Поводом обележавања овогодишњег Светског АИДС дана, UNAIDS истиче хитну потребу да се окончају неједнакости које покрећу АИДС и друге пандемије широм света. Без храбре акције против економске, друштвене, културне и правне неједнакости, свет ризикује да пропусти циљеве за окончање АИДС-а до 2030. године, као и продужену пандемију COVID-19 и растућу друштвену и економску кризу.

Четрдесет година од када су пријављени први случајеви АИДС-а, ХИВ и даље прети свету. Данас, свет није на путу да испуни заједничку посвећеност окончању АИДС-а до 2030. године, не због недостатка знања или алата за борбу против АИДС-а, већ због структуралних неједнакости које ометају доказана решења за превенцију и лечење инфекције узроковане ХИВ-ом. Пандемија узрокована ХИВ-ом остаје и даље главно јавноздравствено питање на глобалном нивоу. И као и многи други главни здравствени проблеми, и ова пандемија се суочава са додатним изазовима током пандемије заразне болести COVID-19, узроковане новим корона вирусом.

У 2015. години све земље су се обавезале да ће смањити неједнакости унутар и између земаља у оквиру Циљева одрживог развоја. Глобална стратегија за борбу против АИДС-а за период 2021–2026. и Политичка декларација о АИДС-у усвојена на састанку на високом нивоу Уједињених нација о АИДС-у 2021. години у својој основи имају за циљ окончање неједнакости.

Епидемиолошка ситуација у свету и Европи – Пандемија узрокована ХИВ-ом је и даље главни јавноздравствени глобални изазов, која је до краја 2020. године преме проценама UNAIDS-а однела више од 36 милиона живота, док је више од 79 милиона људи било инфицирано. Међутим, са све већим приступом ефикасној превенцији, дијагностици, лечењу и нези особа инфицираних ХИВ-ом, укључујући и опортунистичке инфекције, ХИВ инфекција је постала хронично здравствено стање које омогућава људима који живе са ХИВ-ом да воде дуг, продуктиван и здрав живот. Процењено је да је на крају 2020. године 37,7 милиона људи живело са ХИВ-ом, од којих је 53% било девојака и жена. Преко две трећине свих људи који живе са ХИВ-ом живе у региону Африке (25,5 милиона). Иако је ХИВ инфекција распрострањена међу општом популацијом у овом региону, међу кључним групама становништва јавља се све већи број нових инфекција.

Као резултат заједничких међународних напора да се одговори на ову пандемију, покривеност услугама се непрестано повећава. У 2020. години 68% одраслих и 53% деце која живе са ХИВ-ом у свету је примало доживотну антиретровирусну терапију (АРТ) (27,5 милиона особа са дијагностикованом ХИВ инфекцијом свих узраста тј. 3,5 пута више у односу на 7,8 милиона у 2010. години). Већина (85%) трудница и дојиља које живе са ХИВ-ом је било на АРТ током 2020, која не само да штити њихово здравље, већ обезбеђује и спречавање преноса ХИВ-а на њихове бебе. У складу са препорукама СЗО од 2016. године АРТ треба започети чим се ХИВ инфекција дијагностикује, најбоље у раном стадијуму, да би ефекти терапије били не само добробит за особе инфициране ХИВ-ом, у смислу дугог и продуктивног живота, већ и да би се редуковао пренос ХИВ-а на друге особе.

У свету је због мањкавости у доступности кључних услуга (тестирања, дијагностиковања и лечења) 680.000 људи умрло од узрока повезаних са ХИВ инфекцијом (47% мање него 2010. године), док је 1,5 милиона људи је новоинфицирано ХИВ-ом у 2020. години што је редукција за 31% у односу на 2,1 милиона у 2010. години. Међу децом регистрована је редукција нових ХИВ инфекција за 53% у поређењу са 2010. годином (150.000 према 320.000).

У 2020. години нове ХИВ инфекције опале су за 48%, а смртни случајеви повезани са ХИВ-ом су опали за 55% у односу на 2000. годину. Ово постигнуће је резултат великих напора националних програма за ХИВ који подржавају цивилно друштво и међународни партнери. Међутим, циљеви за 2020. годину постављени на глобалном нивоу за смањење нових ХИВ инфекција међу децом на 40.000 нису постигнути. Такође, глобални циљеви за 2020. годину – мање од пола милиона нових ХИВ инфекција и мање од пола милиона умрлих од АИДС-а, нису досегнути. У циљу елиминације ХИВ инфекције као јавно-здравственог проблема било је потребно да, у свакој земљи до 2020. године, 90% свих особа инфицираних ХИВ-ом буде дијагностиковано, затим да 90% дијагностикованих особа инфицираних ХИВ-ом  буде на лечењу антиретровирусним лековима (АРТ) и да 90% особа на лечењу има немерљиву количину вируса у крви. У 2020. години ови показатељи су били 84% – 87% – 90% на глобалном нивоу. У односу на укупан број особа које живе с ХИВ-ом у свету (37,7 милиона) 84% је било дијагностиковано (6,1 милиона особа није знало да је инфицирано ХИВ-ом), 73% је било на АРТ, док је 66% имало успешну контролу вируса без ризика да заразе друге особе крајем 2020.године.

