OBRATIMO POSEBNU PAŽNJU NA NAJRANJIVIJE UČESNIKE U SAOBRAĆAJU
Četvrte nedelje aprila meseca svake godine obeležava se Nedelja prevencije povreda u saobraćaju. Svake godine oko 1,19 miliona ljudi izgubi život, a više desetina miliona biva lakše i teže povređeno u saobraćaju na putevima širom sveta. U našoj zemlji, samo u proteklih pet godina, preko 2.600 ljudi je izgubilo život, a preko 98.000 je zadobilo lakše ili teže telesne povrede u saobraćajnim nezgodama na putevima.
Posebno ranjivu kategoriju učesnika u saobraćaju predstavljaju deca i mladi, s obzirom da su upravo u ovom uzrastu povrede u saobraćanim nezgodama vodeći uzrok smrti. Osobe starosti 65 i više godina takođe predstavljaju ranjivu kategoriju učesnika u saobraćaju, pre svega zbog svojih psihofizičkih karakteristika koje ih čine podložnijim saobraćajnim nezgodama i njihovim težim posledicama. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, gotovo četvrtina svih smrtnih ishoda usled saobraćajnih nezgoda dešava se kod starijih učesnika u saobraćaju.
Saobraćajni traumatizam, sa svojom visokom stopom smrtnosti, povređivanja i posledičnim invaliditetom, predstavlja izuzetno veliki javno zdravstveni problem. Prevencija povreda u saobraćaju podjednako je važna kao i prevencija hroničnih nezaraznih bolesti, poput oboljenja srca i krvnih sudova, malignih bolesti, dijabetesa i sl.
BEZBEDNOST DECE U SAOBRAĆAJU
Deca kao učesnici u saobraćaju predstavljaju jednu od najranjivijih kategorija, kako zbog fizičkih, tako i zbog psiholoških karakteristika po kojima se razlikuju od odraslih. Njihova bezbednost zahteva posebnu pažnju svih učesnika u saobraćaju, ali i društva u celini.
U našoj zemlji u proteklih pet godina na putevima je smrtno stradalo 59 dece (2,3% ukupnog broja poginulih), dok je teže ili lakše povređeno njih 6.716 (6,8% ukupnog broja povređenih). Deca najčešće stradaju kao pešaci ili putnici u vozilima.
Deca su posebno ranjiva kao učesnici u saobraćaju iz više razloga:
1. Nedovoljno razvijena sposobnost procene rizika i saobraćajne situacije
Deca, posebno mlađeg uzrasta, nemaju u potpunosti razvijene kognitivne sposobnosti da bi mogla precizno da procene brzinu vozila koja se približavaju, kao ni udaljenost ni vreme koje im je potrebno da bezbedno pređu ulicu. To ih čini sklonim donošenju pogrešnih odluka u kritičnim trenucima.
2. Ograničeno vidno polje i fizičke karakteristike
Zbog svoje manje visine, deca često ne mogu da vide sve što se dešava u saobraćaju, niti su uvek vidljiva vozačima, posebno u zoni parkiranih vozila ili na nepreglednim mestima. Ovo dodatno povećava rizik od nezgoda.
3. Impulsivnost i nedostatak koncentracije i iskustva
Deca reaguju brzo, često i nepredvidivo. Lako se ometu i uglavnom deluju instinktivno, bez svesti o posledicama. Nedostatak iskustva u učešću u saobraćaju dodatno utiče na njihovo ponašanje.
4. Nepoznavanje saobraćajnih pravila i propisa
Iako se osnovna pravila ponašanja u saobraćaju uče u najranijem uzrastu, mnoga deca ih ne razumeju u potpunosti ili ih zaborave u stresnim ili situacijama koje zahtevaju brzo reagovanje.
5. Fizička ranjivost
U slučaju saobraćajne nezgode, dečije telo je znatno osetljivije na udarce i povrede. Čak i pri manjim brzinama, posledice mogu biti ozbiljne ili tragične.
