„ČUVAM SVOJE ZUBE, PONOSIM SE OSMEHOM”

Nedelja zdravlja usta i zuba, se tradicionalno, od 1991. godine,  obeležava treće nedelje maja brojnim aktivnostima kao što su javne i druge manifestacije u kojima učestvuje stručna javnost, ali i opšta populacija. Nosioci i koordinatori aktivnosti tokom Nedelje zdravlja usta i zuba na nivou okruga su instituti i zavodi za javno zdravlje, a za teritoriju svake opštine službe stomatološke zaštite domova zdravlja, uz aktivno učešće privatne stomatološke prakse, lokalne zajednice, privatnog sektora i udruženja građana.

Oralno zdravlje je značajan pokazatelj opšteg zdravlja, blagostanja i kvaliteta života i  ne predstavlja samo zdravlje zuba, već i usne duplje uključujući i zdrav jezik, meko i tvrdo nepce, desni, usne.

Bolesti usta i zuba mogu prouzrokovati bol, poremećaje funkcije žvakanja i govora, kao i psihološke probleme, te mogu dugoročno štetno uticati na ukupno zdravlje i blagostanje. Većina oralnih bolesti i stanja ima zajedničke faktore rizika sa vodećim nezaraznim bolestima (bolesti srca i krvnih sudova, maligne bolesti, hronične respiratorne bolesti i dijabetes).

Slogan  kampanje „ČUVAM SVOJE ZUBE, PONOSIM SE OSMEHOM”  ukazuje na značaj dobrog oralnog zdravlja za svakodnevne aktivnosti kao što su govor i smeh. Stoga opšte preporuke za očuvanje oralnog zdravlja koje se naglašavaju  u okviru ove kampanje nisu usmerene samo na značaj održavanja adekvatne higijene i redovnih poseta stomatologu, već obuhvataju i preporuke za smanjenje unosa šećera, bezbedno fizičko okruženje, smanjenje ili prestanak konzumiranja alkohola i pušenja.

Opšte preporuke za očuvanje oralnog zdravlja su:

• održavanje adekvatne higijene, što podrazumeva redovno pranje zuba ujutro i uveče kao i posle svakog obroka i korišćenje konca za zube;
• smanjenje unosa šećera i izbalansirana ishrana;
• korišćenje zaštitne opreme za sportske aktivnosti i pridržavanje propisanih mera bezbednosti u saobraćaju;
• bezbedno fizičko okruženje;
• redovne kontrole kod stomatologa;
• prestanak ili smanjenje konzumiranja alkohola;
• prestanak pušenja.

Pokazatelji oralnog  zdravlja u svetu i  Srbiji

• Skoro polovina svetske populacije (3,5 milijardi ljudi) ima neko oralno oboljenje.
• Karijes stalnih zuba u svetu ima 2 milijarde ljudi, a  520 miliona dece ima karijes mlečnih zuba
• Nelečena parodontopatija, koja u krajnjoj fazi dovodi do ispadanja zahvaćenih zuba, zauzima među hroničnim nezaraznim oboljenjima 11. mesto prema učestalosti na globalnom nivou
• U zemljama Evropskog regiona Svetske zdravstvene organizacije, 20–90% šestogodišnjaka ima karijes
• Učestalost oboljenja usta i zuba, kao i pristup stomatološkoj zdravstvenoj zaštiti, značajno varira među evropskim zemljama. Lečenje bolesti usta i zuba je skupo i u proseku čini 5% ukupnih troškova za zdravstvenu zaštitu u većini zemalja sa visokim prihodima
• Nejednakosti u oralnom zdravlju među zemljama i među različitim osetljivim grupama stanovništva postoje u čitavom svetu
• Prema poslednjem Istraživanju zdravlja stanovništva Srbije iz 2019. godine, u Srbiji:
• 55.3%  odraslog stanovništva procenjuje  stanje svojih zuba i usta kao dobro;
• 57.8% pere zube više od jedanput dnevno;
• 16.5%  stanovnika uzrasta 25 godina i više imaju sve svoje zube;
• Dve trećine stanovnika starijih od 15 godina (69,5%) se izjasnilo da ima svog stomatologa;
• U periodu od 12 meseci koji su prethodili Istraživanju svaki treći stanovnik (39,4%) je posetio stomatologa.

• Istraživanje o oralnom zdravlju dece u Srbiji koje je sprovedeno 2019–2020. godine pokazalo je da u Srbiji:
• 13,4% dece uzrasta 12–36 meseci ima jedan ili više karijesnih mlečnih zuba, kao i da u ovom uzrastu više od polovine dece (52,9%) svakodnevno konzumira slatkiše;
• 50,9% dece uzrasta 36–71 mesec ima karijes ili neku njegovu komplikaciju;
• 17,8% u predškolskom uzrastu ima uočljivu karijesnu leziju na tek izniklom prvom stalnom molaru;
• u uzrastu 12 godina sve zdrave zube ima 36% dece, a u uzrastu 15 godina 22% dece.

Preporuke za očuvanje oralnog zdravlja su:

• briga o zdravlju usta i zuba deteta od rođenja i prva preventivna poseta dečijem stomatologu u periodu od šestog meseca do navršene prve godine života;
• u zavisnosti od starosti deteta, pranje zuba, pomoć i/ili nadzor nad pranjem zuba deteta od strane roditelja/staratelja uglavnom do desete godine života;
• održavanje adekvatne higijene što podrazumeva redovno pranje zuba ujutru i uveče pred spavanje, kao i posle svakog obroka pastom za zube sa fluorom i korišćenje konca za zube;
• posete stomatologu radi redovne kontrole najmanje jednom u šest meseci ukoliko nije potrebno učestalije zbog lečenja i uklanjanje zubnog kamenca od strane stomatologa;
• vezivanje sigurnosnih pojaseva u vozilu, kao i pravilno korišćenje dečijih auto sedišta;
• izbalansirana ishrana bogata voćem, povrćem i mlečnim proizvodima sa smanjenim unosom šećera (izbegavati unos slatkih gaziranih napitaka i grickalica);
• prestanak pušenja;
• smanjenje ili prestanak konzumiranja alkohola;
• korišćenje zaštitne opreme za sportske aktivnosti (kaciga, štitnik za zube…).

       Izvor:

1. Global Burden of Disease Collaborative Network. Global Burden of Disease Study 2019 (GBD 2019). Seattle: Institute of Health Metrics and Evaluation (IHME); 2020. Available from http://ghdx.healthdata.org/gbd-results-tool.
2. World Health Organization. Oral health. Dostupno na https://www.who.int/news-room/fact-sheets/detail/oral-health
3. Marković D, Marković D, Perić T, Vuković A, Kilibarda B, Jovanović V, Petrović B, Marković E, Soldatović I. Oralno zdravlje dece i omladine u Republici Srbiji. Stomatološki fakultet, 2020
4. Milić Nataša i dr. Istraživanje zdravlja stanovništva Srbije 2019. godine. Beograd:OMNIA BGD, 2021. godina. ISBN 978-86-903192-0-6

Ostavite odgovor