Zvuk je vrsta energije koja se prenosi zvučnim talasima od izvora do ljudskog uva.
Buka je neželjen zvuk koji višestruko ugrožava ljudsko zdravlje.
Razlike u individualnoj osetljivosti na buku su velike. Buka je subjektivan osećaj. Ona je određena fizičkim osobinama zvuka i fiziološkim svojstvima uva i ljudskog organizma. Ono što merimo je zvuk, tj njegova jačina. Merenja buke se vrše bukomerima, uređajima koji analiziraju parametre koji utiču na subjektivni doživljaj buke.
Izvori Buke u životnoj sredini iz prirode (udar groma, vodopadi, jaki vetrovi, životinje…) manje su značajni od antropogenih kao što su saobraćaj, industrija, građevinski i javni radovi, rekreacija, sport i zabava.
U zatvorenom prostoru izvori buke su servisni uređaji vezani uz zgrade, elektroakustički uređaji za emitovanje muzike i govora, kućni uređaji i buka iz susedstva.
Među najvažnijim izvorima buke je saobraćaj, čak 80% zagađenja bukom u gradovima uzrokuju automobili. U životnoj sredini izvori buke iz prirode (udar groma, vodopadi, jaki vetrovi, životinje…) manje su značajni od antropogenih kao što su saobraćaj, industrija, građevinski i javni radovi, rekreacija, sport i zabava.
Efekti na zdravlje mogu biti:
- auditivni (efekti na čulo sluha)
- neauditivni (psihosomatski efekti)
Ozbiljnost oštećenja sluha zavisi od intenziteta i trajanja delovanja buke.
Izloženost jakoj isprekidanoj ili udarnoj buci pri radu ili zabavi češće može izazivati privremeno pomeranje praga čujnosti, nego trajni gubitak sluha.
Glavni auditivni simptomi su zaglušenost, šum, zvonjava u ušima (tinnitus), neprijatan bol, gubitak sluha i vrtoglavica. Simptomi često spontano nestaju, do 48 sati nakon izlaganja jakoj buci.
Kod trajne izloženosti intenzivnoj buci dolazi do delimičnog ili potpunog gubitka sluha.
Neauditivni zdravstveni efekti izraz su fiziološke reakcije na stres.
Većina efekata buke (smetnje kardiovaskularnog, digestivnog i imunološkog sistema, smanjenje pažnje i pamćenja, suženje vidnog polja) kratkotrajna je i prolazna.
Zdravstvene smetnje mogu preći u hronične kao što su
- nesanica, povišen krvni pritisak
- poremećaj apetita, poremećaj seksualne funkcije, nervoza i depresija
- kod dece se zapažaju poremećaji koncentracije i pamćenja
- buka posebno ometa intelektualni rad
Izloženost velikoj buci
- povećava rizik da se doživi srčani infarkt
- izaziva neraspoloženje, razdražljivost, nemir
- dovodi do smetnji u ponašanju koje ide do agresivnog
„Zagađenje bukom“ je značajan javnozdravstveni i ekološki problem i zahteva bolje upoznavanje svih nas sa štetnim efektima buke i ekspozicionim nivoima u životnoj i radnoj sredini kako bi se preduzele mera za smanjenje nivoa buke u svakodnevnom životu i radu.
Svakodnevna buka šteti zdravlju detaljno…
IZVEŠTAJ O SISTEMATSKOM ISPITIVANJU BUKE U Vršcu za 2015. godinu (Izvod) možete pogledati ovde…
IZVEŠTAJ O SISTEMATSKOM ISPITIVANJU BUKE U Vršcu za 2014. godinu (Izvod) možete pogledati ovde…
IZVEŠTAJ O SISTEMATSKOM ISPITIVANJU BUKE U Vršcu za 2013. godinu (Izvod) možete pogledati ovde…
IZVEŠTAJ O SISTEMATSKOM ISPITIVANJU BUKE U Vršcu za 2012. godinu (Izvod) možete pogledati ovde…
IZVEŠTAJ O SISTEMATSKOM ISPITIVANJU BUKE U Vršcu za 2011. godinu (Izvod) možete pogledati ovde…
IZVEŠTAJ O SISTEMATSKOM ISPITIVANJU BUKE U Vršcu za 2010. godinu (Izvod) možete pogledati ovde…