Ovogodišnja nacionalna kampanja za 01.decembar- Svetski dan borbe protiv AIDS-a ima slogan ,, SAZNAJ SVOJ STATUS “
Cilj ovogodišlje kampanje je da se omogući da što više osoba sazna svoj HIV status u što ranijem stadijumu infekcije i podizanje svesti kod što većeg broja ljudi o rizicima za inficiranje i dobrobiti testiranja, kao i razumevanja da je dostupno uspešno lečenje, te da zato treba znati što ranije svoj HIV status.
HIV je i dalje veliki problem za javno zdravlje. Neprihvatljiva je činjenica da u Evropi od procenjenih 2.5 miliona osoba inficiranih HIV-om trećina osoba ne zna da je inficirana, a da se čak polovina onih koji su inficirani HIV-om dijagnostikuje u trenutku kada im je imunološki sistem već značajno narušen, što uslovljava brojne zdravstvene komplikacije i lošiji odgovor na terapiju. Radi dostizanja UNAIDS-ovog cilja u oblasti tretmana – da 90% osoba inficiranih HIV-om bude dijagnostikovano, da 90% dijagnostikovanih osoba bude na lečenju i da 90% osoba inficiranih HIV-om na lečenju ima nedetektabilnu količinu virusa u krvi do 2020. godine, neophodno je povećati broj osoba koje znaju svoj HIV pozitivan status, što je prvi korak ka lečenju koje daje odlične rezultate.
Iako je HIV prisutan u našoj zemlji više od 30 godina, procenjuje se da još uvek oko 800 do 1000 osoba ne zna da je inficirano HIV-om. Kod više od polovine osoba koje znaju svoj HIV status, HIV infekcija se dijagnostikuje kasno, tj. kada je imunološki sistem već značajno narušen, čak i kada nemaju znake i simptome bolesti i kada je rizik od obolevanja i umiranja od AIDS-a (sindroma stečenog imunološkog deficita) značajno veći. Što se ranije dijagnostikuje HIV infekcija i započne lečenje veće su šanse za dug i kvalitetan život. Napredak u razvoju terapije tokom prethodnih 30 godina preobratio je dijagnozu HIV infekcije u hronično medicinsko stanje. Većina osoba inficiranih HIV-om sada može da ima dug i kvalitetan život ukoliko im se HIV infekcija rano dijagnostikuje i koriste redovno propisanu antiretrovirusnu terapiju
Riziku od HIV infekcije izložena je većina ljudi, ali podaci ukazuju da su u povećanom riziku osobe koje imaju analne seksualne odnose bez kondoma i osobe koje ne koriste sterilan pribor za injektiranje (ubrizgavanje) psihoaktivnih supstanci. S obzirom na izuzetno visoke rizike za prenos HIV-a, ove osobe svakako treba redovno da se testiraju na HIV.
Testiranje na HIV je danas deo odgovornog ponašanja, jer se dijagnostikovanjem HIV infekcije i lečenjem smanjuje mogućnost daljeg prenošenja HIV-a na druge osobe, uključujući i prenos HIV-a sa majke na dete.
Svuda u svetu, kao i kod nas, strah od stigmatizacije i/ili diskriminacije povezane sa HIV-om, nedovoljno znanja, prisutne predrasude, nedovoljna dostupnost besplatnog testiranja na HIV praćenog savetovanjem u zdravstvenom sistemu, samo su neke od prepoznatih barijera sa kojima se susreću osobe sa rizičnim ponašanjem iz posebno vulnerabilnih grupa stanovništva, a koje bi imale najviše koristi od blagovremenog dijagnostikovanja HIV infekcije.
Svake godine u Evropi bude dijagnostikovano više od 100.000 osoba inficiranih HIV-om, a ovaj broj u mnogim zemljama ne pokazuje trend smanjenja. Dosadašnji napori nisu rezultirali smanjenjem broja osoba novoinficiranih HIV-om. Povećanje obima testiranja na HIV praćenog savetovanjem je ključna preventivna aktivnost, te su stoga neophodne nove inicijative sprovedene u što većem obimu da se aktuelni tok epidemije preokrene.
U južnobanatskom okrugu prema podacima Zavoda za javno zdravlje Pančevo od 1986. godine do danas 108 osoba je saznalo da živi sa HIV-om, obolele su 45 osobe, a umrle 24 osobe.
Dominantan put prenošenja HIV infekcije je seksualni put (72,22% ), 87,03% inficiranih je muškog pola, a najveći broj inficiranih je u uzrastu od 35 do 39 godina (25,93%), zatim uzrast od 30 do 34 (24,07%) na trećem mestu je uzrasna grupa od 25 do 29 (19,44%). Najveći broj registrovanih HIV+ ili obolelih osoba je među MSM populacijom sa 47,22%, a zatim slede sa 25% osobe koje navode rizičan heteroseksualni odnos i na trećem mestu intravenski narkomani sa 10,18%.
Najveći broj osoba koje žive sa HIV-om u Južnobanatskom okrugu je sa teritorije opštine Pančevo (55,55%), zatim sledi Vršac sa 11,11%, Kovin 9,26%, Kovačica 6,48% , Bela Crkva 5,55%, i Opovo 4,63% , Plandište i Alibunar 0,93%.
U 2018. god. prijavljene je jedna HIV+ i jedna osoba obolela od AIDS-a dok je u 2017. god. otkriveno 13 HIV+ osoba i jedna osoba obolela od AIDS-a. Kroz DPST savetovalište (dobrovoljno-poverljivo-savetovanje i testiranje) u Zavodu za javno zdravlje Pančevo do 28.11.2017. godine testirane su i savetovane 52 osobe.
Jedino se testiranjem uzorka krvi na HIV može utvrditi da li je osoba inficirana HIV-om.
Testiranje na HIV je jednostavno, nije bolno i ne oduzima mnogo vremena, a rezultati se dobijaju brzo.
Povodom obeležavanja 1. decembra Svetskog dana borbe protiv HIV-a, u Zavodu za javno zdravlje Pančevo ul. Vuka Karadžića br. 8 ( bivša Železnička ambulanta) biće organizovano testiranje i savetovanje na HIV u subotu 01.12.2018. godine u periodu od 08-12 časova i u periodu 03- 07.12. 2018. godine u vremenu od 10-12 časova. Svi zainteresovanoi mogu doći na testiranje koje je poverljivo, anonimno, besplatno, nije potreban uput, ne zakazuje se, obavezno ne doručkovati.
Za sve dodatne informacije možete se javiti na telefon 310-466.
Ostavite odgovor