Zaštita dece u saobraćaju mora biti prioritet svih nas. Pored roditelja i staratelja, i svi vozači, urbanisti, obrazovne i zdravstvene institucije, kao i svi drugi nadležni organi moraju doprineti stvaranju bezbednog okruženja za najmlađe učesnike u saobraćaju. Edukacija, uspostavljanje bezbednih zona oko škola i vrtića, kao i pravovremeno učenje i stalno podsećanje na odgovorno ponašanje u saobraćaju, ključ su u očuvanju dečijih života.
BEZBEDNOST MLADIH U SAOBRAĆAJU
Mladi ljudi uzrasta od 15 do 30 godina predstavljaju jednu od najrizičnijih grupa učesnika u saobraćaju. U brojnim zemljama, upravo ova starosna grupa učestvuje u najvećem broju saobraćajnih nezgoda sa teškim posledicama.
U našoj zemlji u proteklih pet godina na putevima je smrtno stradalo 516 mladih osoba (19,8 % ukupnog broja poginulih), dok je 29.994 teže ili lakše povređeno (30,5% ukupnog broja povređenih). Mladi najčešće smrtno stradaju ili bivaju povređeni kao vozači.
Razlozi za ovu ugroženost su brojni i složeni:
1. Nedovoljno iskustva u vožnji
Mladi vozači, posebno u ranim dvadesetim godinama, često nemaju dovoljno praktičnog iskustva za upravljanje vozilom u različitim uslovima (noćna vožnja, loše vreme, gust saobraćaj). Nedostatak iskustva čini ih sklonijim greškama i rizičnim situacijama.
2. Sklonost rizičnom ponašanju
Ova starosna grupa često je sklona ispoljavanju samopouzdanja i želje za dokazivanjem, što može dovesti do rizičnih ponašanja u saobraćaju poput vožnje prekomernom i neprilagođenom brzinom, opasnog preticanja, ignorisanja propisa i sl.
3. Upotreba alkohola i psihoaktivnih supstanci
Istraživanja pokazuju da mladi često učestvuju u saobraćaju pod uticajem alkohola ili drugih psihoaktivnih supstanci. To značajno utiče na koncentraciju, sposobnost procene situacije i brzinu reagovanja, čime se povećava rizik od nezgode.
4. Upotreba mobilnih telefona i ometanje tokom vožnje
Mladi često koriste mobilne telefone tokom vožnje – za poruke, pozive, društvene mreže ili slušanje muzike – što ih dodatno ometa i skreće pažnju sa puta.
5. Grupni uticaj i pritisak vršnjaka
Kada su u društvu, mladi vozači mogu biti skloniji rizičnom ponašanju pod uticajem vršnjaka. Želja da se pokažu ili da ispune očekivanja društva često dovodi do nepažnje i nepromišljenih poteza u saobraćaju.
6. Noćna vožnja i umor
Mladi često voze u kasnim večernjim satima ili posle izlazaka, kada su umorni, manje koncentrisani ili pod uticajem alkohola – što znatno povećava šanse za nezgodu.
Uprkos tome što mladi imaju dovoljno energije, brze reflekse i uglavnom dobru fizičku spremnost, oni su često žrtve sopstvenog nedostatka iskustva i uticaja okruženja. Podizanje svesti o rizicima, edukacija, kao i jačanje kulture odgovornog ponašanja u saobraćaju, ključni su koraci ka smanjenju broja saobraćajnih nezgoda u ovoj starosnoj grupi.
BEZBEDNOST STARIJIH UČESNIKA U SAOBRAĆAJU
Sa starenjem se povećava i rizik od povreda i stradanja u saobraćajnim nezgodama. Osobe starije od 65 godina pripadaju jednoj od najugroženijih kategorija učesnika u saobraćaju – bilo kao pešaci, biciklisti, vozači ili putnici.
U našoj zemlji u proteklih pet godina na putevima su smrtno stradale 793 osobe starosti 65 i više godina (30,5 % ukupnog broja poginulih), dok je 11.117 teže ili lakše povređeno (11,3% ukupnog broja povređenih). Starije osobe su najčešće smrtno stradale ili bivale povređene kao vozači.
Ranjivost satrijih u saobraćaju je posledica više međusobno povezanih faktora:
1. Smanjene fizičke sposobnosti
Sa godinama se smanjuje snaga, pokretljivost, brzina reagovanja i fleksibilnost. To utiče na sposobnost osobe da se brzo i bezbedno kreće, prelazi ulicu ili reaguje na opasne situacije u saobraćaju.
