МОРБИЛИ

Морбили– акутно заразно вирусно ( морбила вирус) обољење обично са изненадном појавом високе температуре, коњуктивитисом, цурењем из носа, кашљем, главобољом . Након тога 3-7 дана јављају се оспа макулопапуларна, прво на лицу а потом на трупу и екстремитетима која траје 4-7 дана. Резервоар болести је човек, а начин преношења- ваздушно капљичним путем, или у директном контакту са секретима из грла и носа инфицираног. Инкубација је од 7 до 18 дана, обично 14 дана. Период заразности – нешто пре појаве симптома и 4 дана по избијању оспе. Осетљивост- сви који нису преболели или нису успешно вакцинисани. Превенција-имунизација по календару обавезне имунизације лица одређеног узраста, вакцина против малих богиња, заушки и рубеле (ММР) даје се  у другој и седмој години живота детета. 

Значај имунизације

Имунизација је једина поуздана и ефикасна мера у спречавању болести, компликација болести, смрти од одређених заразних болести, а која је законски регулисана – Програмом обавезних имунизација становништва против одређених заразних болести. У нашој земљи је вакцина против морбила (моновакцина) уведена 1971. године,  ММ (двовалентна, морбили/мумпс) 1981. године, а комбинована ММР (морбили, мумпс, рубела)  1991. године, али је због прекида у снабдевању њена континуирана примена почела 1994. године. Применом живе атенуиране вакцине остварује се  заштитни ниво антитела у 95% код деце која су вакцинисана са навршених 12 месеци, па чак и 98% код деце вакцинисане са 15 месеци и касније.  Серолошке студије показују да се  код 99% особа које су примиле 2 дозе вакцине у узрасту након навршених 12 месеци развио адекватан имунолошки одговор.

На територији Јужнобанатског округа у 2016. години обухват  у другој години ММР вакцином је 94,87%  a у седмој години 98,33% и овај обухват вакцимацијом обезбеђује спречавање настанка обимних епидемија. Анализом епидемија морбила у Румунији,  може се видети значај одржавања обухвата имунизације >95% у циљу спречавања болести, компликација болести, смрти од одређених заразних болести и настанка епидемије. Тренд раста броја оболелих од морбила је  директно повезан са падом обухвата становништва имунизацијом.

 Препоруке

Свака особа која је била у контакту са оболелим од Морбила и има повишену температуру,  макулопапуларну оспу, кашаљ, цурење из носа  треба да се јави изабраном доктору ради дијагностике, праћења и лечења.

Епидемиолошка ситуација у Европи

Ако посматрамо епидемиолошку ситуацију морбила у земљама Европске уније у последњих годину дана, на основу дописа Института за јавно здравље Србије, Европском Центру за контролу болести, пријављено  је 4484  случаја морбила, што је приближно исти број пријављених случајева по календарским годинама од 2014. године. У 2016. години  епидемије су регистроване у Француској, Ирској, Енглеској и Велсу, као и у Италији, а епидемије су у току у Аустрији, Немачкој, Италији и Румунији.  У односу  на импортациони статус  у 8 земаља ЕУ случајеви морбила су „инфицирани“ у Румунији (34),  док  су у 63 случаја импортовани из других земаља ЕУ, а у 169 случајева из земаља који нису у ЕУ, током претходних 12 месеци. Од почетка епидемије морбила у Румунији почетком 2016. године до 4.3.2017. године пријављено је 3109 случајева са 16 смртних исхода (особе које су биле имунокомпромитоване или са неким коморбидитетом).  Сви случајеви су  лабораторијски потврђени или су епидемиолошки повезани са лабораторијски потврђеним, а бебе испод годину дана и мала деца (1-4) су највише заступљени узраст у оболевању (2/3 свих случајева). 98% случајева је невакцинисано, 8  је приимило једну дозу, а 33  две дозе вакцине са морбили компонентом. У епидемији је идентификован генотип Б3  вируса морбила  који циркулише и у другим земљама ЕУ од 2015. године.  Генотип Д4 је био идентификован у претходним епидемијама у Румунији. Ако посматрамо Румунију од 42 округа, у 26 округа су пријављени случајеви, и то највећим бројем регистрован у области  Caras Severin  (726) на западу Румуније на граници са Србијом. У складу са националним календаром имунизације у Румунији  обухват ММР са првом и другом дозом ММР  почетком 2000-их је био >95%.  Од 2010. године обухват  пада са првом дозом, када је износио 86%, а последњи процењи обухват са другом дозом  је био 88% у 2014. години.  Током исте године обухват по окрузима са првом дозом се кретао од 71-89%, а са другом од 53-95%.

Од 1995. године до 15.03.2017. године у Јужнобанатском округу је регистрован само један случај оболења од морбила и то 2014. године, импортован из Билеће, студент из Вршца.