Слоган 2021-2023. годинe: „СТВАРАЊЕ НАДЕ КРОЗ АКТИВНОСТИ У ЗАЈЕДНИЦИ”

Један од 100 смртних случајева у свету последица је самоубиства. Самоубиство може утицати на сваког од нас. Свако самоубиство је поражавајуће и има дубок утицај на оне око њих. Међутим, подизањем свести, смањењем стигме око самоубиства и подстицањем активности заснованих на доказима, можемо смањити случајеве самоубистава широм света. Светски дан превенције самоубистава прилика је за подизање свести о самоубиству и промовисање акција кроз проверене приступе који ће смањити број самоубистава и покушаја самоубиства на глобалном нивоу.

Слоган „Стварање наде кроз активности у заједници“ је подсетник да постоји алтернатива самоубиству и има за циљ да свима нама улије поверење и наду да наши поступци, без обзира колико велики или мали, могу бити важни онима који се боре. Спречавање самоубиства је често могуће и свако је кључни играч у превенцији! Кроз одређене активности можете учинити да некоме тај мали допринос и разлика буде пресудна у најмрачнијим тренуцима – као члан друштва, као дете, као родитељ, као пријатељ, као колега или као комшија. Сви можемо одиграти улогу у пружању подршке онима који доживљавају самоубилачку кризу или онима који су ожалошћени самоубиством. 

Самоубилачке мисли су сложене. Фактори и узроци који доводе до самоубиства су бројни и компликовани. Ниједан приступ не функционише подједнако за све. Оно што знамо је да постоје одређени фактори и животни догађаји који могу учинити некога сензитивнијим на самоубиство, а стања менталног здравља, попут анксиозности и депресије, такође могу допринети. Људи који имају самоубилачке мисли могу себе доживети као да су заробљени или као терет за своје пријатеље, породицу и оне око себе, па се стога осећају као да су сами и немају друге могућности. Пандемија КОВИД-19 допринела је повећању осећаја изолације и угрожености. Стварајући наду кроз активности у заједници, можемо сигнализирати људима који имају самоубилачке мисли да има наде, да нам је стало и да их желимо подржати. 

Свакоме можете помоћи и пружити наду показујући да вам је стало. Сви ми имамо улогу у спречавању самоубиства, небитно да ли је она мала или велика. Можда никада нећемо сазнати коме смо и колико помогли и шта чини ту разлику између улога. Сви можемо доћи и питати некога кога познајемо како се осећа и да ли има неки проблем. Не морате имати решења или говорити некоме шта да ради, али једноставно одвајање времена и простора да саслушате некога о његовим проблемима или самоубилачким мислима може му помоћи. Кратки разговори могу спасити животе и створити осећај блиске повезаности и наде у некоме ко се можда бори. 

Стигма је главна препрека у тражењу помоћи. Промена нарације о самоубиству кроз промоцију наде, може створити саосећајније друштво у коме ће се они којима је потребно осећати угодније у тражењу помоћи. Сви можемо учинити нешто да живимо у свету у којем је самоубиство препознато и сви можемо учинити нешто како бисмо то спречили.

Искуства и приче људи са доживљеним самоубиством у блиском окружењу могу бити изузетно моћни у помагању другима да боље разумеју самоубиство као и у подстицању људи да се одлуче да подрже некога, а појединцима да сами потраже помоћ. Веома је важно да особа која прича своју животну причу о покушају самоубиства, зна како то да учини на начин који је сигуран и за њу саму као и за оне који слушају ту причу. Личне приче о појединачним искуствима значајног емоционалног стреса, суицидалним размишљањима или покушајима, те искуствима опоравка, могу уливати наду другима да иако пролазе кроз периоде проблема или кризе, постоји решење. Појединци који деле искуства о сопственој ожалошћености због самоубиства у свом ближем окружењу и начину на који живе своју „нову нормалност“, могу помоћи другима који су доживели самоубилачки губитак да схвате последице самоубиства и верују у то да ће моћи да преживе и са губитком.

Током 2019. године у Војводини је било 290 случаја самоубистава. У току 2020. године дошло је до благог повећања броја на 305 самоубистава. И током 2021. године дошло је до благог повећања броја самоубистава у Војводини – 312 случајева.  

Ризик од појаве суицидног понашања се може значајно умањити ако се бринемо једни о другима.

Ако неко у нашем окружењу размишља о самоубиству, ово могу бити знаци упозорења:

  • повлачење у себе и избегавање комуникације са другима,
  • изношење планова о извршењу самоубиства,
  • завршавње послова и обавеза, “сводјење рачуна”,
  • стална брига за садашњост и непостојање перспективе,
  • изражавање осећања изолованости, усамљености и неразумевања,
  • осећај личне неуспешности, бескорисности и губитка самопоштовања,
  • стално враћање на проблеме за које не постоје решења или су ван контроле,
  • губитак основне животне филозофије, вере или ситема вредности,
  • промена животних навика и дневне рутине,
  • изношење теза о бесмислу живота,
  • честа уплаканост, потиштеност и нагле промене расположења,
  • склоност ризичном понашању,
  • незаинтересованост за личну хигијену и физички изглед,
  • губитак интереса за ствари које су раније представљале задовољство.

Особи која размишља о самоубиству првенствено треба понудити подршку. Треба бити пажљив слушалац који се труди да разуме кроз шта та особа пролази и како се осећа. То подразумева пуно топлине, стрпљења и охрабрења, јер је отпочињање разговора на ту тему понекад непријатно и тешко. Ако вам особа каже да размишља о самоубиству схватите је озбиљно. Немојте покушавати да је “развеселите”, ни утешите тако што ћете омаловажити проблем (“ма проћиће ти то”, “није то тако страшно”). Немојте се усредсредити на решавање проблема (савети, примери других у сличним ситуацијама и др.) или држати слово о вредности живота и праву на самоубиство.

У моментима кризе, особи је тешко да сагледа све могућности за решавање актуелних проблема и алтернативна решења. Међутим, тај тежак унутрашњи осећај да други излаз, осим самоубиства, не постоји, није увек подједнако интензиван. Нарочито је важно да особа има са ким да разговара у тренуцима када тај осећај безнађа постане неподношљив. То сигурно могу бити блиске особе из окружења, али и волонтерске и професионалне службе које се тиме баве:

  • Хитна медицинска помоћ (у случају покушаја извршења самоубиства);
  • Национална линија за превенцију самоубиства (0800/309-309, 00-24 часа);
  • Центар за пружање емотивне подршке особама у кризи и превенцију самоубиства „Срце“, на телефон 0800/300-303 (петком и суботом од 14 до 4 часа, осталим данима од 14 до 23 часа), путем e-mail-a:  или chat-a na: centarsrce.org.
  • Изабрани лекар и психијатар у дому здравља и вишим нивоима здравствене заштите (не чекати да се изгуби снага за обраћање за помоћ);
  • Психолози у дому здравља, клиникама и др. установама.

Извор:

http://izjzv.org.rs/?lng=&cir=&link=3-15-3834

Оставите одговор