SVETSKI DAN BEZ DUVANA

RECI NE DUVANU, ZAŠTITI ZDRAVLJE, SMANJI SIROMAŠTVO  I DOPRINESI RAZVOJU

Svake godine 31. maja, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i njeni partneri obeležavaju Svetski dan bez duvana, ističu zdravstvene i druge rizike koji se povezuju sa upotrebom duvana i zalažu se za delotvorne politike kojima se smanjuje upotreba duvana.

Tema ovogodišnjeg Svetskog dana bez duvana je „Duvan – pretnja razvoju“. Kampanja treba da:

• dokaže pretnju koju duvanska industrija predstavlja u svim državama sveta za održivi razvojza zdravlje i ekonomsko blagostanje njihovih građana;
• predloži mere koje država i javnost treba da preduzmu da bi poboljšali zdravlje i razvoj suočavajući se sa svetskom duvanskom krizom.

Ciljevi kampanje povodom Svetskog dana bez duvana 2017. godine:

• isticanje povezanosti između upotrebe duvanskih proizvoda, kontrole duvana i održivog razvoja;
• podrška državama da kontrolu duvana uključe u svoje nacionalne odgovore na Agendu održivog razvoja do 2030. godine;
• podrška državama članicama i civilnom društvu da se bore protiv uplitanja duvanske industrije u političke procese, što zauzvrat dovodi do jačanja nacionalne politike u kontroli duvana;
• ohrabrivanje šireg učešća javnosti i njenih partnera u nacionalnim, regionalnim i globalnim naporima da se napišu i primene strategije i planovi razvoja i ostvare ciljevi kojima su prioritet aktivnosti na kontroli duvana;
• pokazati kako pojedinci mogu da doprinesu stvaranju održivog sveta bez duvanskog dima, bilo tako što su posvećeni tome da nikad ne koriste duvanske proizvode ili tako što što će se odreći ove navike.

Kontrola duvana podržava zdravlje i razvoj, a SZO poziva države da daju prednost i ubrzaju napore na kontroli duvana kao jedan od odgovora na Agendu održivog razvoja do 2030. godine. Sve države imaju koristi od uspešne kontrole duvanske epidemije, pre svega zaštitom svojih građana od štetnih efekata upotrebe duvana i smanjenjem troškova u nacionalnoj ekonomiji. Agenda održivog razvoja do 2030. godine i njenih 17 globalnih ciljeva treba da osiguraju „da niko ne bude ostavljen sam“. Kontrola duvana je sadržana u Agendi održivog razvoja, kao najdelotvornije sredstvo da se postigne cilj 3.4  a to je globalno smanjenje za trećinu prevremene smrtnosti od nezaraznih bolesti, uključujući kardiovaskularne i maligne bolesti i hroničnu opstruktivnu bolesti pluća. Jačanje primene Okvirne konvencije o kontroli duvana SZO u svim državama je dodatni cilj koje bi države  trebalo da ostvare tako što će izraditi odgovore za sopstveni održivi razvoj.

Kontrola duvana pomaže ostvarivanju i drugih globalnih ciljeva. Pored očuvanja zdravlja i smanjenja nejednakosti u zdravlju, sveobuhvatna kontrola duvana smanjuje i gajenje duvana, proizvodnju i upotrebu duvana.

Kontrola duvana može da prekine krug siromaštva, doprinese nestanku gladi, unapredi održivu poljoprivredu i ekonomski rast i bori se protiv klimatskih promena. Povećanje poreza na duvanske proizvode može se takođe iskoristiti da se finansira univerzalna zdravstvena zaštita i drugi državni programi koji podstiču razvoj.

Jačanje napora na kontroli duvana nije samo zadatak države: ljudi mogu da doprinesu na individualnom nivou da se stvori održivi svet bez duvana. Oni mogu da se obavežu da nikad neće koristiti duvan. Oni koji ga koriste mogu da prekinu sa tom navikom ili da potraže pomoć za odvikavanje, što će zauzvrat zaštiti njihovo zdravlje kao i zdravlje ljudi koji su izloženi duvanskom dimu, kao što su deca, drugi članovi porodice i prijatelji. Novac koji se ne troši na duvan može se zauzvrat koristiti za druge neophodne potrebe, kao što je kupovina zdrave hrane, zdravstvena zaštita ili obrazovanje.

Oko 6 miliona ljudi svake godine umire zbog korišćenja duvana, a predviđa se da će ova brojka da naraste na više od 8 miliona do 2030. godine ako se aktivnosti ne intenziviraju. Duvan je pretnja za svaku osobu, bez obzira na pol, starost, rasu, kulturni ili obrazovni nivo. On dovodi  do patnje, bolesti i smrti, osiromašuje porodice i nacionalne ekonomije.

Upotreba duvana ima ogromnu cenu za nacionalnu ekonomiju zbog porasta troškova za zdravstvenu zaštitu i smanjenja produktivnosti rada. On pojačava nejednakost u zdravlju i pogoršava siromaštvo, jer najsiromašniji ljudi troše manje na osnovne potrebe kao što je hrana, obrazovanje i zdravstvena zaštita. Oko 80% svih prevremenih smrtnih ishoda zbog duvana nastaje u državama sa niskim i srednjim prihodom, koje se ionako suočavaju sa velikim problemima da dostignu svoje ciljeve razvoja.

Pri gajenju duvana koristi se velika količina pesticida i veštačkih đubriva, koja mogu biti toksična i koja zagađuju snabdevanje vodom. Svake godine, uzgajivači na  4,3 miliona hektara zemljišta gaje duvan, što dovodi da globalnog krčenja šume za 2% do 4%. Pored toga, proizvodnja duvana  dovodi do nastanka preko 2 miliona tona čvrstog otpada.

Okvirna konvencija o kontroli duvana SZO daje smernice za globalnu borbu protiv epidemije duvana. To je međunarodni ugovor koji je ratifikovalo 180 država (179 država i Evropska unija).  Do danas, više od polovine svih država na svetu, koje predstavljaju skoro 40% svetske populacije (2,8 milijardi ljudi), primenilo je u najvećem obimu bar jednu od najisplativijih mera Okvirne konvencije. Sve veći broj država stvara zaštitni zid da se odbrani od uticaja duvanske industrije na državnu politiku kontrole duvana.

Porastom poreza na cigarete u celom svetu za 1 američki dolar moglo bi se sakupiti dodatnih 190 milijardi dolara za razvoj. Visoki porezi na duvan doprinose većem prilivu sredstva za državu, smanjuju potražnju za duvanom i daju značajan priliv prihoda za finansiranje aktivnosti koje doprinose razvoju.