Светски дан становништва установиле су Уједињене нације, 1987. године, када је забележено да на планети Земљи живи пет милијарди људи. Било је потребно стотине хиљада година да светска популација нарасте на прву милијарду – а онда је за само још 200 година нарасла седмоструко. Тренутно на нашој планети живи више од седам милијарди људи, а то се одражава на насељеност одређених територија, мере планирања породице, родну равноправност, животну средину и различита људска права. Тенденција приближавања 8-милијардитом становнику света предодредила је тему овогодишњег Светског дана становништва: „Свет од 8 милијарди: ка отпорној будућности за све – искоришћавање могућности и обезбеђење права и избора за све“.

Овај драматичан раст је углавном подстакнут све већим бројем људи који су преживели репродуктивну доб, а праћен је великим променама у стопама фертилитета, повећањем урбанизације и убрзаном миграцијом. Ови трендови ће имати далекосежне импликације за генерације које долазе.

У недавној прошлости дошло је до огромних промена у стопама фертилитета и очекиваном животном веку. Почетком 1970-их жене су имале у просеку по 4,5 деце; до 2015. године укупна стопа фертилитета у свету је пала на испод 2,5 деце по жени. У међувремену, просечни глобални животни век је порастао са 64,6 година раних 1990-их, на 72,6 година у 2019. Поред тога, у свету се примећује висок ниво урбанизације и убрзане миграције. 2007. година је била прва година у којој је више људи живело у урбаним него у руралним подручјима, а до 2050. године око 66% светске популације ће живети у градовима.

Светски дан становништва има за циљ да истакне растуће проблеме који се везују за глобални пораст становништва. Пренасељеност је кључно питање, посебно имајући у виду да се светски ресурси исцрпљују великом брзином. Велики број становника на планети Земљи има велики утицај на животну средину. Што је већи број становника на планети Земљи већи су и здравствени проблеми са којима се суочавају жене током трудноће и порођаја, чиме се намеће потреба за планирањем породице, родном равноправношћу и већом бригом о здрављу жена.

Питање пораста броја становника намеће и неке негативне појаве у друштву, као што је пораст злочина који су повезани са родном равноправношћу и људским правима, посебно у земљама у развоју, где је и трговина људима и рад малолетне деце и даље велики проблем.

Планета земља у бројкама

  • 7,8 милијарди – тренутно становништво света.
  • 1.442.857.138 – највећи број становника у једној земљи – Кина.
  • 1.388.712.570 – друга по броју становника је Индија.
  • 5 милиона – процењена популација света је била далеке 8000. године п.н.е.
  • 1800.година – година када је светска популација достигла милијарду становника.
  • 200 година – пројектовани број година које је потребан да се становништво поново удвостручи.
  • 2057.година – година у којој УН предвиђају да ће светска популација достићи 10 милијарди.
  • 90 милијарди тона руде – број ресурса који се експлоатише са планете Земље сваке године.

Србија у бројкама

  • У Србији је на дан 30.06.2021. године према проценама Републичког завода за статистику, живело око 6,9 милиона људи (6.834.326), а од тог броја 1.825.982 на територији АП Војводине (26,7%).
  • По броју становника Србија је 98. земља на свету, од 233 државе које су на листи УН-а.
  • Густина насељености је око 100 становника по квадратном километру.
  • Око 60% популације живи у урбаним подручјима.
  • Просечна старост становника је 40,2 године, што Србију чини једном од најстаријих нација на свету.
  • Број становника Србије опао је у последњих 25 година, а највећи је био 1995. године, када је на територији Србије живело око 9,9 милиона људи.

Извор: http://izjzv.org.rs/?lng=&cir=&link=3-15-3163

Оставите одговор