СЗО дефинише кључне популације као особе у популацијама које имају повећан ризик од инфицирања ХИВ-ом у свим земљама и регионима. Кључне популације укључују: мушкарце који имају секс са мушкарцима, особе који убризгавају дрогу, особе у затворима и другим затвореним условима, особе које се баве секс радом и њихове клијенте, као и трансродне особе. Ризик од инфицирања ХИВ-ом је 25 пута већи мушкарцима који имају секс с мушкарцима, 35 пута је већи међу особама које ињектирају дроге, 26 пута је већи за особе које се баве секс радом и 30 пута је већи за трансродне особе у односу на општу популацију. Кључне популационе групе и њихови сексуални партнери чинили су 65% свих нових ХИВ инфекција широм света у 2020. години.

Особе које живе с ХИВ-ом имају теже исходе од COVID-19 у односу на особе које нису инфициране ХИВ-ом, а према доступним подацима средином 2021. године већини особа које живе с ХИВ-ом у свету нису биле доступне вакцине против COVID-19. Затварања и друге рестриктивне мере уведене због пандемије заразне болести COVID-19 утицала су негативно на тестирање на ХИВ и у многим земљама су довеле до пада броја дијагностикованих случајева ХИВ инфекције и упућивања на лечење.

ХИВ инфекција се може прелиминарно дијагностиковати брзим дијагностичким тестовима који омогућавају добијање резултата истог дана. Тестови за самотестирање на ХИВ постају све доступнији и пружају ефикасан и прихватљив алтернативни начин за повећање приступа особама којима нису доступне услуге тестирања на ХИВ у здравственим установама и у заједници.

Још увек не постоји лек којим би се вирус елиминисао из организма инфициране особе. Међутим, ефикасни антиретровирусни лекови (АРВ) могу да контролишу умножавање вируса и да спрече даље преношење ХИВ-а на друге сообе. Имајући у виду присусутво „феномена леденог брега“ када је у питању откривање, дијагностиковање и пријављивање ХИВ позитивних особа, процењује се да од  2,6 милиона особа које живе са ХИВ-ом у региону Европе крајем 2020. свака пета особа није знала да је инфицирана овим вирусом. Свака друга особа инфицирана ХИВ-ом (50%) у Европи дијагностикована је у касној фази инфекције, када је имунолошки систем већ значајно оштећен. Ово је показатељ да стратегије тестирања у циљу раног дијагностиковања ХИВ инфекције нису успешне.

Број новопријављених дијагностикованих ХИВ инфекција и процењени број нових ХИВ инфекција у целом региону Европе указује да се више особа заразило ХИВ-ом током последње деценије него што их је дијагностиковано. То значи да се у Европи повећава број људи који живе са недијагностикованом ХИВ инфекцијом.

Према проценама UNAIDS-а у региону Европе и северне Америке је 3,8 милиона особа живело са ХИВ-ом крајем 2020. године, док је било 196.000 нових ХИВ инфекција и 48.000 умрлих од АИДС-а у 2020. години. 

Рано дијагностиковање је важно јер омогућава људима да раније започну лечење ХИВ инфекције, што заузврат повећава њихове шансе за дуг и здрав живот и спречава даљи пренос на друге особе.

Епидемиолошка ситуација у Србији – Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” од почетка епидемије, 1985. године, па закључно са 20. новембром 2021. године, у Републици Србији је регистровано 4317 особа инфицираних ХИВ-ом, од којих су 2104 особе оболеле од АИДС-а, док је 1179 особа инфицираних ХИВ-ом умрло од АИДС-а, а још 136 инфицираних ХИВ-ом је умрло од болести или стања која нису повезана са ХИВ инфекцијом. Као и ранијих година и ове године сексуални пут преноса је доминантан (97% свих случајева регистрованих током 2021. године с познатим начином трансмисије), посебно незаштићени анални сексуални односи међу мушкарцима, како међу новооткривеним особама инфицираним ХИВ-ом (91%), тако и међу оболелима (85%) и умрлима од АИДС-а (100%). Међу пријављеним новодијагностикованим ХИВ позитивним особама у периоду јануар–новембар 2021. године било је 29 пута више мушкараца у односу на жене. Највећи број новодијагностикованих особа инфицираних ХИВ-ом је узраста 20–49 година (82% у 2020. години). Међутим, од 2002. године региструје се веће учешће младих узраста 15–29 година међу новодијагностикованим случајевима ХИВ инфекције (47% у 2008, 37% у 2010. и 24% у 2020. години у односу на 22% у 2002. години).

