„ЗАШТО СУ ЧИСТЕ РУКЕ И ДАЉЕ ЗНАЧАЈНЕ?“
Тема овогодишњег Светског дана чистих руку поставља важно питање „Зашто су чисте руке и даље значајне?“ („Why are clean hands still important?”). Иако је постигнут значајан напредак у подизању свести о хигијени руку, одржавање хигијене руку је и даље од кључног значаја као основна одбрана од ширења инфекција, болести и штетних микроорганизама. Главни циљ Светског дана чистих руку је развој културе прања руку сапуном, како на глобалном тако и на локалном нивоу. Иако људи перу руке, мали број њих пере своје руке у критичним моментима (на пример после употребе тоалета, после неговања бебе, пре припремања хране..). Развијена култура прања руку са сапуном аутоматски значи мању стопу оболевања од инфективних болести: чисте руке спашавају животе!
Светски дан чистих руку је установљен са циљем повеćања свести и разумевања о важности прања руку сапуном као ефикасном и приступачном начину за превенцију болести и спасавање живота. Овај дан служи као подсетник на критичну улогу коју хигијена руку игра у унапређењу јавног здравља и смањењу ширења заразних болести.
Генерална скупштина Уједињених нација је на иницијативу међународне коалиције „Прање руку сапуном” (Handwashing with soap – PPPHW) прогласила 2008. годину Међународном годином санитације и обележен је први Светски дан чистих руку – 15.октобар који је прихваћен од стране влада, међународних институција, невладиних организација, приватних предузећа и појединаца у више од 70 земаља широм света. Светски дан чистих руку – 15. октобар ће бити централни догађај у активностима које треба да дају подстицај и мобилишу милионе људи широм света да перу своје руке сапуном.
„Болести прљавих руку“
У „болести прљавих руку” убраја се мноштво заразних обољења различите етиологије.
Узрочници „болести прљавих руку” су вируси (Хепатитис А – заразна жутица, полиомијелитис – дечија парализа, вирусни проливи), бактерије (трбушни тифус, дизентерија), паразити (амебна дизентерија, ентеробијаза).
Резервоари цревних заразних болести, било да су болесници или клицоноше, приликом дефекације (хепатитис А, трбушни тифус, дизентерија) или уринирања, запрљају руке и ако их не оперу на хигијенски исправан начин, непосредним додиром могу пренети инфекцију на осетљиву особу.
Прљаве, клицама загађене руке имају кључни значај у преношењу узрочника цревних, респираторних и кожних заразних болести.
Посредним додиром (индиректним контактом) који се остварује путем загађених (контаминираних) предмета и ствари које је претходно користила болесна особа или клицоноша (то могу бити марамице, пешкири, одећа, играчке, прибор за јело, кваке на вратима, батерије за воду у тоалетима, књиге и сл.) такође се могу пренети заразне болести.
Савети
- Прање руку може смањити појаву многих болести (дијареје за 30% — 48%, акутне респираторне инфекције за 20%, колере, еболе, шигелозе, САРСа, ЦОВИД 19 и многих других).
- Руке треба прати не само пре јела, већ и после коришћења нужника и у сличним ситуацијама. Ако прање руку није одмах изводљиво (услед непостојања услова) не треба додиривати уста, нос или очи, као и предмете преко којих би се накнадно загадили прсти све док се не оперу руке.
• Епидемиолошки гледано, суви предмети су безбеднији од влажних, метални од пластичних или папирних (на металној површини заразне клице краће опстају), а они изложени сунцу су безбеднији од оних који су држани у тами. - Неопходно је хигијенски исправно поступати са животним намирницама на њиховом путу од производње, транспорта, ускладиштења, до руковања и сервирања.
- Користити играчке које је лакше чистити, прати или дезинфиковати, према упутству произвођача за употребу. Не ограничавати употребу појединих врста играчака, него потенцирати редовно и правилно прање руку после игре и пре оброка. Разговарати са дететом о томе да се играчке и прсти не стављају у уста.
- Јако загађене предмете потребно је дезинфиковати (дезинфекционо средство користити према упутствима произвођача) или уништити.
Када треба прати руке?
Руке треба увек прати када су видно запрљане, али их је неопходно опрати и:
Пре:
• Јела (оброка) / припреме хране,
• Дојења / храњења детета,
• Активности које обављате с дететом, посебно новорођенчетом,
• Додиривања уста, носа, или очију,
• Контакта с болесном особом
После:
• Јела / припреме хране,
• Употребе тоалета,
• Мењања пелена,
• Брисања носа, кашљања, кијања,
• Додиривања предмета контаминираних телесним излучевинама или крвљу,
• Контакта с болесном особом,
• Контакта са животињом,
• Неких активности као што су изношење смећа, чишћење и сл,
• Повратка у кућу након шетње, играња, куповине и сл.
Шта подразумева хигијена руку?
- Пре прања руку неопходно је да се скине накит са руку и сат. Руке прати под млазом текуће воде, по могућству млаке воде, не вреле, јер превише врућа вода може да доведе до оштећења коже.
• За прање руку користити течни сапун, а ако користите чврст сапун треба га после коришћења испрати под млазом воде и чувати тако да буде сув. Посуда са водом у којој је сапун може да садржи микроорганизме – узрочнике заразних болести, па је стога неопходно на таквим местима користити течни сапун и то антимикробни и антибактеријски сапун у затвореном систему. Не треба користити сапуне са високим процентом алкалија, агресивних средстава, детерџенте и органске раствараче, јер исушују кожу, скидају заштитни масни слој и чине је подложном разним инфекцијама и алергијским реакцијама. - Добро истрљати целокупну површину коже руку: дланове, подлактице, површине коже између прстију, подручје испод ноктију у трајању од најмање 30 секунди.
- Након сапуњања руке добро испрати и осушити. Уколико се уместо папирног убруса користи пешкир, користити га само за руке и често га мењати, и било би пожељно да га користи само једна особа. Ако руке перете у неком јавном тоалету (ресторан, кафић, и сл) руке, посушите папирним убрусом, славину затворите папирним убрусом избегавајући сваки контакт опране коже са славином. Употребљени убрус бацити у канту. Често се у таквим тоалетима налази апарат са топлим ваздухом за сушење руку. При изласку из тоалета избегавати додиривање рукама околне површине.
Светска здравствена организација објавила је постер са упутством како треба правилно прати руке.
Које су најчешће грешке при хигијенском прању руку?
Пропусти у хигијени руку настају када се оне перу прекратко, недовољно често, уз недовољну количину средства за прање. Најчешће се не оперу сви делови руку. Посебну опасност могу представљати предуги или вештачки нокти, оштећен лак на ноктима и накит (уколико се не скине) са много камења и удубљења.
Да ли је добро дезинфиковати руке?
Након прања руку, пожељно је, а у неким ситуацијама и неопходно, да се обави и дезинфекција руку. За ту сврху Светска здравствена организација данас препоручује средства на бази етил алкохола или изопропанола. Та средства за дезинфекцију руку се користе да би се број пролазне микрофлоре свео на минимум. Трајање дезинфекције руку зависи од средства које се користи и на сваком средству за дезинфекцију руку се налази упуство којим се прецизира време трајања дезинфекције.
Дезинфекциона средства треба бирати пажљиво, водећи при томе рачуна о њиховим активним састојцима и карактеристикама. На тржишту постоје у неколико облика: течна дезинфекциона средства, разни гелови, марамице и слично.
Извор:
https://izjzv.org.rs/?lng=&cir=&link=3-15-4272
Корисни линкови:
www.globalhandwashing.org/global-handwashing-day/
Оставите одговор