Međunarodni dan fizičke aktivnosti obeležava se svake godine 10. maja pod sloganom „Kretanjem do zdravlja”. Ovaj datum ustanovljen je 2002. godine od strane Svetske zdravstvene organizacije (SZO) u cilju podizanja svesti o značaju i važnosti redovne fizičke aktivnosti u očuvanju i unapređenju zdravlja.

Fizička aktivnost predstavlja svako kretanje tela koje dovodi do potrošnje energije. Brzo hodanje, penjanje uz stepenice, šetnja, usisavanje, pranje prozora, vožnja bicikla, plivanje, trčanje, košarka, fudbal… sve ovo je fizička aktivnost.

Redovna umerena fizička aktivnost, kao što su hodanje, vožnja bicikla, ples, ne čini samo da se osećate dobro, već ima značajne prednosti za zdravlje: smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa i nekih vrsta raka, pomaže u kontroli telesne mase, a doprinosi i dobrom mentalnom stanju. Ona unapređuje rast i razvoj dece i mladih, povećava samopouzdanje, samopoštovanje i stvara osećaj pripadnosti zajednici.

Fizička neaktivnost uz nepravilnu ishranu, nove tehnologije i urbanizaciju predstavlja važan faktor rizika za nastanak hroničnih nezaraznih bolesti, a kod školske dece može da utiče i na nepravilan razvoj tela i nastanak deformiteta. Prema podacima SZO u svetu se 60–80% ljudi ne kreće dovoljno, a od posledica fizičke neaktivnosti godišnje u svetu umre oko dva miliona ljudi. U Evropskom regionu SZO približno 30% osoba starijih od 15 godina je nedovoljno fizički aktivno, a više od polovine stanovnika Evrope nije dovoljno fizički aktivno da bi zadovoljilo zdravstvene preporuke. Zbog fizičke neaktivnosti u evropskom regionu SZO godišnje se zabeleži milion smrtnih slučajeva. Cilj je da se do 2025. godine smanji broj fizički neaktivnih za 10%.

Prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije, svakodnevno je potrebno izdvojiti najmanje:

• 180 minuta za fizičke aktivnosti različitog intenziteta za decu do šest godina,

• 60 minuta umerene do intenzivne fizičke aktivnosti za decu i mlade starosti od šest do 18 godina, i

• 30 minuta umerene do intenzivne fizičke aktivnosti za odrasle.

Od pola i starosti, zdravstvenog stanja, a posebno u odnosu na stanje utreniranosti (kondicije), zavisi i izbor vrste aktivnosti (šetnja, plivanje, trčanje, vežbe), njena učestalost i trajanje.

S obzirom da je kretanje i obavljanje svakodnevnih aktivnosti van kuće ili radnog mesta u prethodnom periodu bilo ograničeno zbog epidemije COVID-19, preporučuje se da svakog dana postepeno povećavamo trajanje i intenzitet fizičke aktivnosti. Prilikom bavljenja rekreativnim sportovima, važno je da održavamo udaljenost od drugih od najmanje dva metra.

Birajte aktivnost koja omogućava da budete fizički aktivni u društvu, a da istovremeno održavate preporučenu fizičku distancu (vožnja bicikla, rolera, skejta, brzo hodanje, trčanje, joga., badminton, tenis…).

Ostavite odgovor