2. Slabiji vid i sluh
Vizuelne i auditivne sposobnosti takođe opadaju sa godinama, što može otežati uočavanje vozila, semafora, pešačkih prelaza, ali i registrovanje signala ili upozorenja drugih učesnika u saobraćaju.
3. Sporije donošenje odluka
Starijim osobama često je potrebno više vremena da procene saobraćajnu situaciju i donesu odluku. Ovo može biti kritično, posebno u brzim i dinamičnim uslovima gradskog saobraćaja.
4. Zdravstveni problemi i lekovi
Mnoge starije osobe imaju hronična oboljenja (poput dijabetesa, bolesti srca i krvnih sudova, artritisa) i koriste lekove (često kontinuirano, višestruko i često nepravilno) koji mogu uticati na njihovu sposobnost upravljanja vozilom ili brzinu reagovanja.
5. Veća fizička ranjivost pri nezgodama
Čak i u slučaju lakših nezgoda, starije osobe imaju veću šansu da pretrpe ozbiljnije povrede zbog krhkijeg zdravlja, manje gustine kostiju i sporijeg oporavka.
6. Manja prilagođenost savremenom saobraćaju
Saobraćaj postaje sve složeniji, a mnogi stariji učesnici se teže prilagođavaju novim tehnologijama u njemu (npr. električni trotineti, moderni saobraćajni sistemi), što može dovesti do zabune ili nebezbednog ponašanja.
Zaštita starijih osoba u saobraćaju mora biti jedan od prioriteta društva. To podrazumeva prilagođavanje infrastrukture (širi trotoari, duže trajanje zelenog svetla, dobro osvetljenje, jasna signalizacija), edukaciju, redovne medicinske preglede, kao i podršku porodice i zajednice u celini.
Kako odgovornim ponašanjem možemo sprečiti nastanak povreda u saobraćaju i povećati bezbednost, ne samo ranjivih učesnika u saobraćaju, već i svih nas?
Veliki broj saobraćajnih nezgoda može biti sprečen odgovornim ponašanje svih učesnika u saobraćaju – vozača, pešaka, biciklista i putnika. Svako od nas ima važnu ulogu u stvaranju bezbednijeg okruženja na putevima.
1. Poštovanje saobraćajnih pravila
Osnovna pravila – kao što su poštavanje ograničenja brzine, crvenog svetla, prvenstva prolaza – nisu tu bez razloga. Njihovim poštovanjem direktno se smanjuje rizik od sudara i povreda.
2. Vožnja u treznom stanju
Vožnja pod uticajem alkohola ili drugih psihoaktivnih supstanci značajno smanjuje sposobnost reagovanja i procene situacije. Biti trezan za volanom jedan je od najvažnijih oblika odgovornog ponašanja.
3. Korišćenje sigurnosnog pojasa
Sigurnosni pojas spasava živote – to je jednostavna i efikasna mera zaštite u slučaju sudara. Isto važi i za dečija sedišta i pojaseve za sve putnike u vozilu.
4. Pažnja i koncentracija
Vozači treba da budu maksimalno fokusirani na vožnju – bez mobilnih telefona, poruka, razgovora ili drugih ometanja. Isto važi i za pešake – gledanje u telefon pri prelasku ulice može biti pogubno.
5. Prilagođavanje vožnje uslovima na putu
Kiša, sneg, magla, klizav kolovoz ili slaba vidljivost zahtevaju sporiju, pažljiviju vožnju. Odgovorni učesnici u saobraćaju znaju da se prilagode uslovima na putu.
6. Poštovanje drugih učesnika u saobraćaju
Tolerancija, uvažavanje pešaka, biciklista i vozača sa manje iskustva doprinose kulturi bezbednog ponašanja na putu.
Imajte u vidu da bezbednost na putu nije stvar sreće – ona je rezultat izbora, odgovornosti i poštovanja pravila.
ODGOVORNIM PONAŠANJEM DO BOLJE BEZBEDNOSTI U SAOBRAĆAJU!
Izvor:
Ostavite odgovor