Годишње обележавање Међународног дана особа са инвалидитетом 3. децембра проглашено је 1992. године Резолуцијом 47/3 Генералне скупштине Уједињених нација. Обележавање Дана има за циљ да промовише разумевање питања инвалидитета и мобилише подршку за достојанство, права и добробит особа са инвалидитетом. Међународни дан особа са инвалидитетом је ове године посвећен теми „Трансформативна решења за инклузивни развој: улога иновација у стварању приступачнијег и праведнијег света“.
Након одржане седамдесет седме седнице Генералне скупштине Уједињених нација са темом „Преломни тренутак: трансформативна решења за међусобно повезане изазове“, уз признање да се свет налази у критичном тренутку у историји Уједињених нација, констатовано је да је време да се предузму акције и пронађу заједничка решења у изградњи одрживијег и отпорнијег света за све и за генерације које долазе. Сложене и међусобно повезане кризе са којима се човечанство данас суочава, укључујући пандемију ковида 19, рат у Украјини и другим земљама, климатске промене, представљају хуманитарне изазове без преседана, као и претњу по глобалну економију.
Најчешће су у тренуцима кризе, припадници рањивих група као што су особе са инвалидитетом највише искључени и препуштени сами себи. У складу са централном одредницом Агенде за одрживи развој до 2030. да „не оставимо никога иза себе“, кључно је да се кроз сарадњу влада и јавног и приватног сектора пронађу иновативна решења и за особе са инвалидитетом како би свет учинили доступнијим и праведнијим местом.
Глобално обележавање Међународног дана особа са инвалидитетом 2022. обухвата три теме о којима ће се говорити а које се односе на развој инклузије особа са инвалидитетом у области запошљавања, у смањењу неједнакости и инклузије у области спорта као примера добре праксе.
Иновације у области запошљавања укључују знања и вештине потребне за запослење у иновативном, брзопроменљивом технолошком пејзажу и помоћне технологије које могу повећати доступност запошљавању и бити укључене у радно место. Иновације, практични алати и добре праксе за смањење неједнакости у јавном и приватном сектору укључују особе са инвалидитетом и промовисање различитости на радном месту. Област спорта је препозната као место за иновације, запошљавање и правичност.
Чињеница је да је промоција здравља особа са инвалидитетом дуги низ година била занемарена област интересовања друштва у целини и опште здравствене заједнице, те је у великој мери неопходно да се истраживачи, финансијери и пружаоци здравствених услуга покрену у циљу успостављања квалитетније здравствене заштите за особе са инвалидитетом.
Циљеви програма промоције здравља за особе са инвалидитетом обухватају:
– смањење секундарних стања као што су гојазност, хипертензија, декубитус итд.
– одржавање функционалне независности
– пружање могућности за разоноду и уживање
– побољшање укупног квалитета живота кроз смањење еколошких баријера за добро здравље.
Како би се постигли ови циљеви, потребне су иницијативе за промоцију здравља у заједници за особе са инвалидитетом, колективни напори који би могли да обогате животе особа са инвалидитетом, као што су нпр. проширење услуга у центрима за рекреацију, промоција добре здравствене праксе за особе са инвалидитетом, оснаживање особа са инвалидитетом да преузму контролу над сопственим здрављем.
У Републици Србији, Стратегијом унапређења положаја особа са инвалидитетом за период од 2020. до 2024. године и Акционим планом од 2021. до 2022. године је предвиђен низ мера и активности чија би реализација допринела остварењу три посебно истакнута циља: повећаној друштвеној инклузији особа са инвалидитетом, обезбеђењу уживањa права особа са инвалидитетом на пословну способност и породични живот на равноправној основи са другима и ефикасној заштити од дискриминације, насиља и злостављања, и системском увођењу перспективе инвалидитета у доношење, спровођење и праћење јавних политика.
На основу процена Европске агенције за реконструкцију из 2006. године, у Републици Србији живи између 700.000 и 800.000 особа са инвалидитетом, што је и просечан број особа са инвалидитетом у земљама ЕУ (између 8 – 12% од укупног броја становника). Пописна методологија у Попису 2011. године ишла је приступом пријављене потешкоће у функционисању услед одређеног здравственог проблема, па су подаци показали да се укупно 571.780 грађана може сматрати особама са инвалидитетом, што представља око 8% укупне популације. Међутим, овоме треба додати да је за 119.482 грађана статус инвалидитета непознат, што представља додатних 1,66% укупне популације. Од укупног броја, више од 58% чине жене, док је мушкараца мало мање од 42%.
„У друштву су широко раширене предрасуде и стереотипи о особама са инвалидитетом, чему значајно доприносе медији, а запослени у институцијама система свој рад још увек заснивају на медицинском моделу инвалидитета. Теме о значењу, природи и последицама инвалидитета нису заступљене у образовним програмима. На универзитетима друштвено-хуманистичких наука не постоје студије инвалидитета (eng. disability studies), које се као посебна академска дисциплина изучавају на многим универзитетима у свету, што за последицу има низак ниво знања будућих професионалаца о социјалном конструкту инвалидитета. Жене са инвалидитетом су у ризику од вишеструке дискриминације, невидљиве су у јавној сфери, не учествују у довољној мери у јавном и политичком животу, суочавају се са тешкоћама у остваривању својих права и изложене су родно заснованом насиљу“, Стратегија за унапређење положаја особа са инвалидитетом у Републици Србији за период од 2020. до 2024. године.
Извор:
Оставите одговор