22.aprila obeležava 50 godina od uspostavljanja-prvog obeležavanja Dana planete Zemlje.

Na konferenciji UNESCO-a 1969. godine Džon Mek-Konel prvi put je predstavio ideju obeležavanja Dana planete Zemlje i iste godine je dizajnirana Zastava Zemlje, a sam naziv Earth.day prvi put je upotrebio gradonačelnik San Franciska, Džozef Alioto, 21. marta 1969. godine. Ipak, ovaj datum obeležava se širom sveta tek od 1992. godine, kada je na Konferenciji UN o životnoj sredini u Brazilu ustanovljen dugoročni Program promocije održivog razvoja. Na predlog bolivijske vlade 2009. godine Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je ovaj datum međunarodnim Danom planete Zemlje.

Najvažnije teme kojima se bavi ova kampanja su:

  • klimatske promene (praćenje, uticaj, prevencija),
  • smanjenje zagađenja životne sredine plastikom,
  • zaštita ugroženih vrsta,
  • potreba širenja ekološke svesti,
  • ekološko vaspitanje i obrazovanje i
  • podsticanje aktivnosti ekoloških pokreta.

 Tema Dana planete zemlje u 2020. godini su  aktivnosti za sprečavanje klimatskih promena. Ogroman izazov, ali i propuštene prilike za aktivnosti u vezi sa klimatskim promenama, izdvojili su to pitanje kao najuticajniju temu ove pedesetogodišnjice.  Klimatske promene predstavljaju najveći izazov budućnosti čovečanstva i ekosistema za održanje života koji naš svet čine naseljivim.

Na početku, Dan planete Zemlje bio je jedinstven odgovor na okruženje u krizi – izlivanje nafte, smog, reke toliko zagađene naftom da su bukvalno gorele. 22.aprila 1970. godine 20 miliona Amerikanaca – tada 10% američke populacije – izašlo je na ulice, fakultetske kampuse i stotine gradova, kako bi protestovali zbog ekološkog neznanja i zahtevali novi put za našu planetu. Prvi Dan planete Zemlje zaslužan je za pokretanje modernog ekološkog pokreta, a sada je prepoznat kao najveći građanski događaj na planeti. Bio je povod za razvoj zakonske regulative iz ove oblasti, kako u mnogim državama, tako i u međunarodnom pravu.

Dan planete Zemlje i dalje ima veliki međunarodni značaj: 2016. godine Ujedinjene nacije izabrale su 22. april kao dan kada je na snagu stupio istorijski Pariski sporazum o klimatskim promenama, prvi takve vrste, posle propasti Kjoto protokola, koji su potpisale sve države sveta.

Kao glavni cilj države su odredile zadržavanje povećanja globalne prosečne temperature znatno ispod 2°C u odnosu na pre-industrijski period, što je veliki broj naučnika odredio kao granicu koju ne bi trebalo preći. Predviđeno je da se ovaj cilj ispuni tako što će se članice potruditi da  emisija gasova staklene bašte na globalnom nivou raste još svega nekoliko godina, nakon čega bi se krenulo u brze redukcije u skladu sa najboljom dostupnom naukom.

Sve države potpisnice dužne su da predstave svoje petogodišnje nacionalne planove za emisije gasova staklene bašte. Svaka država samostalno kreira svoje politike u skladu sa mogućnostima, a takođe postoji i obaveza redovnog podnošenja izveštaja kako bi se pratili rezultati. Ideja je da borba protiv klimatskih promena postane i pitanje prestiža i ponosa, što bi podstaklo države na dalju saradnju kako bi ostvarile što bolje rezultate. Prva prilika za presek stanja biće ova godina, kada će države predstaviti svoje nove petogodišnje planove. Prema sadašnjim procenama, čak i kada bi države u potpunosti ostvarile ono što piše u njihovim planovima, ponovo bi nas očekivalo zagrevanje između 2,7 i 3,5°C. 

Zavod za javno zdravlje Pančevo kao deo  sistema javnog zdravlja u Srbiji, posvećen je očuvanju i unapređenju životne sredine i svojim radom, posebno na edukaciji stanovništva, ali i brojnim ispitivanjima u životnoj sredini,  svakodnevno ukazuje na aktivnosti koje je potrebno preduzeti u cilju zaštite okoline u kojoj živimo.

Prema  Zakonu o javnom zdravlju, zavod je  nadležan za sledeće poslove u oblasti životne sredine i zdravlja stanovništva:

  • praćenje i analiza stanja životne sredine, odnosno analiza vode (površinske i podzemne vode, vode koje se koriste za piće i rekreaciju), vazduha, zemljišta, buke u naseljenim mestima vezano za uticaje na zdravlje;
  • praćenje i kontrola kvaliteta i zdravstvene ispravnosti vode za piće i procena uticaja njenog zagađenja na zdravlje stanovništva;
  • praćenje i kontrola zdravstvene ispravnosti životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe u cilju nadžora kroz posebne programe ministarstva zdravlja i lokalne samouprave i procena njihovog uticaja na zdravlje stanovništva;
  • praćenje i analiza zdravstvenog stanja stanovništva i procena rizika po zdravlje u vezi sa uticajima iz životne sredine, uključujući i procenu epidemiološke situacije;
  • davanje mišljenja o dokumentima prostornog i urbanističkog planiranja, uključujući i tehničku dokumentaciju, u smislu zakona kojim se uređuje planiranje i izgradnja u delu koji se odnosi na zdravlje stanovništva;
  • procena rizika po zdravlje stanovništva na osnovu registra izvora (katastra) zagađivanja i
  • širenje saznanja i uključivanje stanovništva u akcijama unapređenja stanja životne sredine.

Sastavni deo analize zdravstvenog stanja stanovništva su i rezultati praćenja stanja u životnoj sredini o kojima možete pročitati u Zdravstveno statističkim biltenima https://www.zjzpa.org.rs/zdravstveno-statisticki-bilten/

Desetak godina unazad Zavod je organizovao foto konkurs i izložbu ekološki angažovanih fotografija „Objektivom kroz svet oko nas“ posvećenih Danu planete Zemlje i Svetskom danu zaštite životne sredine https://www.zjzpa.org.rs/category/dan-planete-zemlje/; https://www.zjzpa.org.rs/category/svetski-dan-zastite-zivotne-sredine/

Ove godine na Dan planete Zemlje predlažemo vam da u krugu porodice organizujete igre sa decom kao u  predlozima:

  1. https://www.nationalgeographic.com/family/2020/04/neighborhood-safari/
  2. https://www.earthday.org/24-hours-of-action/
  3. https://earthchallenge2020.earthday.org/

 

Ostavite odgovor