Na predlog SZO/Evropski region, Evropski dan racionalne upotrebe antibiotika obeležava se 18. novembra svake godine, a od pre šest godina na predlog Svetske zdravstvene organizacije i cela nedelja, sa ciljem da se skrene pažnja stručnjaka i javnosti na opasnost koja preti javnom zdravlju zbog rezistencije bakterija na antimikrobne lekove i da se poveća svest o potrebi racionalne primene antibiotika. Najnoviji podaci pokazuju da se širom Evrope broj bolesnika zaraženih rezistentnim bakterijama povećava i da je rezistencija bakterija na antibiotike značajna pretnja javnom zdravlju. U prilog tome govore i podaci o rezistenciji invazivnih izolata prikupljenih iz 24 mikrobiološke laboratorije iz Srbije i analiziranih u Nacionalnoj referentnoj laboratoriji za registrovanje i praćenje rezistencije bakterijskih sojeva na antimikrobna sredstva imenovanoj 2008. godine od strane Ministarstva zdravlja, a koja se nalazi u sklopu Centra za mikrobiologiju Instituta za javno zdravlje Vojvodine.

Republika Srbija se nalazi među evropskim zemljama sa najvišim procentima rezistentnih izolata. Racionalna upotreba antibiotika može da doprinese prestanku razvoja i širenja rezistentnih bakterija i da pomogne da antibiotici sačuvaju svoju efikasnost i za buduće generacije.

ANTIBIOTICI

Antibiotici (antimikrobni lekovi) su lekovi koji ubijaju bakterije ili sprečavaju njihov rast i razmnožavanje, pa se koriste za lečenje infekcija ljudi, životinja i ponekad biljaka. Antibiotici su lekovi koji se koriste za lečenje bakterijskih infekcija i nisu svi aktivni protiv svih rsta bakterija. Postoji više od 15 klasa antibiotika koji se razlikuju po svojoj hemijskoj strukturi i načinu dejstva.

REZISTENCIJA BAKTERIJA NA ANTIMIKROBNE LEKOVE

Bakterije su rezistentne na antibiotike kada ti lekovi izgube sposobnost da ubiju ili spreče rast i razmnožavanje bakterija. Neke bakterije su prirodno rezistentne na određene antibiotike (urođena rezistencija). Problem koji više zabrinjava je pojava da neke bakterije koje su normalno osetljive na antibiotike postanu rezistentne kao rezultat genetskih promena (stečena rezistencija). Rezistentne bakterije preživljavaju u prisustvu antibiotika i nastavljaju da se razmnožavaju izazivajući dugotrajniju bolest ili čak i smrtni ishod. Infekcije izazvane rezistentnim bakterijama mogu zahtevati duže lečenje, više nege, alternativne i skuplje antibiotike, koji mogu imati ozbiljnije neželjene efekte.

UZROCI REZISTENCIJE NA ANTIMIKROBNE LEKOVE

  • Rezistencija bakterija na antibiotike je prirodna pojava koja nastaje zbog mutacija gena bakterija. Međutim, preterana i nepravilna primena antibiotika ubrzava pojavu i širenje rezistentnih bakterija. Kada su izložene antibioticima osetljive bakterije bivaju ubijene, a rezistentne nastavljaju da rastu i razmnožavaju se. Takve rezistentne bakterije se mogu širiti i izazvati infekciju drugih ljudi koji nisu uzimali antibiotike.
  • Kada se antibiotici koriste iz pogrešnih razloga: većina prehlada i grip izazvani su virusima na koje antibiotici NE deluju. Antibiotici u takvim slučajevima neće popraviti stanje obolelog, neće sniziti temperaturu ni ukloniti druge simptome.
  • Kada se antibiotici koriste na neodgovarajući način: kraće nego što je propisano, u nižim dozama, neodgovarajućim razmacima (na primer 2 puta umesto 3 puta na dan) u organizmu se neće nalaziti dovoljno antibiotika da ubije sve bakterije, neke od njih će preživeti i mogu postati rezistentne.
  • Uvek poslušajte savet lekara kada i na koji način da koristite antibiotike.

Koje bolesti izazivaju rezistentne bakterije? Multirezistentne bakterije (otporne na više antibiotika istovremeno) mogu izazvati mnoge infekcije – mokraćnih puteva, kože, rana, upale pluća, prolive, opšte infekcije sa prodorom bakterija u krvotok. Lokalizacija infekcije zavisi od vrste bakterija i stanja bolesnika. Pacijenti u bolnicama izloženi su riziku od nastanka infekcija koje nisu u vezi sa osnovnom bolešću zbog koje su primljeni u bolnicu, uključujući i sepsu i infekcije hiruških rana izazvane rezistentnim bakterijama.