У односу на период 1985–1992. године када је 60–90% свих новодијагностикованих особа инфицираних ХИВ-ом на годишњем нивоу било из популације ињектирајућих корисника наркотика, од 2008. године тај удео је испод 10% (у 2020. години није било случајева ХИВ инфекције међу ИКД). С друге стране, почев од 2012. године већина новодијагностикованих особа у нашој земљи је инфицирана ХИВ-ом сексуалним путем (сексуални однос без кондома), преко 90%.  Под највећим ризиком су мушкарци који имају сексуалне односе без кондома са другим мушкарцима (половина до преко 4/5 свих новооткривених особа инфицираних ХИВ-ом на годишњем нивоу, почев од 2008. године).

У периоду 2005–2020. године регистровано је 15 деце млађе од 14 година, којима су ХИВ пренеле мајке које нису знале да су инфициране ХИВ-ом током трудноће, порођаја или у периоду дојења, што је значајна редукција у поређењу са периодом 1993–2004. када је регистровано 28 случајева. У 2017, 2018. и 2020. години није регистрован ниједан случај преноса ХИВ инфекције са мајке на дете, док су у 2019. години регистрована два случаја. У периоду 2005–2020. године рођено је више од четрдесеторо здраве деце од мајки са дијагностикованом ХИВ инфекцијом које су биле на стратешки препознатом програму превенције преноса ХИВ-а са мајке на дете.

Према званично доступним подацима у Србији је крајем 2020. године живело 2890 особа којима је дијагностикована ХИВ инфекција, а процењује се да у нашој земљи  400 особа није знало да је инфицирано ХИВ-ом. Знајући да ХИВ инфекција може дуги низ година протицати без икаквих знакова и симптома, једини начин да се открије ХИВ инфекција је да се особа која је имала неки ризик тестира на ХИВ. Свако тестирање на ХИВ треба да буде добровољно и поверљиво, уз обавезно саветовање пре и после тестирања, а у циљу пружања правих и стручних информација потребних клијенту да донесе одлуку да ли је прави тренутак за тестирање, али и да препозна стварни ризик тј. ризично понашање које је практиковао или које и даље упражњава, и да идентификује личне могућности за превенирање инфицирања ХИВ-ом у будућности. С друге стране, ХИВ позитивне особе имају могућност да одмах по дијагностковању започну лечење ХИВ инфекције које даје одличне резултате, како у свету тако и у нашој земљи. Захваљујући терапији ХИВ инфекција је хронично стање са којим се може квалитетно и дуго живети, али само уколико се правовременим и адекватним лечењем контролише репликација ХИВ-а.

Епидемиолошка ситуација у Јужном Банату – Од 1986. године до данас у Јужнобанатском округу је регистровано 120 ХИВ позитивних особа, 49 особа је оболело, а 27 особа је умрло од последица ове инфекције. До краја новембра 2021. године пријављено је пет ХИВ позитивних. АИДС је регистрован код две особе, од којих је једна особа током 2021. године изгубила битку са овом болешћу. Највећи број ХИВ+ особа пријављен је са територија општина Панчево, Вршац и Ковин (79%). Када говоримо о узрасној структури особа које живе са ХИВ-ом, највише регистрованих имамо у популацији старости од 30-39 година (више од 50%). Доминантан пут преношења је ризичан сексуални контакт (74%) и то у групи мушкараца који упражњавају сексуалне контакте са мушкарцима (МСМ), преко 50%, па тако не чуди да у укупном броју ХИВ+ и оболелих особа доминирају особе мушког пола са учешћем од 87,5%.

ХИВ се преноси на следеће начине:

  • Сексуалним односом без заштите тј. без кондома (анални, вагинални и орални секс, при чему највећи ризик носи незаштићени анални сексуални однос),
  • Са заражене мајке на дете (у току трудноће, порођаја и дојења),
  • Разменом игала и шприцева код интравенске употребе наркотика.

ХИВ се ретко може пренети на следеће начине:

  • Пољупцем у уста (само у случају ако обе особе имају неке ранице у устима, нпр. услед вађења зуба, крварења десни… па у том случају дође до контакта „крв на крв”),
  • При тетовирању, пирсовању… (уколико се обавља нестерилизованим апаратима и у нехигијенским условима),
  • Приликом размене прибора за личну хигијену које је претходно користила особа која живи са ХИВ-ом (бријач, четкица за зубе…).

ХИВ се не преноси на следеће начине:

  • Боравком у истој просторији: социјалним контактом као што је разговор, поглед, дружење…,
  • Додиром тј. контактом, као што је руковање и загрљај,
  • Кашљањем или кијањем, преко зноја или суза,
  • Пољупцем у образ,
  • Коришћењем истог купатила или тоалета,
  • Коришћењем исте чаше/шоље или истог прибора за јело који је користила особа инфицирана ХИВ-ом,
  • Коришћењем исте постељине или пешкира,
  • Контактом са предметима на јавним местима (телефонска говорница, држачи у јавном превозу…),
  • Коришћењем истог базена или сауне,
  • Преко животиња или убодом инсеката (комарци, крпељи…),
  • Конзумирањем хране коју је припремила ХИВ позитивна особа

Најновији епидемиолошки подаци: https://www.batut.org.rs/download/aktuelno/hivEpid.pdf

Оставите одговор