Светска здравствена организација у сарадњи са Међународним удружењем за борбу против рака сваког 4. фебруара обележава Светски дан борбе против рака. Међународно удружење за борбу против рака почиње трогодишњу кампању под слоганом „Ја сам, ја хоћу” којом се подсећа да и појединац и заједница могу да допринесу смањењу глобалног оптерећења малигним болестима. Према најновијим проценама, оболевање од малигних болести у свету је порасло на 18,1 милиона људи и регистровано је 9,6 милиона смртних случајева од свих локализација малигних тумора у 2018. години. Током живота, један од пет мушкараца и једна од шест жена ће оболети од рака, а један од осам мушкараца и једна од једанаест жена ће умрети од неког облика малигне болести. ПОСТЕР
Водеће локализације рака у свету
Рак плућа, рак дојке и рак дебелог црева су водеће локализације рака у оболевању и у умирању. Ове три врсте рака чине заједно једну трећину новооболелих и умрлих особа од рака у свету.
Рак плућа је најчешће дијагностикован рак код мушкараца и чини 14,5 % свих нових случајева рака и 22% свих смртних случајева од рака код мушкараца. Потом следе карцином простате (13,5%) и колоректални карцином (10,9%). Рак дојке је најчешће дијагностикован малигни тумор код жена (чини 24,2% свих новооткривених случајева рака ) и водећи узрок смрти од рака код жена (15%), а следе га рак плућа (13,8%) и рак дебелог црева (9,5%).
Оптерећење раком у Србији
У Србији се годишње у просеку дијагностикује око 36.000 нових случајева малигних болести, док од рака умре више од 20.000 људи. Водећи узроци оболевања и умирања од рака у нашој земљи готово су идентични водећим узроцима оболевања и смртности од малигних тумора у већини земаља у развоју. Мушкарци у нашој средини највише су оболевали од рака плућа, колона и ректума и простате. Код жена малигни процес је најчешће био локализован на дојци, колону и ректуму, плућима и грлићу материце.
Током 2015.године у Србији је:
Од малигних тумора плућа и бронха – оболело 5.578 особа (3.970 мушкараца и 1.608 жена) и умрле су 5.252 особе оба пола (3.805 мушкараца и 1.447 жена).
Од малигних тумора дојке – оболеле су 4.304 и умрле 1.693 жене.
Од малигних тумора дебелог црева и ректума – оболеле су 4.524 особе (2.753 мушкарца и 1.771 жена) и умрло је 2.568 особа оба пола (1.578 мушкараца и 990 жена).
Од рака грлића материце је оболело 1.095 жена, док су 424 жене умрле од ове болести
Од рака простате новооболело је 1.953 и умрло је 1.073 мушкараца.
Србија се према проценама ИАРЦ-а међу 40 земаља Европе сврстава у групу земаља са средњим ризиком оболевања (налази се на 12. месту) и високим ризиком умирања од малигних болести у Европи (на другом месту одмах после Мађарске). Процењене стопе оболевања и умирања од малигних тумора су ниже код мушкараца него код жена. Разлог овоме могу бити више стопе оболевања и умирања код жена од рака дојке, плућа и грлића материце у односу на просечне процењене стопе оболевања и умирања од ових облика рака у Европи.
Јужнобанатски округ
На основу података Регистра за рак Завода за јавно здравље Панчево, у Јужнобанатском округу, годишње у просеку око 1350 особа оболи и 940 умире од малигних болести. Мушкарци у нашој средини највише оболевају и умиру од рака плућа, дебелог црева и простате, док се код жена малигни тумори најчешће локализују на дојци, дебелом цреву и плућима.
Од укупног броја умрлих од малигних болести у 2017.год у Јужном Банату, највећи број смртних исхода у мушкој популацији био је од карцинома плућа 32,9%, дебелог црева 13,6% и простате 7,9%, док је код жена највећи број умрлих од рака дојке 19,5%, плућа 18,0% и дебелог црева 11,9%.
Превенција малигних болести има огроман јавноздравствени потенцијал и представља најефикаснији приступ у контроли малигних болести, јер на приближно две трећине фактора ризика који су одговорни за настанак рака могуће је утицати, мењати их или их потпуно елиминисати. Чак 40% малигних болести може бити избегнуто једноставним мерама: престанком пушења, ограниченим конзумирањем алкохола, избегавањем сувишног излагања сунцу, задржавањем просечне тежине конзумирањем здраве хране, вежбањем, као и заштитом од инфекција које се могу развити у рак.
Уколико до болести ипак дође, њен је исход могуће побољшати раним откривањем, адекватним лечењем и рехабилитацијом уз одговарајуће палијативно збрињавање.
У Србији су донети национални програми за скрининг рака грлића материце, рака дојке и колоректалног рака, који ће у наредном периоду значајно смањити оболевање и умирање од наведених локализација малигних тумора. На скрининг рака дојке позивају се жене старости од 50 до 69 година. Мамографски прегледи предвиђени су да се раде свим женама наведеног узраста на две године. Скринингом на карцином грлића материце обухваћене су жене узраста од 25 до 64 године, које се позивају на превентивни гинеколошки преглед и Пап тест једном у три године. Циљна група за тестирање на рак дебелог црева обухвата грађане оба пола старости од 50 до 74 година, који се једном у две године позивају на тестирање на скривено крварење у столици. На територији Јужнобанатског округа, по препоруци Министарства здравља, спроводе се организовани скрининг програми рака дебелог црева и рака дојке у Панчеву и појачан опортуни скрининга рака дојке у Вршцу.
У 2018.год на скрининг колоректалног карцинома у Панчеву позване су 3054 особе, а 2405 особа је урадило тест на окултно крварење. Позитиван тест је био код 75 пацијента, урађено је 35 колоноскопија при чему је откривен 1 карцином и 19 полипа дебелог црева.
Од 01.01. до 31.12.2018.год на скрининг рака дојке у Панчеву позвано је 2126 жена, а 355 су урадиле мамографију. Позитиван БИРАДС 4 и 5 је био код 12 налаза, урађена је додатна дијагностика и откривена су 2 карцинома и 8 бенигних промена.
У 2018.години спроводио се појачан опортуни скрининг рака дојке у Вршцу. Укупно 382 жене су из дома здравља упућене на мамографију. Њих 334 су урадиле скрининг мамографију и код три је откривен карцином. Укупан број жена код којих је урађена мамографија у ОБ Вршац у посматраном периоду је 828, а карцином је потврђен код 45 жена.
Важан корак у превенцији је и боља информисаност и едукација становништва о препознавању раних симптома и знака малигних болести и њиховом оснаживању да преузму одговорност за сопствено здравље и да се на време јаве лекару ради контроле здравља, ране дијагностике и правовременог лечења. Такође је веома важно борити се противи митова, дезинформација и заблуда у вези са малигним болестима, јер одлагање и/или избегавање раног откривања, адекватног лечења и неге, доводи до лошијег исхода по здравље. Неопходно је оснажити читаву заједницу, како би се креирало јавно мњење против дискриминације људи оболелих од малигних болести, како на радном месту, тако и у здравственом систему, као и у читавом друштву.
Оставите одговор