Svetska organizacija za moždani udar (World Stroke Organization, WSO) navodi da će svaka četvrta odrasla osoba doživeti moždani udar tokom svog života, i zato zvanični Svetski dan borbe protiv moždanog udara 29. oktobar ima za cilj da podigne svest o toj bolesti širom sveta. 

Čovek može da se oporavi od moždanog udara, ali oni koji se ne oporave ili pate od jednog ili više invaliditeta, u najgorem slučaju umiru. Svetski dan borbe protiv moždanog udara jača ideju da se moždani udar može sprečiti. Jedna od najboljih stvari koje možemo da uradimo da smanjimo šanse da dobijemo moždani udar je da postanemo fizički aktivni. Redovno vežbanje i pravilna ishrana i redovno uzimanje vode, pomoći će nam da ne budemo deo statistike jedan prema četiri. Moždani udar je uzrok broj jedan invaliditeta.

Svaka četvrta osoba će doživeti moždani udar tokom svog života. Većina (90%)  moždanih udara bi se mogla sprečiti prevencijom faktora rizika kao što su: visok krvni pritisak (hipertenzija), nepravilan rad srca (atrijalna fibrilacija), upotreba duvana, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost.

Ove godine mobilišemo celokupnu zajednicu u borbi protiv moždanog udara kako bi podigli svest i pokrenuli akciju u smeru prevencije moždanog udara. Uključite se i pokažite da zajedno možemo biti #IspredMoždanogUdara.

Moždani udar se dešava kada je dotok krvi u mozak prekinut, bilo potpuno ili delimično. Pošto moždane ćelije zahtevaju kiseonik i hranljive materije stalno, ako se snabdevanje krvlju ne obnovi na vreme, ćelije će početi da umiru. Zbog toga je izuzetno važno da pacijent dobije terapiju čim posumnjamo na simptome moždanog udara. Najčešći simptomi moždanog udara su: gubitak pokreta, osećaja i/ili vida na jednoj strani tela, u kombinaciji sa vrtoglavicom, konfuzijom i poteškoćama u govoru. 

Ljudi koji puše, imaju visok krvni pritisak ili holesterol, dijabetes i gojaznost imaju veći rizik od moždanog udara. Možemo sprečiti moždani udar tako što ćemo prestati da konzumiramo duvan, početi pravilno se hranimo i pijemo, vežbamo i dobro brinemo o svom srcu.

Hipokrat, grčki lekar, prva je osoba koja je zabeležila moždane udare u istoriji nazivajući ih „apopleksijom“, koju opisuje kao „stagnaciju“ krvi koja uzrokuje prekid „duha“ u mozgu i telu.

PREPORUKE ZA PREVENCIJU MOŽDANOG UDARA

  1. Fokusirajte se na vođenje zdravog života

Pre 10 godina, svaka šesta osoba je patila od moždanog udara. Ova statistika je smanjena na jednu od četiri u 2021. Rizik se povećao, tako da morate postati proaktivni u spašavanju sopstvenog života počevši od sada. Smanjite alkohol i pušenje, jedite i pijte zdravo i redovno vežbajte.

  1. Idite na redovne preglede

Iako možda radite sve kako treba, i dalje je dobra praksa da vas lekar redovno kontroliše. Proverite nivo holesterola i krvnog pritiska ili ih sami pratite. 

Nema ništa bolje nego rano otkriti problem i dobiti preventivni tretman.

  1. Obrazujte svoje najmilije

Informišite svoju porodicu i prijatelje o važnosti brige o sebi protiv moždanog udara. Obrazujte sve šta treba da rade kada misle da neko ima moždani udar. Pozovite 194 kada su ovi simptomi prisutni. Ne čekajte!


5 ČINJENICA O MOŽDANIM UDARIMA

  1. Dugotrajna invalidnost kod pacijenata sa moždanim udarom. Polovina ljudi koji su pretrpeli moždani udar u dobi od 65 ili više godina moraće da žive sa dugotrajnim invaliditetom do kraja života.                         
  2. Povećanje gojaznosti uzrokuje porast statistike moždanog udara. Povećanje gojaznosti širom sveta dovelo je do porasta incidenata moždanog udara za 12% za 15 godina.
  3. Povećana stopa oporavka. Uz povećanu svest i poboljšano lečenje, mnogi pacijenti se leče ranije i tako imaju veće šanse za oporavak nego ranije.
  4. Razređivači krvi kao tretman. Tretmani razređivačima krvi minimiziraju oštećenje mozga kod pacijenata sa moždanim udarom.
  5. Posmatrači su odgovorniji. Otprilike 66% vremena, posmatrač će dobiti plan lečenja za pacijenta koji pati od moždanog udara.

ZAŠTO OBELEŽAVAMO SVETSKI DAN BORBE PROTIV MOŽDANOG UDARA

  1. Obaveštava nas o simptomima moždanog udara i načinima lečenja. Moždani udari mogu biti veoma opasni ako se ne spreče ili ne leče. Čak i malo kašnjenje u dobijanju pravog lečenja može dovesti do katastrofalnih promena u životu osobe. Takve promene, koje bi obično uticale na njihovu socio-ekonomsku situaciju, takođe će uticati na njihove porodice. Stoga je važno naučiti o moždanim udarima i načinima na koje bismo mogli da ih sprečimo.
  2. To je podsetnik na zdrav život. Moždani udari nisu šala ili prolazni trenutak. Oni mogu biti izuzetno razorni, jer imaju sposobnost da vas obogate ili vam oduzmu život. Donesite odluku da započnete prvi dan svog zdravog života kako biste to izbegli.
  3. To je podsetnik na dragocene trenutke. Bolesti ne mogu samo da nam oduzmu zdravlje, već mogu i ukrasti dragocene trenutke u životu koje svi neguju. Bilo da se radi o maturi, venčanju, godišnjici ili rođendanu, sve su to važne prekretnice, a vi biste učinili sve da budete tamo sa svojim najmilijima, uživate i slavite. 

Dakle, uzmite u ruke svoj život i živite aktivan život pun dragocenog vremena.

Izvori:

https://izjzv.org.rs/?lng=&cir=&link=3-15-3908

https://nationaltoday.com/world-stroke-day/#why-we-love

Ostavite odgovor