„ПЛАНЕТА ПРОТИВ ПЛАСТИКЕ“

Дан планете земље се обележава сваког 22. априла од 1970. године са циљем подизања свести о значају очувања животне средине. Данас се Дан планете Земље обележава у циљу фаворизовања акције за промену људског понашања и стварања глобалних, националних и локалних политичких промена, укључујући активности преко 1 милијарде људи из више од 193 земље света.

Разорне последице људске делатности присутне су у свим деловима планете у виду:

  • растуће температуре које подстичу деградацију земљишта,
  • промена образаца падавина и појаве природних катастрофа,
  • повећање екстремних временских догађаја,
  • несигурности хране и воде услед ограничене доступности здравствено безбедне хране и воде за пиће,
  • економских поремећаја.

Године 2009. године Генерална скупштина УН донела је Резолуцију А/РЕС/63/278, тежећи да истакне глобални значај обележавања овог датума, у циљу упозорења на опасности које прете животу на Земљи, екосистемима и урбаним зонама услед развоја индустрије, повећане потрошње енергије, глобалног загревања и климатских промена, како би светска популација постала свесна своје одговорности према планети на којој живимо и тако смањила негативан утицај на животну средину.

Званична тема за 2024. је „Планета против пластике“.

„Планета против пластике“ представља идеју која би требало да уједини све становнике планете, предузећа, владе, цркве, синдикате и невладине организације у непоколебљивој борби за укидање употребе пластике зарад здравља људи и Планете, захтевајући смањење производње пластике за 60% до 2040. године, са крајњим циљем да се обезбеди будуćност без пластике за генерације које долазе.

Кампања скреће пажњу на штетне ефекте пластике у нашој околини – штети људском и морском здрављу, затрпава плаже, зачепљује токове отпада и депоније и тиме оснажује људе да направе разлику и да престану да загађују планету пластиком.

Да би се постигло смањење од 60% до 2040. године, планирани су следећи циљеви:

  1. промовисање широке јавне свести о штети коју пластика наноси здрављу људи, животиња и целокупном биодиверзитету и захтева да се спроведу додатна истраживања о њеним здравственим импликацијама, укључујући објављивање свих информација у вези са његовим ефектима у јавност;
  2. брзо укидање све пластике за једнократну употребу до 2030. године и постизање ове обавезе поступног укидања у Уговору Уједињених нација о загађењу пластиком 2024. године;
  3. потпуно окончање производње свих облика пластике, укључујући и модну индустрију;
  4. улагање у иновативне технологије и материјале за изградњу света без пластике.

ПЛАСТИКА

Пластика се протеже даље од непосредног еколошког проблема; представља озбиљну претњу људском здрављу једнако алармантну као и климатске промене. Како се пластика разлаже у микропластику, она ослобађа токсичне хемикалије у наше изворе хране и воде и циркулише кроз ваздух који удишемо.

Производња пластике је сада порасла на више од 380 милиона тона годишње. У последњих десет година произведено је више пластике него у целом 20. веку, са планираним додатним убрзањем производње у будућности. Више од 500 милијарди пластичних кеса се произведе годишње, односно милион кеса у минути. Многе пластичне кесе, иако се користе свега неколико минута, загађују околину, јер им је период распадања веома дугачак. Чак и након што се пластика распадне, она остаје као микропластика, ситне честице које прожимају сваки део живота на планети.

ПРОИЗВОДЊА ОДЕЋЕ

Производња одеће се удвостручила од 2000. године, а процењује се да ће се утростручити до 2050. године. Велики отпад карактерише ову индустрију, јер исцрпљује здраво земљиште, контаминира изворе слатке воде, загађује ваздух, загађује океане, уништава шуме, оштећује екосистеме и здравље њиховог биодиверзитета. Један од циљева очувања планете Земље је и промене ка одрживим праксама у набавци, производњи, дистрибуцији, маркетингу и потрошњи.

Индустрија „брзе“ моде годишње произведе преко 100 милијарди одевних предмета. Прекомерна производња и прекомерна потрошња трансформисали су индустрију, што је довело до, практично, једнократне употребе моде. Људи сада купују 60% више одеће него пре 15 година, али сваки предмет се чува двоструко краће.

Процењује се да се у модној индустрији годишње створи 92 милиона тона текстилног отпада. Отприлике 85% одевних предмета заврши на депонијама или спалионицама, а само 1% се рециклира. Скоро 70% одеће је направљено од пластике (углавном полиестера), односно од сировина нафте, што доводи до ослобађања опасних микровлакана приликом прања и континуираног доприноса дугорочном загађењу на депонијама. Један од циљева очувања планете Земље је и промене ка одрживим праксама у набавци, производњи, дистрибуцији, маркетингу и потрошњи одеће.

Повећање свести је први корак ка доношењу одлука о томе како створити здравије окружење. Свака особа може допринети променама.

Постоји много начина како се може помоћи у очувању наше Планете:

  • користити вреће за вишекратну употребу,
  • смањити/избацити из употребе пластику за јаднократну употребу,
  • сортирати отпад да би могао да се рециклира,
  • користити средства за одржавање хигијене која не оштећују околину,
  • смањити/избацити из употребе пестициде,
  • куповати производе из органске производње,
  • смањити конзумацију меса,
  • куповати локалну храну,
  • гасити светло у просторији у којој се не борави,
  • користити енергију која не угрожава околину
  • и друго https://www.earthday.org/earth-day-tips/

Извор:

https://izjzv.org.rs/?lng=&cir=&link=3-15-4147

Оставите одговор