„Свако се може утопити, али нико не би требао“

Светски дан превенције утапања, проглашен Резолуцијом Генералне скупштине УН  АРЕС/75/273 „Глобална превенција утапања“ из априла 2021. године, обележава се четврти пут од установљења, 25. јула, под слоганом: „Свако се може утопити, али нико не би требао.“

Све заинтересоване стране се позивају да обележе Светски дан превенције утапања, подижући свест о шест, на доказима заснованих, јефтиних интервенција превенције утапања, наглашавајући потребу за хитним, координисаним и мултисекторским деловањем на провереним мерама, које земље и организације могу користити да драстично смање ризик од утапања, као што су:

  1. Поставити баријере које контролишу приступ води
  • изостанак или неадекватан надзор,
  • недостатак баријера за спречавање приступа води и
  • ниска свесност о опасности код одраслих који чувају децу.
  1. Омогућити безбедна места, далеко од воде, за чување деце предшколског узраста, са оспособљеним пружаоцима ових услуга
  1. Подучавати вештини пливања (обуке непливача), безбедности на води и безбедног спасавања

Многи градови на рекама бесплатно обуче децу за пливање, ако то не савладају до 7-8. године живота.

Најбоље би било да сви користимо само уређене плаже предвиђене за пливање (бове ограничавају зону за пливаче, постоје упутства за употребу и спасилачка служба). Плажу је најбоље користити у радно време спасиоца, а пливати само у обележеним зонама. Ово нарочито треба практиковати када идемо са децом и објашњавати им да је најбоље, током целог одрастања, да на плаже иду са одраслима.

Непливачи улазе у воду само са одраслим пливачем, уз безбедносни прслук или сертификоване гуме за непливаче.

  1. Обучавање посматрача и намерника у безбедном спасавању и реанимацији
  1. Успоставити и спроводити прописе о безбедној пловидби, транспорту и трајектима и
  1. Побољшати управљање ризиком од поплава.

Током 2023. године, 76. Светска здравствена скупштина СЗО усвојила је прву резолуцију о превенцији утапања: „Убрзавање акције на глобалној превенцији утапања“ (Accelerating action on global drowning prevention). Резолуција прихвата позив Генералне скупштине Уједињених нација да СЗО координира активности у оквиру система УН на превенцији утапања и омогући обележавање Светског дана превенције утапања, 25. јула, сваке године.

Овај догађај глобалног карактера служи као прилика да се истакне трагичан и далекосежан утицај утапања на породице и заједнице и да се понуде решења како би се утапања спречила и спасили животи.

Процењује се да се сваке године у свету утопи 236.000 људи, а утапање је међу десет водећих узрока смрти деце и омладине узраста од 1 до 24 године. Више од 90% смртних случајева утопљеника дешава се у рекама, језерима, бунарима и резервоарима за воду у домаћинствима, као и у земљама са ниским и средњим приходима, при чему су деца и адолесценти у руралним подручјима више погођени.

Утапање и бројеви:

  • Утапање је узрок више од 2,5 милиона смртних случајева у свету који се могу спречити у току протекле деценије (овај број не укључује случајеве који се могу приписати катастрофама попут поплава и инцидената у водном саобраћају);
  • СЗО процењује да је 2019. године 235.600 људи у свету умрло услед утапања, што је еквивалентно 650 смртних случајева сваког дана, 26 сваког сата – тиха епидемија смртних случајева који се могу спречити;
  • То је значајно међународно питање које до данас остаје углавном непрепознато у односу на његову величину и последице;
  • Утапање је међу десет водећих узрока смрти код деце и младих узраста од 1 до 24 године у сваком региону света;
  • Више од 90% смртних случајева услед утапања дешава се у рекама, језерима, бунарима, посудама за складиштење воде у домаћинству и базенима за пливање, као и у слабо и средње развијеним земљама;
  • Катастрофе повезане са поплавама све више погађају милионе људи широм света, делимично због повећања штетног утицаја климатских промена, а утапање је водећи узрок смрти током поплава;
  • Преко 60% свих смртних случајева утопљеника је у регионима западног Пацифика и југоисточне Азије. Стопе умрлих од утапања на 100.000 становника су највише у региону западног Пацифика, а затим у афричком региону;
  • Стопе утапања разликују се за преко 68 пута између земаља са најнижом и највећом стопом;

У Србији је током 2022. године забележено 72 смртна случаја услед дављења и потапања, од тога 53 (73,6%) међу особама мушког пола, а 19 (26,4%) међу особама женског пола. Од укупног броја случајева, 26 их се десило у Војводини (36,1%). У Србији је 2022. године, од укупног броја случајева, 9,7% било међу децом и младима до 19 година, 50% случајева су особе доби 60 и више година а остали су особе доби 20-59 година (40,3%). У Војводини је исте године од укупног броја случајева 7,7% било међу децом и младима до 19 година, 61,5% случајева су особе доби 60 и више година а остали су особе доби 20-59 година (30,8%).

Утапање је проблем који погађа све нације света. Оно се може сваком десити, али ником не би требало да се деси, јер се свако утапање може спречити организованим мерама друштва.

Обука непливача узраста од 5 до 11 година је једна од најбољих мера превенције утапања, нарочито у градовима на великим рекама.

Извор:

https://izjzv.org.rs/?lng=&cir=&link=3-15-4208

Оставите одговор