утапања) али обученост  намерника за спасавање и реанимацију могу да начине разлику између живота и смрти код појединца који се налазе у ситуацији утапања.

ПОСТАВЉАЊЕ И СПРОВОЂЕЊЕ ПРОПИСА О БЕЗБЕДНОЈ ПЛОВИДБИ, ТРАНСПОРТУ И ТРАЈЕКТУ; И ПОБОЉШАЊЕ УПРАВЉАЊА РИЗИКОМ ОД ПОПЛАВА.

ОБУКА НЕПЛИВАЧА УЗРАСТА ОД 5 ДО 11 ГОДИНА ЈЕ ЈЕДНА ОД НАЈБОЉИХ МЕРА ПРЕВЕНЦИЈЕ УТАПАЊА, НАРОЧИТО У ГРАДОВИМА НА ВЕЛИКИМ РЕКАМА.

Извор: http://izjzv.org.rs/?lng=&cir=&link=3-15-3184

Оставите одговор