Primarna zdravstvena zaštita – osnov univerzalne pokrivenosti zdravstvenom zaštitom, slogan je ovogodišnjeg Svetskog dana zdravlja
Jedno od osnovnih ljudskih prava je pravo na zdravlje. Ljudi treba da imaju dovoljno informacija o zdravlju i o potrebnim uslugama da bi na odgovarajući način vodili računa o svom zdravlju i zdravlju svojih porodica. Najmanje polovina ljudi u svetu trenutno nije u mogućnosti da dobije osnovne zdravstvene usluge. Skoro 100 miliona ljudi je siromašno, a prisiljeno da plaća zdravstvene usluge iz svog džepa. Preko 800 miliona ljudi, odnosno gotovo 12% svetske populacije potroši 10% sopstvenih prihoda na zdravstvene troškove za sebe, bolesno dete ili drugog člana porodice – što predstavlja prekomerne troškove i veliki globalni problem.
Zdravstvena zaštita predstavlja kombinaciju lične i kolektivne odgovornosti za zdravlje. Institucionalizovana zdravstvena zaštita je organizovana i sveobuhvatna delatnost društva sa ciljem da se ostvari najviši mogući nivo očuvanja zdravlja. U tom smislu ona obuhvata sprovođenje mera za očuvanje i unapređenje zdravlja građana, sprečavanje, suzbijanje i rano otkrivanje bolesti, povreda i drugih poremećaja zdravlja i blagovremeno i efikasno lečenje i rehabilitaciju. Vanbolnička (primarna) zdravstvena zaštita je izuzetno značajan deo zdravstvenog sistema, od čije razvijenosti, efikasnosti i kvaliteta rada zavisi izvršenje ostalih delova zdravstvenog sistema (stacionarne zaštite).
Kvalitetna i pristupačna primarna zdravstvena zaštita je temelj univerzalne pokrivenosti zdravstvenom zaštitom. Kroz primarnu zravstvenu zaštitu najčešće se realizuje prvi kontakt sa profesionalnom zdravstvenom zaštitom i uspostavlja se kontinuitet zdravstvene zaštite. Primarna zdravstvena zaštita pokriva većinu zdravstvenih potreba tokom života, uključujući usluge kao što su: skrining, vakcinaciju, informacije o tome kako sprečiti nastanak bolesti, planiranje porodice, lečenje, koordinaciju sa drugim nivoima zdravstvene zaštite i rehabilitaciju. U većini slučajeva korisnici na ovom nivou uspevaju da zadovolje svoje zdravstvene potrebe, a ukoliko to nije slučaj, vanbolnička zdravstvena zaštita ima ulogu posrednika za upućivanje na druge, specijalizovane nivoe zaštite. Osnovna karakteristika ovog nivoa zdravstvene zaštite jeste pružanje usluga građanima na teritoriji na kojoj žive i rade.
Zdravstveni sistem sa razvijenom primarnom zdravstvenom zaštitom pruža bolje zdravstvene ishode, isplativ je i poboljšava kvalitet nege. Univerzalna pokrivenost zdravstvenom zaštitom omogućava da pojedinci i zajednice dobiju zdravstvene usluge koje su im potrebne bez finansijskih troškova. Ovo ne znači besplatnu pokrivenost za sve moguće zdravstvene intervencije, već podrazumeva minimalni paket zdravstve-nih usluga. Ovo se ne odnosi samo na lečenje pojedinaca, već takođe uključuje i usluge za celokupnu populaciju, kao što su kampanje javnog zdravlja.
Zdravstveni radnici imaju ključnu ulogu u edukaciji pacijenata o tome kako da se brinu o svom zdravlju, koordiniraju potrebe svojih pacijenata i zagovaraju kod rukovodilaca zdravstvenih ustanova i kreatora politike unapređenje usluga u skladu sa potrebama pacijenata. Zdravstveni radnici u primarnoj zdravstvenoj zaštiti poznaju kulturu, običaje i način života u zajednici u kojoj rade, što ih čini nezamenljivim u hitnim i vanrednim situacijama.
Za postizanje „Zdravlja za sve” potrebni su nam:
- pojedinci i zajednice koji imaju pristup visokokvalitetnim zdravstvenim uslugama kako bi se brinuli o svom zdravlju i zdravlju svojih porodica;
- kvalifikovani zdravstveni radnici koji pružaju kvalitetnu uslugu;
- kreatori politike koji su posvećeni ulaganju u primarnu zdravstvenu zaštitu.