Међународни дан деце оболеле од малигних болести, 15. фебруар, успостављен је 2002. године од стране Међународне конфедерације Удружења родитеља деце оболеле од рака, а данас се обележава у више од 85 земаља широм света. На иницијативу удружења родитеља и уз подршку Министарства здравља, Међународни дан деце оболеле од малигних болести у нашој земљи је 2013. године постао део националног Календара јавног здравља. Овај међународни дан обележава се сваке године у циљу едукације и ефикасног спровођења свих мера које ће омогућити рану дијагностику, адекватну терапију, рехабилитацију и бољи квалитет живота деце оболеле од малигних тумора.

Сваке године у свету оболи више од 160.000 деце од неког облика малигног тумора, а више од 90.000 деце умре од неког облика рака. Рак код деце чини од 0,4 до 4% свих малигних болести у општој популацији широм света. У просеку у свету оболевање од рака код деце чини 1% у структури оболевања од свих малигних болести, у Европи 0,4% и у Србији око 0,7%. Највеће учешће у структури оболевања се региструје у Африци, 4%, углавном због разлика у старосној структури и очекиване дужине трајања живота на рођењу. Упркос добрим резултатима лечења, малигне болести су чак и у развијеним земљама и даље други по учесталости узрок смртности код деце узраста 0 до 14 година, одмах иза повреда.

У Републици Србији сваке године се, у просеку, открије 314 деце оба пола узраста од 0 до 19 година са неким од облика малигне болести. Као и у већини земаља у развоју и у Србији је готово 2/3 новооболеле деце (63,4%) узраста до 15 година. Три групе обољења, и то леукемије, тумори мозга и лимфоми чине најчешће заступљене малигне болести у дечјем узрасту. Ове три групе малигних болести чиниле су готово половину свих малигних болести дечијег узраста.

Леукемије су најчешће малигне болести у дечијем узрасту. У структури оболевања у узрасту до 15 година чиниле су 26,6%, следе тумори мозга са 18,6% и лимфоми са 9,5%. У узрасту 0–19 година у структури оболевања најзаступљеније су биле леукемије са 20,4%. Као и млађим узрасним групама, следе тумори мозга са 16,6% и лимфоми са 12,1%. Малигни епителни тумори (карциноми), који чине скоро 90% малигних тумора код одраслих, у дечијем узрасту су изузетно ретки. Насупрот томе, ембрионални тумори јављају се готово искључиво у дечијем узрасту.

Најчешћи разлог смртног исхода у дечјем узрасту у Србији су биле леукемије, лимфоми и тумори мозга. У просеку сваке године 50 деце узраста од 0 до 19 година изгуби битку са овом болешћу. У складу са савременим медицинским достигнућима, будућа истраживања усмерена у правцу етиологије малигних тумора код деце омогућиће не само ефикасно спровођење превентивних мера, већ бржу и ефикаснију рану дијагностику, примену стандардне терапије и самим тиме дуже преживљавање код деце оболеле од рака свуда у свету.

На основу података Регистра за рак Завода за јавно здравље Панчево, у последњих десет година, у Јужнобанатском округу, у просеку годишње седморо деце (3-15 деце) оболи, а двоје (0-5 деце) изгуби битку са овом болешћу. Најчешћи малигни тумори код деце у нашем округу су акутне леукемије и линфоми, затим малигне болести локализоване на мозгу, костима, меким ткивима, бубрезима и гонадама. У посматраном периоду највише смртних исхода је пријављено у узрасту од 15-19 година (52,6%), затим 0-4 године (26,3%), у узрасту 5-9 (15,8%), а најмање у узрасту 10-14 (5,3%). Последње три-четири године у Јужном Банату, забележен је благи пад у броју регистрованих оболелих и умрлих од малигних болести у дечијем узрасту.

У складу са препорукама Светске здравствене организације и Међународног удружења за борбу против рака, исказан је приоритет у здравственој заштити деце и адолесцената пре свега у погледу превенције, раног откривања, лечења и рехабилитације ове вулнерабилне популационе групе. Циљ је да се како родитељима, деци, тако и широј друштвеној заједници пруже праве информације како да обрате пажњу и препознају ране знаке упозорења и симптоме и да одмах потраже стручну медицинску помоћ, јер брза и ефикасна рана дијагностика, примена стандардне терапије омогућиће дуже преживљавање деце и адолесцената оболелих од рака.

Рани знаци упозорења:

  1. Беле тачкице у оку, нова разрокост, ново слепило, избочена очна јабучица
  2. Куглице у стомаку и карлици, глави и врату, удовима, тестисима, жлездама
  3. Необјашњиво продужена температура преко две недеље
  4. Необјашњив губитак тежине, бледило, умор, стварање модрице или крварење
  5. Болови у костима, зглобовима, леђима, и лако настали преломи
  6. Неуролошки знаци: промена или погоршање хода, равнотеже или говора, главобоља више од две недеље са или без повраћања, увећање главе

Корисни линкови:

Оставите одговор