Сезона надзора над Грозницом Западног Нила је почела 01.јуна и трајаће до 15.новембра текуће године.

У оквиру пројекта „ Ентимолошки надзор комараца и детекција изазивача векторских заразних болести – грознице Западног Нила, денге, чикунгуње, Зика грознице и маларије“ за 2019. годину,  комарци су узорковани током друге недеље јуна на територији града Панчева. Последњим испитивањем збирних узорака комараца врсте Culex pipiens pipiens у лабораторији Завода за биоциде и медицинску екологију-Београд, утврђено је присуство вируса грознице Западног Нила на локацији Долово.

Грозница Западног Нила је вирусна инфекција, коју преносi комарaц – вектор из рода Culex (тзв. кућни комарац, који је распрострањен и на територији наше земље), а примарни резервоар заразе су птице. Значајан је јавноздравствени проблем како у ЕУ и земљама у окружењу,  тако и у Србији па и у Јужнобанатском округу. На активност вируса утичу бројни фактори, као што су климатске промене, распрострањеност комараца, популација птица итд.

Пут преношења обољења је убод зараженог комарца. Симптоми Грознице Западног Нила (ГЗН) настају од 3 до 14 дана након убода. Код око 80% инфицираних особа болест протиче асимптоматски, око 20% има благу клиничку слику у виду грознице, главобоље, мучнине, повраћања, отока лимфних жлезда или осипа на кожи, а код једног од 150 инфицираних долази до развоја тешке клиничке слике, односно неуроинвазивног облика болести. Фактори ризика за појаву тежег, неуроинвазивног облика су старост преко 50 година, хронична обољења код пацијента, имуносупресија, дијабетес и обољења кардиоваскуларног система.

Први пут се тежак-неуроинвазивни облик овог обољења на територији Јужнобанатског округа региструје 2012. године, да би већ 2013. године била пријављена епидемија Грознице западног Нила. Од 2012. године успостављен је систем сезонског надзора на територији целе Републике Србије. Од почетка надзора,сваке сезоне се на територији Јужнобанатског округа региструју случајеви ГЗН, па се наше подручје може сматрати ендемским за ово обољење. Највећи број оболелих особа од Грознице западног Нила регистрован је 2018. године

 

Најбоља и најефикаснија превентивна мера је спречити убод комарца и то применом следећих поступака:

  1. Систематско и организованао запрашивање комараца.
  2. Редукција броја комараца на отвореном – Исушивањем извора стајаће воде и елиминисањем места на која се склањају комарци и на којима полажу јаја. Најмање једном недељно треба испразнити воду из саксија за цвеће, посуда за храну и воду за кућне љубимце, канти, буради и лименки, уклонити одбачене гуме и друге предмете који могу да прикупљају воду.
  3. Редукција броја комараца у затвореном простору – Препоручује се употреба заштитних мрежа или комарника на вратима и прозорима, тако да комарци не могу да продру у затворен простор.
  4. Мере личне заштите – Већина комараца је активна у зору и сумрак, па треба избегавати боравак ван куће у овом периоду уколико је то могуће. Потребно је користити репеленте током боравка на отвореном, уз истовремено ношење широке одеће са дугачким рукавима и ногавицама.

 

До 19.06.2019. године на територији Јужнобанатског округа није потврђен ни једанслучај обољења од неуроинвазивног облика ГЗН.

Више информација о актуелној епидемиолошкој ситуацији грознице Западног Нила на територији Републике Србије можете пронаћи на сајту Института за јавно здравље Србије „Др Милан ,Јовановић Батут“ http://www.batut.org.rs/index.php?content=1742

Оставите одговор