Svetski dan borbe protiv šećerne bolesti (dijabetes) obeležava se 14.novembra, a ovogodišnja kampanja sprovodi se pod sloganom „Porodica i dijabetes“.                    

Dijabetes je hronična bolest koja se javlja kada pankreas više nije u stanju da proizvede insulin, ili kada organizam ne može adekvatno da iskoristi postojeći insulin -hormon koji pomaže da glukoza uđe u ćelije, u svrhu proizvodnje energije.

Nemogućnost da se proizvede insulin ili da se efektivno iskoristi postojeći insulin, dovodi do povećanog nivoa glukoze u krvi (stanje poznato kao hiperglikemija). Dugoročno visok nivo glukoze u krvi dovodi do oštećenja tkiva različitih organa. Ukoliko se ne leči, dijabetes može dovesti do ozbiljnih komplikacija, kao što su slepilo, amputacija, insuficijencija bubrega, infarkt i moždani udar. Dijabetes je bio odgovoran za 4 miliona smrtnih slučajeva u svetu u 2017. godini.

Dijabetes je jedno od najčešćih hroničnih nezaraznih oboljenja i predstavlja veliki javnozdravstveni problem. Svetska zdravstvena organizacija (World Health Organization – WHO) i Međunarodna federacija za dijabetes (International Diabetes Federation – IDF) procenjuju da je u 2017. godini u svetu od dijabetesa bolovalo 425 miliona ljudi, a da će se broj obolelih od dijabetesa do 2045. godine povećati na 629 miliona. Iako se najviše stope incidencije registruju u razvijenim zemljama, najveći porast broja obolelih očekuje se u zemljama u razvoju, gde spada i naša zemlja.

Prema proceni Instituta za javno zdravlje Srbije, u Republici Srbiji bez Kosova i Metohije od dijabetesa boluje približno 750.000 osoba ili 13,2% odraslog stanovništva. Broj osoba sa tipom 2 dijabetesa je mnogostruko veći (95%) u odnosu na osobe sa tipom 1 dijabetesa. Pritom, prema procenama domaćih eksperata i na osnovu rezultata međunarodnih studija, 38% osoba sa tipom 2 dijabetesa nema postavljenu dijagnozu i ne zna za svoju bolest. Prevalencija dijabetesa raste sa godinama starosti i procenjuje se da je gotovo polovina obolelih starija od 65 godina. Kod starijih osoba tip 2 dijabetesa otkriva se relativno kasno, kada su već prisutne brojne kardiovaskularne komplikacije. U Srbiji, kao i u razvijenim zemljama sveta, dijabetes je peti vodeći uzrok smrtnosti i peti uzrok opterećenja bolešću. U našoj zemlji od ove bolesti godišnje umre oko 3500 osoba.

Tokom 2018. god. u Južnobanatskom okrugu registrovano je 997 novoobolelih od dijabetesa melitusa, što je 0,6% više nego u 2017. god i 2,8% više nego na petogodišnjem proseku prijavljivanja novoobolelih. Posmatrajući poslednjih 5-10 godina, ncidencije pokazuju da u Južnobanatskom okrugu od dijabetesa melitusa tip 2 češće obolevaju žene nego muškarci. U 2018.godini od ukupnog broja prijavljenih novoobolelih od dijabetesa, 51,8% su bile osobe ženskog, a 48,2% muškog pola. U našem okrugu najveći broj novoobolelih od dijabetesa tip 2 registruje se u uzrastu 50-64 godine, dok se prvi novooboleli  registruju već u uzrastu od 30 godina. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije u Južnobanatskom okrugu u 2017.god. od dijabetesa melitusa su umrle 132 osobe, što je 10% više nego u 2016.god. i 6,8% više nego na petogodišnjem proseku umrlih. Najveći broj smrtnih ishoda beleži se u uzrastu preko 75 godina. 

Podaci za Južnobanatski okrug

Najčešći tipovi dijabetesa su:

Tip 1 dijabetesa je najčešće prouzrokovan auto-imunim procesom, koji utiče na ćelije koje proizvode insulin. Razlog nije u potpunosti poznat. Pankreas osobe sa dijabetesom tip 1 proizvodi vrlo malo ili nimalo insulina. Bolest može da utiče na osobe bilo koje životne dobi, ali se najčešće razvija kod dece i mladih. U terapiji ovog tipa dijabetesa se svakodnevno koriste injekcije insulina u cilju kontrolisanja nivoa glukoze u krvi.

