14. MART- SVETSKI DAN BUBREGA: „ZDRAVLJE BUBREGA ZA SVE U 2024. GODINI“

Svetski dan bubrega obeležava se na inicijativu Međunarodnog društva za nefrologiju i Internacionalnog udruženja Fondacije za bubreg u više od 100 zemalja širom sveta. Od 2006. godine obeležava se svakog drugog četvrtka u martu mesecu.

Unapređenje jednakog pristupa nezi i optimalnoj praksi lečenja

Procenjuje se da hronična bolest bubrega (HBB) pogađa više od 850 miliona ljudi širom sveta i da je bila uzrok smrti kod više od 3.1 miliona ljudi u 2019. godini. Trenutno se bubrežna bolest nalazi na 8. mestu kada je reč o vodećim uzrocima smrti, i ukoliko se nešto ne preduzme, predviđa se da će do 2040. HBB biti na 5. mestu ove liste. Tokom poslednje tri decenije, napori u lečenju hronične bubrežne bolesti bili su usmereni na pripremu i sprovođenje terapija za zamenu bubrežne funkcije.

Da li ste znali?

Barijere za pristup novim terapijama

Nedavna terapijska otkrića nude neviđene mogućnosti u sprečavanju ili odlaganju bolesti kao i ublažavanju komplikacija poput kardiovaskularnih i bubrežnih slabosti, ultimativno produžavajući životni vek kao i kvalitet života ljudi sa hroničnom bolešću bubrega(HBB). Iako bi ove nove terapije trebalo da budu dostupne svim pacijentima na svetu, prepreke kao što su nedostatak svesti o hroničnoj bubrežnoj insuficijenciji (HBB) , nedovoljno znanje ili poverenje u novije terapijske strategije, nedostatak specijalista u oblasti nefrologije kao i troškovi lečenja, doprinose dubokim razlikama u dostupnosti lečenja, posebno u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, ali takođe i u nekim okruženjima sa visokim dohotkom. Ove nejednakosti naglašavaju potrebu da se fokus usmeri na podizanje svesti o hroničnoj bubrežnoj bolesti (HBB), kao i na jačanju kapaciteta zdravstvenih radnika.

Kako postići adekvatno lečenje bubrega?

Kako bi lečenje bubrega bilo adekvatno, neophodno je prevazići prepreke na više nivoa uzimajući u obzir kontekstualne razlike kako na svetskom nivou, tako i među regionima. Prepreke se odnose na propuste u ranoj dijagnostici, nedostatak univerzalne zdravstvene zaštite ili pokriće osiguranja, prisustvo niske svesti zdravstvenih radnika kao i izazove u pogledu cena i pristupačnosti lekova. Kako bi se očuvali bubrezi, srce, ali što je najvažnije i životi ljudi, neopohodna je višeslojna strategija, koja bi obuhvatila sve navedene aspekte.

Za šta se zalažemo

Potreban je sveobuhvatan pristup na više nivoa u cilju poboljšanja nege bubrega i adekvatne medicinske prakse širom sveta.

Zdravstvene politike – Primarna i sekundarna prevencija hronične bubrežne bolesti (HBB) zahteva ciljanu zdravstvenu politiku koja holistički integriše lečenje bubrega u okviru postojećih zdravstvenih sistema, obezbeđujući novčana sredstva za lečenje, kao i širenje znanja o zdravlju bubrega, kako ka široj javnosti, tako i među zdravstvenim radnicima. Potrebno je imati jednak pristup skriningu bubrežne bolesti, sredstva za ranu dijagnostiku i održivi pristup kvalitetnom lečenju kako bi se ostvarila prevencija hronične bubrežne bolesti (HBB) ili onemogućila njena dalja progresija.
Pružanje zdravstvene nege – Nezadovoljavajući rezultati lečenja HBB su posledica ograničenog fokusa zdravstvene politike, neadekvatne edukacije pacijenata i lekara, nedostatka resursa za visokokvalitetnu negu i ograničenog pristupa lekovima koji su inače finansijski pristupačni. Kako bi strategije bile uspešno sprovedene, suštinski je neophodno da se usvoje sveobuhvatni pristupi fokusirani na pacijente i potrebe u okviru lokalnih zajednica, a sve u cilju identifikovanja i otklanjanja prepreka kako bi visokokvalitetno lečenje HBB postalo stvarnost.
Zdravstveni radnici – Nedostatak lekara, kako u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, tako i nefrologa, zahteva poboljšanje obuke, svođenje na minimum gubitka pružalaca zdravstvenih usluga i izgradnju kapaciteta među zdravstvenim radnicima uključujući lekare primarne zdravstvene zaštite, medicinske sestre i zdravstvene radnike u okviru društvene zajednice. Edukacija o odovarajućem skriningu hronične bubrežne bolesti i pridržavanje uputstava kliničke prakse su ključni za uspešnu implementaciju efikasnih i bezbednih strategija lečenja. Prihvatanje naučnih inovacija i upotreba farmakoloških i nefarmakoloških sredstava za lečenje hronične bubrežne bolesti (HBB), kao i negovanje efektivne komunikacije i empatije među profesionalcima bi imalo snažan uticaj na celokupnu dobrobit pacijenata.
Osnaživanje pacijenata i zajednica – Osnaživanje pacijenata i zajednica – Na globalnom nivou, lečenje i lekovi nisu svima pristupačni, ne samo usled visokih troškova, već i zbog dezinformacija koje u velikoj meri utiču na ponašanje i istrajnost kod pacijenata. Podizanje svesti o rizicima hronične bubrežne bolesti (HBB) poput dijabetesa, hipertenzije i pojavu gojaznosti, unapređenje zdravstvene pismenosti o izborima zdravog načina života, samopomoći i promovisanju dugoročnog pridržavanja strategija lečenja mogu biti od ogromnog značaja posebno kada se počnu primenjivati u ranijem stadijumu bolesti i kada ih se ljudi dosledno pridržavaju. Uključivanje pacijenata u lokalna udruženja koja se bave HBB dovodi do njihove bolje informisanosti, i može ih u velikoj meri podstaći i osnažiti u donošenju kvalitetnijih odluka u vezi sa njihovim zdravljem koje na duže staze dovode do poboljšavanja zdravstvenih ishoda.

ŠTA MOŽETE DA UČINITE ZA ZDRAVLJE SVOJIH BUBREGA?

Ipak, postoji nekoliko jednostavnih načina da se smanji rizik od razvoja bubrežnih bolest.

Pogledajte 8 zlatnih pravila!

1. Budite aktivni i u formi