PROBLEM REZISTENCIJE NA ANTIBIOTIKE

Lečenje infekcija izazvanih rezistentnim bakterijama predstavlja izazov: najčešće korišćeni antibiotici više nisu efikasni, pa lekari moraju da se odluče za druge, što može izazvati kašnjenje početka terapije, komplikacije pa i smrt. Takođe pacijent zahteva više nege, alternativne i skuplje antibiotike, koji mogu imati i teže neželjene efekte.

Situacija se pogoršava sa pojavom novih multirezistentnih sojeva bakterija (rezistentnih istovremeno na više grupa antibiotika).Takve bakterije mogu postati rezistentne na sve dostupne antimikrobne lekove. Bez delotvornih antibiotika mogli bismo da se vratimo u “pre-antibiotsku eru “, kada transplantacije organa, hemoterapija karcinoma, intenzivna nega i druge medicinske procedure ne bi više bile moguće. Bakterijske infekcije bi se širile, ne bi se mogle lečiti i izazivale bi često smrt.

Podaci pokazuju da u Evropi sve veći broj rezistentnih bakterija predstavlja rastući problem. Najniži procenti rezistentnih bakterija izoluju se u skandinavskim zemljama, znatno viši na jugu i istoku Evrope, gde je i potrošnja antibiotika veća, mada i drugi faktori imaju značaja, kao što su kvalitet bolničke nege, imunizacija i socijalni faktori.

Rezistencija i životinje koje se proizvode za ishranu ljudi – Antibiotici koji se koriste za lečenje i prevenciju bakterijskih infekcija kod životinja pripadaju istim grupama kao i oni koji se koriste za lečenje ljudi, zato i životinje mogu nositi bakterije rezistentne na iste lekove. Određene rezistentne bakterije, kao što su salmonele i kampilobakter, unose se u organizam čoveka putem hrane životinjskog porekla, ređe se stiču u direktnom kontaktu sa životinjama.

Pre otkrića antibiotika, hiljade ljudi su umirale od bakterijskih infekcija kao što su upale pluća ili infekcije nakon hiruških zahvata. Od otkrića i početka korišćenja antibiotika, sve više bakterija, koje su u početku bile na njih osetljive, razvija različite mehanizme za odbranu od tih lekova. Zbog povećanja rezistencije i malog broja novootkrivenih antibakterijskih lekova, poslednjih godina problem rezistencije postaje jedna od glavnih pretnji javnom zdravlju. Od presudnog je značaja pravilna i odgovorna upotreba antibiotika. Uspešne javnozdravstvene kampanje, koje su već organizovane u nekim zemljama, kao rezultat imaju smanjenje upotrebe antibiotika.

Svi imamo značajnu ulogu u smanjenju rezistencije na antibiotike:

Pacijenti

  • Poštujte savete lekara u vezi sa uzimanjem antibiotika
  • Kadgod je moguće , sprečite infekcije vakcinacijom
  • Perite redovno ruke
  • Uzimajte antibiotike uz lekarski recept, nikad ne koristite lekove koji nisu vama prepisani ili “ostatke” od prethodnih lečenja

Lekari i drugi zdravstveni radnici

  • Prepisujte antibiotike samo kad je to potrebno, za dokazane bakterijske infekcije, kad god je to moguće na osnovu antibiograma
  • Kada god je moguće, prepišite lek specifičan za datu infekciju a ne antibiotik širokog spektra
  • Objasnite pacijentu kako da olakša simptome prehlade ili gripa bez antibiotika
  • Objasnite pacijentu zašto je važno da se pridržava pravila prilikom uzimanja antibiotika

Rezistencija bakterija na antimikrobne lekove je globalni problem, a očuvanje delotvornosti antibiotika za generacije koje dolaze je odgovornost svih nas!

Izvor: http://izjzv.org.rs/?lng=&cir=&link=3-15-2755; http://izjzv.org.rs/uploads/80b39760-b772-b7e6-274e-2fced3bdb51f/18%20NOV%202021.pdf

Korisni linkovi: https://www.who.int/campaigns/world-antimicrobial-awareness-week/2021https://www.ecdc.europa.eu/en/news-events/european-antibiotic-awareness-day-eaad-2021

Ostavite odgovor