Tip 2 dijabetesa se nekada nazivao insulin nezavisni dijabetes ili dijabetes u odrasloj životnoj dobi i odgovoran je za najmanje 90% svih slučajeva dijabetesa. Odlikuje se otpornošću tkiva na insulin i/ili nedostatak insulina. On se može javiti u bilo kom uzrastu, a nekada ostaje neprimećen dugi niz godina. Dijagnoza se u pojedinim slučajevima postavi tek nakon pojave komplikacija bolesti ili nakon rutinske analize krvi i urina. Često, ali ne uvek, je povezan sa prekomernom težinom ili gojaznošću, koja sama po sebi može da izazove insulinsku rezistenciju i dovede do povišenog nivoa glukoze u krvi. Osobe sa dijabetesom tipa 2 često u početku bolesti mogu popraviti svoje stanje vežbanjem i pravilnom ishranom. Međutim, tokom vremena će se kod većine pojaviti potreba za upotrebom lekova.

Gestacijski dijabetes (GDM) je oblik dijabetesa koji se manifestuje povišenim nivoom glukoze u krvi tokom trudnoće. On se razvija u jednoj od 25 trudnoća širom sveta i povezan je sa rizikom od pojave različitih zdravstvenih problema majke i bebe. On obično nestaje nakon trudnoće, ali žene sa GDM i njihova deca su u povećanom riziku za razvoj dijabetesa 2 kasnije tokom života.

Prevencija dijabetesa tipa 2

Iako postoji niz faktora koji utiču na razvoj dijabetesa tipa 2, evidentno je da najveći uticaj ima neadekvatni životni stil i ponašanje, i to najčešće nepravilna ishrana i neaktivni (sedentarni) način života. Randomizirane kontrolisane studije iz raznih zemalja, uključujući Finsku, SAD, Kinu i Indiju, dokazale su da promena načina života koja uključuje fizičku aktivnost i zdrav način ishrane može odložiti ili sprečiti pojavu dijabetesa tipa 2.

Preporuke za zdrav način života:

  • Ne preskačite doručak, trudite se da imate pet obroka dnevno
  • Jedite pet porcija voća i povrća svakog dana
  • Jedite orašaste plodove, sveže voće, ili nezaslađeni jogurt za užinu
  • Birajte posno živinsko meso ili ribu umesto crvenog ili prerađenog mesa
  • Uzmite nezaslađene posne namaze, umesto čokoladnog krema ili džema
  • Birajte hleb ili pastu od integralnih žitarica
  • Birajte nezasićene masti (maslinovo ulje, ulje repice, susamovo, semenki grožđa) umesto zasićenih masti (maslac, životinjske masti)
  • Izbegavajte konzumiranje alkoholnih pića
  • Preporučuje se umerena fizička aktivnost najmanje tri do pet dana u nedelji, u trajanju najmanje 30-45 minuta dnevno
  • Upoznajte vaš rizik za dijabetes tip 2, putem upitnika ili odlaskom kod izabranog lekara

Kontrola dijabetesa

Iako je dijabetes hronična, progresivna bolest, ljudi sa dijabetesom mogu da žive dug i zdrav život ukoliko dobro upravljaju dijabetesom. Ovo uključuje kontrolu ne samo nivoa glukoze u krvi nego i drugih faktora rizika, kao što su visok krvni pritisak i visok nivo holesterola u krvi.

Dobra kontrola dijabetesa, odlaganje ili izbegavanje komplikacija povezanih sa dijabetesom se obezbeđuje adekvatnom ishranom, redovnom fizičkom aktivnošću i pravilnom upotrebom lekova. Osobama sa dijabetesom je neophodna dostupnost zdravstvene zaštite i redovne posete lekaru. Ljudi sa dijabetesom tipa 1 zahtevaju svakodnevno lečenje insulinom, kao i redovno praćenje nivoa glukoze u krvi.

Pravilna ishrana za osobe sa dijabetesom uključuje smanjenu količinu kalorija kod osoba koje su gojazne, zamenu zasićenih masti u ishrani nezasićenim, unos dijetnih vlakana i izbegavanje upotrebe duvana, alkohola i šećera.

Fizička aktivnost je najefikasnija kada sadrži kombinaciju aerobne fiziče aktivnosti (npr. trčanje, plivanje, vožnja bicikla) i treninga snage. Važno je da intenzitet i vrsta aktivnosti budu prilagođeni opštem stanju osobe.

Dijagnoza dijabetesa može opteretiti pojedinca i porodice

Najnovija istraživanja Međunarodne federacije za dijabetes (IDF), su pokazala da polovina ljudi koji žive sa dijabetesom (51%) smatra da je njihova dijagnoza opteretila njihove porodice. Porodice imaju značajnu ulogu u pružanju podrške osobama sa dijabetesom, te im je potrebna adekvatna pomoć i edukacija, kako bi se oslobodili emocionalnih pritisaka koje dijagnoza dijabetesa može doneti.

U svetu, samo 1 od 4 porodice ima pristup programima edukacije u vezi sa dijabetesom. Važno je da zajednice povećaju napore kako bi se obezbedio bolji pristup dijagnostici i lečenju, kao i pravovremeno i adekvatno informisanje porodica.

Korisni linkovi:

 

Ostavite odgovor