Рак дојке представља водећи узрок оболевања и умирања од малигних болести у женској популацији широм света, погађајући подједнако и развијене и неразвијене области планете.
Према подацима Светске здравствене организације, у свету се годишње региструје скоро 1.700.000 оболелих жена, док од исте болести сваке године умре преко пола милиона њих. Србија у овом погледу не заостаје за светским трендовима, па је тако и у нашој земљи рак дојке најчешћи малигни тумор у женској популацији.
Зато, драге суграђанке уколико нисте у предходне две године урадили мамографију, а имате између 50 и 69 година, подсећамо Вас да то учините! Откривањем рака дојке у раној фази болести ствара се могућност за његово ефикасно лечење – правовременом применом одговарајуће савремене терапије и даљим континуираним третманом, могуће је спасити пуно живота и значајно унапредити квалитет живота оболелих жена.
Рак дојке епидемиолошки подаци
Током 2014. године забележен је пораст узрасно-специфичних стопа оболевања жена од 40. године живота, а највише стопе инциденције су забележене у најстаријим узрастима од 60. до 74. године живота.
Када говоримо о умирању од малигних тумора дојке примећује се благи пораст већ у узрасту од 45. године, али највише стопе морталитета су у узрастима од 60. до 69. године живота.
Нажалост, високе стопе инциденције у узрастима од 60. до 69. године (209,5/100.000) прате у истим узрастима и високе стопе морталитета (85,1/100.000), што највероватније говори о касном јављању жена овог узраста на превентивне прегледе, када је малигна болест већ у узнапредовалом стадијуму, односно већ су присутне удаљене метастазе на суседним органима.
Када говоримо о оболевању од рака дојке, према проценама Глобоцана из 2012. године, Србија се налази заједно са већином земаља некадашњег западног Балкана (Словенија, Хрватска, Црна Гора) у средини, односно са нешто нижим ризиком оболевања од рака дојке у Европи.
Међутим, када говоримо о умирању од рака дојке процене Глобоцана су да су жене у Србији, одмах после жена у Македонији, под високим ризиком умирања од рака дојке у односу на друге особе женског пола у Европи.
Октобар се, као Међународни месец борбе против рака дојке, обележава широм света, како би се скренула пажња на високу распрострањеност овог обољења и да би се подигла свест, пре свега опште јавности, о значају превенције и раног откривања. Тако се пружа могућност за правовремено започињање лечења и повећававају шансе за трајно излечење, нарочито када се узме у обзир значајан напредак који је у погледу третмана ове болести остварен у протеклих пар деценија.
Висока учесталост оболевања од рака дојке мора се у извесној мери приписати чињеници да до данас нису откривени или до краја разјашњени сви узроци његовог настанка, па су домети примарне превенције, у том смислу, лимитирани. Имајући ту врсту ограничења у виду, као једино доказано ефикасно решење за смањење стопе умирања од ове болести, намеће се њено рано откривање, односно секундарна превенција. Управо с тим циљем, Светска здравствена организација креира, промовише и подржава националне програме за контролу карцинома дојке.
Пратећи препоруке Светске здравствене организације и искуства европских земаља у спровођењу популационих скрининг програма, у Републици Србији је у децембру 2012. године започет програм организованог скрининга рака дојке који има за циљ смањење смртности и унапређење квалитета живота жена оболелих од ове болести.
Предузете мере у систему здравствене заштите од 2012. године на територији републике Србије – Постепено се уводио програм организованог скрининга рака дојке. Скрининг метода је мамографија. Циљна популација су жене узраста 50-69 година. На територији Републике Србије у овом моменту организовани скрининг рака дојке се спроводи на територији 36 општина (на којима преко 600.000 жена циљне попуалције).
Током месеца октобра, апел се упућује, пре свега, општој јавности, са циљем подизања свести жена о значају раног откривања карцинома дојке и важности свих нивоа превенције, али и стручној јавности и доносиоцима одлука на свим нивоима, у циљу пружања подршке јачању капацитета здравствених установа како би спровођење програма скрининга рака дојке било што успешније и како би водило ка жељеним позитивним исходима по здравље.
Оставите одговор