Potreba za bezbednim i pouzdanim zalihama krvi i krvnih proizvoda je neprekidan zahtev širom sveta. Zahvaljujući dobrovoljnim davaocima, lako dostupnim bankama krvi i obučenim profesionalcima, kvalitetne zalihe krvi su dostupnije nego ikada ranije.

U okviru kampanje podizanja svesti, Svetski dan dobrovoljnih davalaca krvi naglašava važnost dobrovoljnog davanja za bezbedno snabdevanje krvlju. Dobrovoljno davanje, u kombinaciji sa protokolima skrininga, je od suštinskog značaja za najbezbednije snabdevanje krvlju.

Kako izgleda procedura davanja krvi

Prvo se popunjava upitnik ( treba poneti neki dokument sa sobom), potom se provera nivo hemoglobina u krvi, razgovara sa lekarom koji vas i pregleda  i onda – da krv. Nakon čega sledi lagano posluženje i razgovor sa drugim davaocima i volonterima Crvenog krsta. I to je deo procedure davanja krvi!

Krv se testira na krvlju prenosive bolesti, na prisustvo HIV-a, hepatitisa B i C i sifilisa.

Krv se uzima iz pregiba lakta gde je inervacija najslabija. Osećaj posle davanja krvi se ne može opisati, morate ga doživeti. Poželećete da ga doživite ponovo. To je ta čuvena “zavisnost” od davanja krvi. Medicinski razlozi da se vaše telo navikava na davanje krvi ne postoje. Međutim, ono što je definisano kao “worm glow” odnosno osećaj zadovoljstva je svakako prisutan.

Ukoliko vam je  dozvoljeno da date krv nakon čega ste nakon nekog vremena dobili knjižicu dobrovoljnog davaoca krvi pripadate privilegovanoj kategoriji zdravih ljudi.

Pristankom da dobrovoljno davanje krvi dobijate potpuno besplatan zdravstveni pregled. Naravno, ukoliko sumnjate u nešto i niste subjektivno  zdravstveno dobro, davanje krvi nije način da proverite svoje zdravlje. Krv će biti uzeta od vas isključivo ako se proceni da pre svega nećete ugroziti sopstveno zdravlje, a onda ni zdravlje primaoca.

Ako vam posao nije da upravljate ogromnim mašinama na velikim visinama ili  visoko rizičan posao, odmah se posle davanja krvi možete vratiti svojim svakodnevnim aktivnostima.

Posle davanja krvi se treba ponašati uobičajeno. Zavoj ne treba skidati 2 sata nakon date krvi, treba izbegavati cigarete 2 sata kao i teže fizičke aktivnosti toga dana.

U našoj zemlji, muškarci krv mogu dati na 12 nedelja (3 meseca), a žene na 16 nedelja ili 4 meseca.

Pre davanja krvi, osobi koja daje krv, preporučuje se uzimanje laganog obroka i dosta tečnosti i potrebno je da bude odmorna.

Posle davanja krvi svaki davalac treba da se ponaša uobičajeno, kao i pre davanja krvi. Preporuka je da se nakon davanja krvi popije dosta tečnosti. Ishrana i fizičke aktivnosti bi trebalo da budu uobičajene. Ipak, posle davanja krvi u periodu od dva sata ne bi trebalo pušiti cigarete, a pored nezaštićenih opasnih mašina i aparata ne bi trebalo raditi u periodu do šest sati. Osobama koje se profesionalno bave poslovima koji se obavljaju na visini i profesional¬nim vozačima tog dana se preporučuje da ne rade.

Svaka uzeta jedinica krvi ispituje se na krvno-grupnu pripadnost (ABO i Rh), kao i na prisustvo nepoželjnih (iregularnih) antitela, uzročnika bolesti koje se mogu preneti preko krvi (transmisivne bolesti), kao što su: žutica (hepatitis)- tipa B i C, HIV i sifilis. Celokupna služba transfuzije krvi je, po zakonu, obavezna da testira svaku jedinicu krvi.

Želite da spašavate živote?

To je lako ako ste zdravi, imate između 18 i 65 godina, preko 50 kilograma i malo dobre volje!

Ukoliko ste u Vojvodini kliknite na link ispod:

Zavod za transfuziju krvi Vojvodine

Ukoliko ste u Beogradu ili Centralnoj Srbiji kliknite na link ispod:

Institut za transfuziju krvi Srbije

Ukoliko ste u na jugu Srbije kliknite na link ispod:

Zavod za transfuziju krvi Niš

Dodatne informacije o akcijama dobrovoljnog davanja krvi možete dobiti na sledećim linkovima:

Crveni krst Užice

Crveni krst Kragujevac

Crveni krst Vojvodine

Crveni krst Beograda

Izvor:

https://izjzv.org.rs/?lng=&cir=&link=3-15-4185

Ostavite odgovor